Марсеилле

Марсеилле
Панорама Старе луке
Застава Грб
Основни подаци
Држава	Француска
Градоначелник	Јеан-Цлауде Гаудин (УМП)
Регион	Провенце-Алпес-Цôте д'Азур
Департман	Боуцхес-ду-Рхôне
Округ	Марсеилле
Становништво
Становништво (2011-01-01)	850,636
Густина становништва	3538,44 ст./км²
Географија
Координате
Временска зона	УТЦ+1, лјети УТЦ+2
Површина	1731.91 км²
Марсеилле Марсеилле (Француске)
Остали подаци
Поштански код	13001-13016
Позивни број	0491 - 0496
ИНСЕЕ код	13055
Wеб-страница	марсеилле.фр

Нотре Даме Де Ла Гарде

Марсеилле је по величини други град у Француској, а његов карактер је одређен повољним положајем луке у Лионском заљеву, на Средоземљу. Погодности које ова лука пружа за повезивање средоземних поморских путова са сјеверном Еуропом, користили су и њени најстарији становници, прије 2600 година.

Повијест

Лучко насеље под називом Массалиа основали су Феничани у 6. стољећу пне. Убрзо потом ове просторе освајају Грци, под чијом управом Массалиа добива статус републике, а слиједећих неколико стољећа развијат ће се, не само као средишњи лучки и трговачки град, већ и као признато културно средиште, управно изнимно добро уређен. Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. године пне., када је Массалиа коначно обрањена. Римљани у потпуности освајају ове просторе 49. године пне., али ће Массалиа (сада Массилиа) и слиједећа три стољећа задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мјери умањена, тако да Массилиа губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Массалиа је мета напада разних барбарских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора кршћанства почетком 6. стољећа, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се обранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. стољећу сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. стољећу, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за крижарске ратове. Марсеилле (некадашња Массилиа) 1214. поновно постаје неовисна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када Карл Ангус ставља овај град под своју управу. Успркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсеилле, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV. почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. стољећу грађани Марсеиллеа с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихваћале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. стољећа, Марсеилле се и даље шири као "главна лука Царства". У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине. Марсеилле је тијеком Другога свјетског рата, у вријеме њемачке окупације, од студеног 1942. до коловоза 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су њемачке трупе у два наврата, 1943. и 1944., минирале четврти Паниер дистрицт и Стару луку.

Господарство

Послијератно раздобље је раздобље обнове, а развојем индустрије и модернизацијом лучког комплекса, Марсеилле поновно постаје средиште ширег господарског и земљописног подручја, као и транзитна лука за цијелу Еуропу, у чему је главни такмац Роттердаму. Концепција Марсеиллеа сада је прилично измијењена. Град је изгубио нешто од своје индивидуалности како би се боље интегрирао с осталим дијеловима Француске и Еуропе у цјелини.

Будући да су се људи из разних средоземних земаља стољећима досељавали у Марсеилле, његово становништво је одувијек било хетерогено. Тешко је описати "типичног" становника овог средоземног града који је врло успјешно прихватио нове валове усељеника. Марсеилле кроз своју повијест није био заокупљен вањским симболима своје прошлости, већ је увијек изнова показивао способност прилагодбе потребама разноврсне популације те је знао на најбољи начин искористити све људске и природне потенцијале.

Најстарија индустријска производња у Марсеиллеу датира из 15. стољећа, када је почела производња сапуна од маслиновог уља које се производи у околици.

Марсеилле је данас велико индустријско средиште са широком лепезом господарских дјелатности, међу којима су најважније прерада нафте, бродоградња и металопрерађивачка индустрија. Лучки комплекс Марсеилле-Фос највећи је у Француској и један је од највећих у Еуропи.

Демографија

Демографија

2011.
856.636

Култура

Марсеилле је комбинација богатог и јединственог насљеђа и јако динамичних културних активности, а уз све то град је смјештен на изузетно повољном мјесту, у заљеву с много прелијепих увала. Козмополитски и мултиетнички Марсеилле са својим гостопримљивим становницима може предочити посјетитељима све чари Провансе. Све већи број свјетских путника, који посјећују Марсеилле и његову широм свијета познату околицу, одушевљавају се бројним отоцима, начичканим око луке која доминира својом величином. Најпознатији оток је Цхатеау д'Иф, на којем је био заточен гроф Монте Цхристо.

Живописни, динамични и средоземни Марсеилле заиста је јединствен те ни по чему не сличи другим француским градовима.

Ако се баци поглед с брда на којем се налази црква Нотре Даме де ла Гарде, као на длану се види 26 стољећа повијести Марсеилла: остатци Старе луке, Главна катедрала и црква Светог Виктора, расадник кршћанства у Прованси. Поред бројних различитих кршћанских вјерских објеката, Марсеилле је и град синагога и џамија. Импозантно здање палаче Лонгцхамп симбол је снаге Марсеиллеа у 19. стољећу, док су архитектуру 20. стољећа означили тзв. "ливинг мацхине", стамбене јединице које је пројектирао познати архитект Ле Цорбусиер. Али ово су само неке од знаменитости које је Марсеилле сачувао кроз повијест.

Са својих 25 казалишта, 10 концертних дворана, опером, националним балетним ансамблом, филмским студијом, затим неколико врло познатих рап група, Марсеилле се уврштава у велика умјетничка средишта Еуропе. Овај град се може похвалити и са своја 22 музеја и центра културне баштине. Многобројни умјетници свјетске класе имају свој студио у Марсеиллеу, а у овоме граду се одржавају многи фестивали на националној и међународној разини.

Посебност

Марсеилле је познат по средоземном рибљем специјалитету боуиллабаиссе, јелу јединственог окуса који му дају шафран, сјеме коромача и сок од наранче. Вјештина потребна за припрему овог специјалитета састоји се у томе да се сачува деликатесни окус рибе а да се притом не поремети симфонија свих састојака.Боуиллабаиссе није обично јело и припрема се за посебне, свечане прилике и представља ритуалну гозбу. Иако се боуиллабаиссе налази на јеловнику сваког лучког мјеста провансалске обале, марсејска има посебну репутацију и чувена је широм свијета.

Образовање

• ЕПИТЕЦХ
• Институт полyтецхниqуе дес сциенцес аванцéес
• Кедге Бусинесс Сцхоол

Вањске везе

Марсеилле на Wикимедијиној остави