Nazarín
| Назарíн | |
|---|---|
| Режија | Луис Буñуел |
| Продуцент | Мануел Барбацхано Понце |
| Сценарио | Јулио Алејандро Луис Буñуел |
| Предложак | Назарíн; аутор: Бенито Пéрез Галдóс |
| Улоге | Францисцо Рабал Марга Лóпез Рита Мацедо Јесúс Фернáндез |
| Дистрибуција | Продуцционес Барбáцхано Понце |
| Датум(и) премијере | 5. 1959 (Цаннес)
|
| Трајање | 94 мин. |
| Земља |  Мексико |
| Језик | шпански |
Назарíн (шпански изговор: [насаˈɾин], [наθаˈɾин]) је мексички играни филм снимљен 1959. у режији Луиса Буñуела. Представља адаптацију истоименог романа шпанског књижевника Бенита Переза Галдоса. Протагонист, кога тумачи шпански глумац Францисцо Рабал, је католички свећеник који покушава досљедно живјети у складу с науком Цркве, а при чему неразумијевање околине и стицај околности доводи до бизарних ситуација које ће резултирати са његовим затварањем. Назарíн је премијерно приказан на Канском фестивалу, гдје је освојио Међународну награду. Дијелом због тог успјеха, а дијелом због тога што је дио критичара филм протумачио као про-католички, Буñуел је ускоро добио прилику да се, успркос атеистичке и љевичарске репутације те републиканске прошлости у грађанском рату, врати у домовину, којом је још увијек владао Францов режим. Тамо је снимио још једну Галдосову екранизацију под насловом Виридиана, а 1970. ће, такођер по Галдосовим мотивима, снимити филм Тристана.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Францисцо Рабал - Отац Назарио
- Марга Лóпез - Беатриз
- Рита Мацедо - Андара
- Јесúс Фернáндез - Хуго
- Игнацио Лóпез Тарсо - Лопов у цркви
- Луис Ацевес Цастаñеда - Паррициде
- Офелиа Гуилмáин - Цханфа
- Ноé Мураyама - Пинто
- Росенда Монтерос - Приета
- Вицторио Бланцо - Стари затвореник
- Артуро Цастро - Пуковник
- Јосé Цхáвез - Пословођа на градилишту (као Јосé Цхáвез 'Троwе')
- Цецилиа Легер - Жена са ананасом
- Игнацио Пеóн - Свећеник