Парна локомотива
Парна локомотива је врста вучног жељезничког возила. Прву парну локомотиву конструирао је Рицхард Тревитхицк 1803. и више од једног стољећа била је основно средство вуче влакова на жељезници.
Предности
Предности парне локомотиве одн. парног погона локомотиве јесу:
- добра вучна значајка - локомотива развија велику вучну силу при малим брзинама, а током повећавања брзине она се смањује
- једноставна промјена смјера кретања напријед - назад
- врло једноставна конструкција лака за одржавање
- могућност кориштења разних врста јефтиног горива (дрво, угљен, нафта...)
Недостатци
I уз ове бројне предности парне локомотиве имале су и низ недостатака:
- лоша динамика - због великих котача (велике неослоњене масе)
- слабо искориштење угљена - само 6-12 %
- потребно вријеме за стављање у погон и завршетак рада било ја око 2 сата
- мали радијус кретања - због потреба за водом (сваких 50 - 100 км) и угљеном (сваких 200 - 300 км)
- предуга задржавања због опскрбе водом и угљеном
Због наведених недостатака у данашње вријеме не употребљавају се парне локомотиве за вучу влакова већ се у појединим државама користе у туристичке сврхе.
Историја
[уреди | уреди извор]Од прве парне машине до изградње прве локомотиве прошло је више од 100 година. Прве парне машине су биле веома неефикасне, мале јачине и брзо су се квариле. Прве парне локомотиве је направио енглески проналазач Ричард Тревитик (Рицхард Тревитхицк) 1804. Локомотива је вукла 10 тона, 70 путника, 5 вагона на релацији 14 километара. Локомотива је била употребљена само три пута. Те прве пробне вожње локомотиве видео је и млади Џорџ Стивенсон (Георге Степхенсон).
Прву комерцијално успешну парну локомотиву направио је Метју Муреј (Маттхеw Мурраy) 1812. и назвао ју је Саламанка (Саламанца). Саламанка је била узкотирна локомотива. 1813. Кристофер Блекет направио је Пуфћућег Билија (Пуффинг Биллy), који је данас изложен у Лондонском музеју као најстарија постојећа локомотива.
Тек је 1814. Џорџ Стивенсон, одушевљен првим локомотивама, направио локомотиву са погоном који нам је познат данас. 1825. направио је прву парну локомотиву за јавни саобраћај, а 1829. направи легендарну Ракету (Тхе Роцкет). Ракета је била победничка локомотива на тендерима и локомотиве Џорџа Стивенсона су се прославиле у свету. Локомотиве по његовој лиценци радиле су се у САД и Европи.
-
Разне врсте локомотива кроз повијест