Рејкјавик
Реyкјавик
Реyкјавíкурборг | |
|---|---|
 | |
| Координате: 64°08′Н 21°56′W / 64.133°Н 21.933°W | |
| Држава |  Исланд
|
| Изборни округ | Реyкјавíкуркјöрдæми Норðур Реyкјавíкуркјöрдæми Суðур |
| Власт | |
| - Градоначелник | Јóн Гнарр |
| Површина | |
| - Укупна | 274.5 км² |
| Становништво (2014.) | |
| - Подручје утјецаја | 203 594 |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ) |
| Поштански број | 101-155 |
| Службене странице http://reykjavik | |
| Карта | |
  Реyкјавик Реyкјавик на карти Исланда | |
Реyкјавик (исл. Реyкјавíк) је главни, а уједно и највећи град Републике Исланд. Основао га је 870. норвешки Викинг Ингóлфур Арнарсон (понекад зван Бјöрнóлфссон) изградивши фарму, те му дао име Реyкјавíк односно "димни заљев" по бијелој пари тј. диму који се дизао из топлих извора (исл. аð реyкја - пушити (се); вíк - заљев).
Смјештен је на југозападној обали отока, а његова географска ширина 64°08' га чини најсјевернијим свјетским главним градом једне суверене државе. Са својих 118.326 (2010.) становника чини трећину популације Исланђана, а с околним насељима има и више од 200.000 становника што пак чини око 60% становништва државе.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Тек много стољећа касније након зачетка насеобине у 9. вијеку, негдје око половице 18. вијеку почео је расти градић око фарми захваљујући краљевском оврховодитељу Скúлију Магнúссону, још званом и Оцем Реyкјавика. Он је покренуо радионице вуне на том простору као дио настојања модернизирања исландске економије. То је довело до почетка урбаног развоја Реyкјавика који је 1786. добио статус града.
Исландски парламент, Алþинги, основан је 930. на мјесту Þингвеллир, нешто више од 40км удаљеном од данашњег Реyкјавика. Године 1798. Алþинги је укинут, али је 1845. поновно успостављен у Реyкјавику гдје је тада смјештена исландска влада и сва администрација. У догледно вријеме, када је Исланд добио самоуправу, а потом и неовисност од данског управљања, Реyкјавик је постао главни град Исланда.
Брзим економским развојем у 20. вијеку, Реyкјавик је постепено растао, а нарочито у другој половици стољећа. Данас је он господарско, прометно, културно и политичко средиште са сувременим градским четвртима и пространим зеленим површинама, те живописним кућама разнобојних фасада и кровова.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
Истакнутије знаменитости су зграда исландског парламента (Алþингисхúсиð), лутеранска катедрала Халлгрíмскиркја, те језерце Тјöрнин у самом центру града и спремиште топле воде с ротирајућом куполом - Перлан на брдашцу Öскјухлíð.
Од осталих културних знаменитости свакако треба споменути зграде Исландског свеучилишта (Хáскóли Íсландс), Национални музеј (Þјóðмињасафн Íсландс) и повијесни градски музеј на отвореном (Áрбæјарсафн). Реyкјавик је град музике, умјетности и богатог ноћног живота.
Обновљива енергија
[уреди | уреди извор]
Реyкјавик је један од најчишћих градова на свијету јер користи обновљиве изворе енергије. Сваки дан геотермална енергија из подземља се користи за стварање електричне енергије и топлине 95% свих зграда у граду. Реyкјавик дуго времена одржава наслов највећег свјетског и најсложенијег геотермалног сустава гријања корисника, а добивање топле воде из природних извора почело је давне 1930. Данас геотермалну енергију користи цијели град с претварањем у електричну енергију 750 МW, те топлинске енергије паре и топле воде дистрибуцијског сустава ствара 60 милијуна м3 топле воде годишње. У 2006. 26,5% електричне енергије у Исланду је добивено из геотермалне енергије, а 73,4% из хидроелектрана, а само 0,1% из других извора. Бројке јасно показују да кориштење ових обновљивих извора енергије масивно смањује овисност Реyкјавика о фосилним горивима и град је постао један од најчишћих градова на свијету. Геотермална енергија је такођер је придонијела да се Исланд претвори из релативно сиромашне земље међу оне које уживају врло високи животни стандард. [1]
Посебни геолошки увјети Исланда омогућују да се користи велика предност геотермалне енергије и то због положаја уз Атлантски гребен, које је планински ланац с високом концентрацијом вулкана. Исланд добива вечину гријања и електричне енергије из 5 геотермалних електрана које се налазе 30 км источно од Реyкјавика у посебном подручју богатим геотермалном енергијом. Исланд се налази на терену с пуно пукотина и напуклина које допуштају да лако искористе природно појављивање топлине из геотермалних извора. Тренутно твртка Реyкјавик Енергy опслужује око 170 000 људи, те производи 63 милијуна м3 топле воде годишње. На гријање простора отпада 85% ове воде, док на купање и прање отпада 15% енергије. "Гријање простора" категорија је која укључује гријање куће, базена, стакленика, цеста и ногоступа на којима се скупља снијег. Реyкјавик Енергy добива воду из температурних поља (с температурама испод 150 °Ц, налази се око 1000 метара испод површине), као и високих температурних поља (с температурама изнад 200 °Ц, налази далеко испод 1000 метара дубине линије). Вода из ниског температурног поља се може користити као топла вода из славине или се може изравно користити за гријање зграда након што је послана у градски дистрибуцијски сустава који се састоји од преко 1 300 километара цјевовода. Вода из подручја високе температуре користи се за производњу електричне енергије и мора проћи кроз измјењивач топлине и прочишћавање прије него што можете ући у градски дистрибуцијски сустав. У овом суставу воде се охлади или поновно кружи и догријава се додавањем топлије воде, те се испушта директно у канализацију.
Географија
[уреди | уреди извор]Реyкјавíк се налази на југозападној обали Исланда у заљеву Фаxафлóи, добрим дијелом на полуотоку Селтјарнарнес. Подручје око града је окарактеризирано бројним полуотоцима, увалама, тјеснацима и оточићима. За вријеме леденог доба (отприлике прије 10.000 година) велики ледењак је покривао дијелове данашњег града. Други дијелови су били прекривени морем.
У топлим периодима и на самом крају леденог доба, брда попут Öскјухлíð-а су била отоци. Некадашњи ниво мора је означен седиментима (са шкољкама) досежући (на примјеру Öскјухлíð-а) 43м изнад постојеће разине мора. Брда Öскјухлíð и Скóлавöрðухолт чини се да су остаци вулкана који су били активни у топлијим периодима леденог доба.
Након леденог доба се земља издигла када су се ледењаци повукли чинећи рељеф онаквим какав је данас. Но подручје главног града се наставило обликовати земљотресима и вулканским ерупцијама, као она од прије 4.500 година у планинском ланцу Блáфјöлл када је лава текући низ долину Еллиðаáрдалур дошла до мора у заљеву Еллиðавогур у који се данас улијева Еллиðаáр
Највећа ријека која теће кроз Реyкјавик је Еллиðаáр која се у исландском језику назива у множини јер се дијели непосредно прије ушћа (у правилу би назив био Еллиðаá). Ријека није пловна, но она је једна од најбољих ријека за пецање лососа на цијелом Исланду. Планина Есја на полуотоку Кјаларнес са својих 914 м је највећа планина у близини и налази се 10-ак км сјеверно од Реyкјавика.
Клима
[уреди | уреди извор]Температура зими врло ријетко падне испод -10 °Ц. Разлог томе је топла Голфска струја под чијим је утјецајем исландско приобаље. Клима је субполарна оцеанска, а град Реyкјавик се налази на сјеверном рубу умјереног појаса.
Положај на обали га излаже оцеанским вјетровима, па су тако јаки удари вјетра зими чести. Љета су свјежа с температуром између 10 и 15 °Ц, понекада и преко 20 °Ц. Вријеме се у једном дану може промијенити неколико пута, праћено вјетром, ниском наоблаком, сунчаним раздобљима али и кишом.
Реyкјавик није град с много падалина али и успркос томе у просјеку има 213 дана годишње у којима се биљеже оборине. Сушна раздобља су ријетка иако се понекада знају појавити љети. У љету 2007. није забиљежена ни једна кап кише читавих мјесец дана. Прољеће и први дио љета су најсунчанија доба године, нарочито од свибња до краја српња. Годишње има нешто мање од 1300 сунчаних сати.
Највећа икада забиљежена температура у Реyкјавику је била 26,2 °Ц на дан 30. српња 2008., док је најнижа била -24,5 °Ц на дан 21. сијечња 1918. Температура се није спустила испод -20 °Ц од 30. сијечња 1971. Реyкјавик је био први на листи "15 најзеленијих градова" америчког онлине часописа Грист године 2008.
Максимална и минимална температура, количина оборина и број сунчаних сати тијеком године у Реyкјавику:
| Мјесец | Сиј | Вел | Ожу | Тра | Сви | Лип | Срп | Кол | Руј | Лис | Сту | Про | Година |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Максимална температура | 1°Ц | 2°Ц | 2°Ц | 5°Ц | 8°Ц | 11°Ц | 13°Ц | 12°Ц | 10°Ц | 6°Ц | 3°Ц | 2°Ц | 6°Ц |
| Минимална температура | -2°Ц | -1°Ц | -1°Ц | 0°Ц | 3°Ц | 6°Ц | 8°Ц | 7°Ц | 5°Ц | 2°Ц | 0°Ц | -2°Ц | 2°Ц |
| Оборина | 89мм | 64мм | 62мм | 56мм | 42мм | 42мм | 50мм | 56мм | 67мм | 94мм | 78мм | 79мм | 779мм |
| Сунчаних сати | 24,8х | 53,7х | 111,6х | 141,0х | 192,2х | 162,0х | 170,5х | 155,0х | 126,0х | 83,7х | 39,0х | 9,3х | 1.268,8х |
Демографија
[уреди | уреди извор]Реyкјавíк је мултикултуралан град у којем данас живи најмање 100 националности. Најзаступљенији су Пољаци, Филипинци и Данци.
У години 2010. странци су чинили 7% укупног становништва града, а било их је преко 20.000.
Кронологија раста становништва ужег дијела Реyкјавика од 1801. до 2008.
|
|
Подручје ширег Реyкјавíка чини шест опћина-градова:
- Мосфеллсбæр (8.527 становника (2010.))
- Кóпавогур (30.314)
- Гарðабæр (10.587)
- Бессастаðахреппур (или Áлфтанес) (2.524)
- Хафнарфјöрðур (25.872)
- Селтјарнарнес (4.406)
