Ртањски чај
Ртањски чај | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Ред: | Ламиалес |
Породица: | Ламиацеае |
Род: | Сатуреја |
Врста: | С. монтана |
Ртањски чај (такође и планински чубар или вријесак) или лат. Сатуреја монтана је биљка из породице уснатица (Ламиацеае).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Вишегодишња је жбунаста биљка висока 10-40 цм чији су доњи делови стабла и грана одрвенели, полуусправни или усправни. Листови су кожасти и сјајни линеарноланцеластог облика, целог обода покривени светлуцавим жлездама. Цветови су двоусни сакупљени у пазуху листова, са круничним листићима беле, ружичасте или љубичасте боје. Плод је јајаста и светломрка орашица са жлезданим тачкама.
Хемијски састав
[уреди | уреди извор]Прикупљају се цветни врхови. Ресурси ове биљке у природи су јако умањени.
Ртањски чај није довољно хемијски проучена биљка и састав јако варира у зависности од порекла. Садржи етарско уље (до 2%), танин (до 7%) и др. Употребљава се у виду чаја и праха, који се користи као зачин за масна и тешка јела.
Употреба
[уреди | уреди извор]Користи се у народу за лечење болести органа за дисање, варење и мокраћног система. Споља се употребљава код упала коже и слузокоже. По неким народним траварима ова биљка има својства општег тоника који јача организам, али то није доказано клиничким испитивањима. Веома се успешно користи у лечењу бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, M, Стаменковић, V, Јовановић, D: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, D: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, V: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.