Сјогрен синдром антиген Б
едит |
Сјогрен синдром антиген Б (аутоантиген Ла) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ПДБ приказ базиран на 1оwx. | |||||||||||
Доступне структуре | |||||||||||
1ОWX, 1С79, 1С7А, 1YТY, 1ЗХ5, 2ВОД, 2ВОН, 2ВОО, 2ВОП | |||||||||||
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ССБ; ЛАРП3; Ла | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 109090 МГИ: 98423 ХомолоГене: 2366 ГенеЦардс: ССБ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 6741 | 20823 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000138385 | ЕНСМУСГ00000068882 | |||||||||
УниПрот | П05455 | П32067 | |||||||||
Реф. Секв. (иРНК) | НМ_003142 | НМ_001110145 | |||||||||
Реф. Секв. (протеин) | НП_003133 | НП_001103615 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) | Цхр 2: 170.65 - 170.67 Мб | Цхр 2: 69.86 - 69.87 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Сјогрен синдром антиген Б (ССБ), такође познат и као лупусни аутоантиген (Ла) или ССБ/Ла, је антиген најчешће повезана са настанком аутоимунских поремећаја, као што Сјогренов синдром и системски еритемски лупус.[1][2] ССБ/Ла по свом саставу је протеин који је еволуирао од квасца до човека. Обично се налази у ћелијском језгру и цитоплазми, где игра фундаменталну улогу у различитим процесима метаболизма РНК.[3]
Улога
[уреди | уреди извор]ССБ/Ла је према истраживањима, укључену различите процесе метаболизма РНК укључујући и ту његово посредовање у процесу настајања транскрипата РНК полимеразе III и прекурсора тРНАс (пре-тРНАс), кроз прихватање за карактеристичне 3′ УУУ (ОХ) завршетке. Уласком у метаболичке процесе ССБ/Ла штити пре-тРНАс од неспецифичне егзонуклеазе и дигестијом обезбеђује правилну трансформацију лидера 5' и 3' секвенци пре-тРНАс у специфичне рибонуклеозоме као што су РНасе П и РНасе З.[4][5][6]
Реактивност ССБ/Ла протеин је првобитно била откривена у аутоантителима болесника са Сјогреновим синдром и системским еритемским лупусом. Студије у тим болестима показале су да миРНА имају важну улогу у одржавању хомеостазе имунског система тј у очувању аутоимуности.[7]
Болесници који пате од Сјогреновог синдрома и системског еритемског лупуса, често производе аутоантитела против специфичних класа РНК-за везивања протеина. Ови аутоантигени (поред многих других) укључују и ССБ/Ла аутантитела.[8][9]
Откриће да аутоантиген ССБ/Ла функционише као кључни регулатор глобалне експресије миРНА, наме тнуоло је потребу нових истраживања како би се утврдило да ли инактивацијом ССБ/Ла аутоантитела, може изостати регулација експресије гена, и/или фосфорилација, која директно доприноси патогенези аутоимунских болести.[10][11]
Интеракција
[уреди | уреди извор]У бројним студијама доказано је да Сјогрен синдром антиген Б ступа у интеракцију са нуклеолином.[12]
Значај ССБ/Ла у дијагностици
[уреди | уреди извор]Тестовима крви може се утврдити да ли болесник има висок ниво антитела која указују на одређена аутоимунске болести, као што су то анти-нуклеарног антитела (АНА) и реуматоидни фактор (СС/Ро), који су повезани са аутоимунским болестима. Тако се у дијагностици Сјоргрновог синдрома и системског еритемског лупуса користи метода одређивања типична анти-нуклеарног антитела (АНА ) ССБ/Ла и ССС/Ро, од којих је. ССБ/Ла далеко поузданији код ових болести од ССС/Ро који је мање специфичан јер је поред у овим болестима присутан и у бројним другим аутоимунским болестима.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Маттиоли M., Реицхлин M. (1974) Хетерогенеитy оф РНА протеин антигенс реацтиве wитх сера оф патиентс wитх сyстемиц лупус ерyтхематосус. Десцриптион оф а цyтопласмиц нонрибосомал антиген. Артхритис Рхеум. 17, 421–429
- ↑ Боусqует-Антонелли C., Дерагон Ј. M. (2009) А цомпрехенсиве аналyсис оф тхе Ла-мотиф протеин суперфамилy. РНА 15, 750–764
- ↑ Wолин С. L., Цедервалл Т. (2002) Тхе Ла протеин. Анну. Рев. Биоцхем. 71, 375–403
- ↑ Цхаксхусматхи Г., Ким С. D., Рубинсон D. А., Wолин С. L. (2003) А Ла протеин реqуиремент фор еффициент пре-тРНА фолдинг. ЕМБО Ј. 22, 6562–6572
- ↑ Фан Х., Гоодиер Ј. L., Цхамберлаин Ј. Р., Енгелке D. Р., Мараиа Р. Ј. (1998) 5′ процессинг оф тРНА прецурсорс цан бе модулатед бy тхе хуман Ла антиген пхоспхопротеин. Мол. Целл. Биол. 18, 3201–3211 Абстрацт/ФРЕЕ Фулл Теxт
- ↑ Yоо C. Ј., Wолин С. L. (1997) Тхе Ла протеин ин Сцхизосаццхаромyцес помбе. А цонсервед yет диспенсабле пхоспхопротеин тхат фунцтионс ин тРНА матуратион. Целл 89, 393–402
- ↑ Таганов К. D., Болдин M. П., Балтиморе D. (2007) МицроРНАс анд иммунитy. Тинy плаyерс ин а биг фиелд. Иммунитy 26, 133–137
- ↑ Пруијн Г. Ј. (2006) Тхе РНА интерференце патхwаy. А неw таргет фор аутоиммунитy. Артхритис Рес. Тхер. 8, 110
- ↑ Јакyмиw А., Икеда К., Фритзлер M. Ј., Реевес W. Х., Сатох M., Цхан Е. К. (2006) Аутоиммуне таргетинг оф кеy цомпонентс оф РНА интерференце. Артхритис Рес. Тхер. 8, Р87
- ↑ „Ентрез Гене: ССБ Сјöгрен'с сyндроме антиген Б (аутоантиген Ла)”.
- ↑ Теплова M, Yуан YР, Пхан АТ, Малинина L, Илин С, Теплов А, Пател ДЈ (Јануарy 2006). "Струцтурал басис фор рецогнитион анд сеqуестратион оф УУУ(ОХ) 3' темини оф насцент РНА полyмерасе III трансцриптс бy Ла, а рхеуматиц дисеасе аутоантиген". Мол. Целл 21 (1): 75–85. дои:10.1016/ј.молцел.2005.10.027. ПМИД 16387655.
- ↑ Фоурауx, Мицхаел А; Боувет Пхилиппе, Веркаарт Сјоерд, ван Венрооиј Wалтхер Ј, Пруијн Гер Ј M (Јулy 2002). „Нуцлеолин ассоциатес wитх а субсет оф тхе хуман Ро рибонуцлеопротеин цомплеxес”. Ј. Мол. Биол. (Енгланд) 320 (3): 475–88. ДОИ:10.1016/S0022-2836(02)00518-1. ИССН 0022-2836. ПМИД 12096904.
- ↑ Сјогрен Сyндроме Антиген Б (ССБ)/Ла Промотес Глобал МицроРНА Еxпрессион бy Биндинг МицроРНА Прецурсорс тхроугх Стем-Лооп Рецогнитион Ј Биол Цхем 2013 288:723-736 АбстрацтФулл Теxт (ХТМЛ)Фулл Теxт (ПДФ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Кохсака Х, Yамамото К, Фујии Х, ет ал. (1990). „Фине епитопе маппинг оф тхе хуман СС-Б/Ла протеин. Идентифицатион оф а дистинцт аутоепитопе хомологоус то а вирал гаг полyпротеин.”. Ј. Цлин. Инвест. 85 (5): 1566–74. ДОИ:10.1172/JCI114606. ПМЦ 296607. ПМИД 1692037.
- Стургесс АД, Петерсон МГ, МцНеилаге Љ, ет ал. (1988). „Цхарацтеристицс анд епитопе маппинг оф а цлонед хуман аутоантиген Ла.”. Ј. Иммунол. 140 (9): 3212–8. ПМИД 2452201.
- Раух АЈ, Хорниг Х, Лüхрманн Р (1989). „Ат леаст тхрее дистинцт Б целл епитопес ресиде ин тхе C-терминал халф оф Ла протеин, ас детерминед бy а рецомбинант ДНА аппроацх.”. Еур. Ј. Иммунол. 18 (12): 2049–57. ДОИ:10.1002/eji.1830181227. ПМИД 2464497.
- Цхан ЕК, Сулливан КФ, Тан ЕМ (1989). „Рибонуцлеопротеин СС-Б/Ла белонгс то а протеин фамилy wитх цонсенсус сеqуенцес фор РНА-биндинг.”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 17 (6): 2233–44. ДОИ:10.1093/nar/17.6.2233. ПМЦ 317593. ПМИД 2468131.
- Готтлиеб Е, Стеитз ЈА (1989). „Фунцтион оф тхе маммалиан Ла протеин: евиденце фор итс ацтион ин трансцриптион терминатион бy РНА полyмерасе III.”. ЕМБО Ј. 8 (3): 851–61. ПМЦ 400884. ПМИД 2470590.
- Цхамберс ЈЦ, Кенан D, Мартин БЈ, Кеене ЈД (1989). „Геномиц струцтуре анд амино ацид сеqуенце домаинс оф тхе хуман Ла аутоантиген.”. Ј. Биол. Цхем. 263 (34): 18043–51. ПМИД 3192525.
- Цхамберс ЈЦ, Кеене ЈД (1985). „Исолатион анд аналyсис оф цДНА цлонес еxпрессинг хуман лупус Ла антиген.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 82 (7): 2115–9. ДОИ:10.1073/pnas.82.7.2115. ПМЦ 397503. ПМИД 3856888.
- Свиткин YВ, Паусе А, Соненберг Н (1994). „Ла аутоантиген аллевиатес транслатионал репрессион бy тхе 5' леадер сеqуенце оф тхе хуман иммунодефициенцy вирус тyпе 1 мРНА.”. Ј. Вирол. 68 (11): 7001–7. ПМЦ 237137. ПМИД 7933082.
- Трöстер Х, Метзгер ТЕ, Семсеи I, ет ал. (1994). „Оне гене, тwо трансцриптс: исолатион оф ан алтернативе трансцрипт енцодинг фор тхе аутоантиген Ла/СС-Б фром а цДНА либрарy оф а патиент wитх примарy Сјöгренс' сyндроме.”. Ј. Еxп. Мед. 180 (6): 2059–67. ДОИ:10.1084/jem.180.6.2059. ПМЦ 2191769. ПМИД 7964483.
- Фан Х, Сакулицх АЛ, Гоодиер ЈЛ, ет ал. (1997). „Пхоспхорyлатион оф тхе хуман Ла антиген он серине 366 цан регулате рецyцлинг оф РНА полyмерасе III трансцриптион цомплеxес.”. Целл 88 (5): 707–15. ДОИ:10.1016/S0092-8674(00)81913-3. ПМИД 9054510.
- МцЛарен РС, Царуццио Н, Росс Ј (1997). „Хуман Ла протеин: а стабилизер оф хистоне мРНА.”. Мол. Целл. Биол. 17 (6): 3028–36. ПМЦ 232155. ПМИД 9154801.
- Грöлз D, Бацхманн M (1997). „Тхе нуцлеар аутоантиген Ла/СС-ассоциатед антиген Б: оне гене, тхрее фунцтионал мРНАс.”. Биоцхем. Ј. 323 (1): 151–8. ПМЦ 1218288. ПМИД 9173875.
- Хелслоот Ј, Стургесс А (1998). „Т целл реацтивитy то Сјöгрен'с сyндроме релатед антиген Ла(ССБ).”. Ј. Рхеуматол. 24 (12): 2340–7. ПМИД 9415639.
- Броекхуис ЦХ, Неубауер Г, ван дер Хеијден А, ет ал. (2000). „Детаилед аналyсис оф тхе пхоспхорyлатион оф тхе хуман Ла (СС-Б) аутоантиген. (Де)пхоспхорyлатион доес нот аффецт итс субцеллулар дистрибутион.”. Биоцхемистрy 39 (11): 3023–33. ДОИ:10.1021/bi992308c. ПМИД 10715123.
- Спåнгберг К, Wиклунд L, Сцхwартз С (2000). „ХуР, а протеин имплицатед ин онцогене анд гроwтх фацтор мРНА децаy, биндс то тхе 3' ендс оф хепатитис C вирус РНА оф ботх поларитиес.”. Вирологy 274 (2): 378–90. ДОИ:10.1006/viro.2000.0461. ПМИД 10964780.
- Интине РВ, Сакулицх АЛ, Кодуру СБ, ет ал. (2000). „Цонтрол оф трансфер РНА матуратион бy пхоспхорyлатион оф тхе хуман Ла антиген он серине 366.”. Мол. Целл 6 (2): 339–48. ДОИ:10.1016/S1097-2765(00)00034-4. ПМИД 10983981.
- Насхимото M, Насхимото C, Тамура M, ет ал. (2001). „Тхе инхибиторy еффецт оф тхе аутоантиген Ла он ин витро 3' процессинг оф маммалиан прецурсор тРНАс.”. Ј. Мол. Биол. 312 (5): 975–84. ДОИ:10.1006/jmbi.2001.5026. ПМИД 11580243.
- Де Нова-Оцампо M, Виллегас-Сепúлведа Н, дел Ангел РМ (2002). „Транслатион елонгатион фацтор-1алпха, Ла, анд ПТБ интерацт wитх тхе 3' унтранслатед регион оф денгуе 4 вирус РНА.”. Вирологy 295 (2): 337–47. ДОИ:10.1006/viro.2002.1407. ПМИД 12033793.
- Интине РВ, Дундр M, Мистели Т, Мараиа РЈ (2002). „Аберрант нуцлеар траффицкинг оф Ла протеин леадс то дисордеред процессинг оф ассоциатед прецурсор тРНАс.”. Мол. Целл 9 (5): 1113–23. ДОИ:10.1016/S1097-2765(02)00533-6. ПМИД 12049746.
- Фоурауx МА, Боувет П, Веркаарт С, ет ал. (2002). „Нуцлеолин ассоциатес wитх а субсет оф тхе хуман Ро рибонуцлеопротеин цомплеxес.”. Ј. Мол. Биол. 320 (3): 475–88. ДОИ:10.1016/S0022-2836(02)00518-1. ПМИД 12096904.