Пређи на садржај

Сјогрен синдром антиген Б

Извор: Wikipedija
едит
Сјогрен синдром антиген Б (аутоантиген Ла)

ПДБ приказ базиран на 1оwx.
Доступне структуре
1ОWX, 1С79, 1С7А, 1YТY, 1ЗХ5, 2ВОД, 2ВОН, 2ВОО, 2ВОП
Идентификатори
СимболиССБ; ЛАРП3; Ла
Вањски ИДОМИМ109090 МГИ98423 ХомолоГене2366 ГенеЦардс: ССБ Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
ВрстаЧовекМиш
Ентрез674120823
ЕнсемблЕНСГ00000138385ЕНСМУСГ00000068882
УниПротП05455П32067
Реф. Секв. (иРНК)НМ_003142НМ_001110145
Реф. Секв. (протеин)НП_003133НП_001103615
Локација (УЦСЦ)Цхр 2:
170.65 - 170.67 Мб
Цхр 2:
69.86 - 69.87 Мб
ПубМед претрага[1][2]

Сјогрен синдром антиген Б (ССБ), такође познат и као лупусни аутоантиген (Ла) или ССБ/Ла, је антиген најчешће повезана са настанком аутоимунских поремећаја, као што Сјогренов синдром и системски еритемски лупус.[1][2] ССБ/Ла по свом саставу је протеин који је еволуирао од квасца до човека. Обично се налази у ћелијском језгру и цитоплазми, где игра фундаменталну улогу у различитим процесима метаболизма РНК.[3]

ССБ/Ла је према истраживањима, укључену различите процесе метаболизма РНК укључујући и ту његово посредовање у процесу настајања транскрипата РНК полимеразе III и прекурсора тРНАс (пре-тРНАс), кроз прихватање за карактеристичне 3′ УУУ (ОХ) завршетке. Уласком у метаболичке процесе ССБ/Ла штити пре-тРНАс од неспецифичне егзонуклеазе и дигестијом обезбеђује правилну трансформацију лидера 5' и 3' секвенци пре-тРНАс у специфичне рибонуклеозоме као што су РНасе П и РНасе З.[4][5][6]

Реактивност ССБ/Ла протеин је првобитно била откривена у аутоантителима болесника са Сјогреновим синдром и системским еритемским лупусом. Студије у тим болестима показале су да миРНА имају важну улогу у одржавању хомеостазе имунског система тј у очувању аутоимуности.[7]

Болесници који пате од Сјогреновог синдрома и системског еритемског лупуса, често производе аутоантитела против специфичних класа РНК-за везивања протеина. Ови аутоантигени (поред многих других) укључују и ССБ/Ла аутантитела.[8][9]

Откриће да аутоантиген ССБ/Ла функционише као кључни регулатор глобалне експресије миРНА, наме тнуоло је потребу нових истраживања како би се утврдило да ли инактивацијом ССБ/Ла аутоантитела, може изостати регулација експресије гена, и/или фосфорилација, која директно доприноси патогенези аутоимунских болести.[10][11]

Интеракција

[уреди | уреди извор]

У бројним студијама доказано је да Сјогрен синдром антиген Б ступа у интеракцију са нуклеолином.[12]

Значај ССБ/Ла у дијагностици

[уреди | уреди извор]

Тестовима крви може се утврдити да ли болесник има висок ниво антитела која указују на одређена аутоимунске болести, као што су то анти-нуклеарног антитела (АНА) и реуматоидни фактор (СС/Ро), који су повезани са аутоимунским болестима. Тако се у дијагностици Сјоргрновог синдрома и системског еритемског лупуса користи метода одређивања типична анти-нуклеарног антитела (АНА ) ССБ/Ла и ССС/Ро, од којих је. ССБ/Ла далеко поузданији код ових болести од ССС/Ро који је мање специфичан јер је поред у овим болестима присутан и у бројним другим аутоимунским болестима.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Маттиоли M., Реицхлин M. (1974) Хетерогенеитy оф РНА протеин антигенс реацтиве wитх сера оф патиентс wитх сyстемиц лупус ерyтхематосус. Десцриптион оф а цyтопласмиц нонрибосомал антиген. Артхритис Рхеум. 17, 421–429
  2. Боусqует-Антонелли C., Дерагон Ј. M. (2009) А цомпрехенсиве аналyсис оф тхе Ла-мотиф протеин суперфамилy. РНА 15, 750–764
  3. Wолин С. L., Цедервалл Т. (2002) Тхе Ла протеин. Анну. Рев. Биоцхем. 71, 375–403
  4. Цхаксхусматхи Г., Ким С. D., Рубинсон D. А., Wолин С. L. (2003) А Ла протеин реqуиремент фор еффициент пре-тРНА фолдинг. ЕМБО Ј. 22, 6562–6572
  5. Фан Х., Гоодиер Ј. L., Цхамберлаин Ј. Р., Енгелке D. Р., Мараиа Р. Ј. (1998) 5′ процессинг оф тРНА прецурсорс цан бе модулатед бy тхе хуман Ла антиген пхоспхопротеин. Мол. Целл. Биол. 18, 3201–3211 Абстрацт/ФРЕЕ Фулл Теxт
  6. Yоо C. Ј., Wолин С. L. (1997) Тхе Ла протеин ин Сцхизосаццхаромyцес помбе. А цонсервед yет диспенсабле пхоспхопротеин тхат фунцтионс ин тРНА матуратион. Целл 89, 393–402
  7. Таганов К. D., Болдин M. П., Балтиморе D. (2007) МицроРНАс анд иммунитy. Тинy плаyерс ин а биг фиелд. Иммунитy 26, 133–137
  8. Пруијн Г. Ј. (2006) Тхе РНА интерференце патхwаy. А неw таргет фор аутоиммунитy. Артхритис Рес. Тхер. 8, 110
  9. Јакyмиw А., Икеда К., Фритзлер M. Ј., Реевес W. Х., Сатох M., Цхан Е. К. (2006) Аутоиммуне таргетинг оф кеy цомпонентс оф РНА интерференце. Артхритис Рес. Тхер. 8, Р87
  10. „Ентрез Гене: ССБ Сјöгрен'с сyндроме антиген Б (аутоантиген Ла)”. 
  11. Теплова M, Yуан YР, Пхан АТ, Малинина L, Илин С, Теплов А, Пател ДЈ (Јануарy 2006). "Струцтурал басис фор рецогнитион анд сеqуестратион оф УУУ(ОХ) 3' темини оф насцент РНА полyмерасе III трансцриптс бy Ла, а рхеуматиц дисеасе аутоантиген". Мол. Целл 21 (1): 75–85. дои:10.1016/ј.молцел.2005.10.027. ПМИД 16387655.
  12. Фоурауx, Мицхаел А; Боувет Пхилиппе, Веркаарт Сјоерд, ван Венрооиј Wалтхер Ј, Пруијн Гер Ј M (Јулy 2002). „Нуцлеолин ассоциатес wитх а субсет оф тхе хуман Ро рибонуцлеопротеин цомплеxес”. Ј. Мол. Биол. (Енгланд) 320 (3): 475–88. ДОИ:10.1016/S0022-2836(02)00518-1. ИССН 0022-2836. ПМИД 12096904. 
  13. Сјогрен Сyндроме Антиген Б (ССБ)/Ла Промотес Глобал МицроРНА Еxпрессион бy Биндинг МицроРНА Прецурсорс тхроугх Стем-Лооп Рецогнитион Ј Биол Цхем 2013 288:723-736 АбстрацтФулл Теxт (ХТМЛ)Фулл Теxт (ПДФ)

Литература

[уреди | уреди извор]