43° 40′ 24" СГШ, 21° 24′ 29" ИГД
Сталаћ је насеље у општини Ћићевац у Расинском округу . Према попису из 2002. било је 1828 становника (према попису из 1991. било је 2048 становника).
Налази се на Јужној Морави , на путу за Крушевац , 9 километара југозападно од 171. километра ауто-пута Београд -Ниш (код Појата ).
У непосредној близини насеља, око 2,5 километара јужно од места где се спајају Западна и Јужна Морава , налази се средњовековни град Сталаћ , један од највећих утврђених градова у Србији. Постављен је на врху седластог узвишења које доминира широком околином. Град је контролисао прилазе долином река, али је истовремено имао функцију одбране прилаза Крушевцу - српској средњовековној престоници.
Сваке године, за време св. Тројице, код куле Тодора од Сталаћа одржава се манифестација "Морава нас вода од'ранила".
У насељу Сталаћ живи 1481 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Пад Сталаћа је описан у Српској епској песми "Смрт војводе пријезде.
Снимљен је и документарно-играни филм о овом крају под називом "Врата Србије" у коме,измедју осталих, глуми и Војин Ћетковић.
Сталаћански Фудбалски клуб (ФК Трудбеник) један је од ретких низеразредних клубова који има организоване навијаце.
У Сталацу постоје две феноменалне културно-уметницке манифестације: "Под крилима архангела"
"Морава нас вода од'ранила"
Становништво према полу и старости [ 2]
м
ж
?
8
5
80+
23
42
75-79
26
49
70-74
46
76
65-69
45
64
60-64
55
57
55-59
52
49
50-54
72
72
45-49
70
75
40-44
63
54
35-39
58
56
30-34
49
61
25-29
55
62
20-24
58
44
15-19
57
50
10-14
56
44
5-9
45
47
0-4
43
40
просек
40.3
44.5
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
463
515
549
564
594
584
568
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просечан број чланова
Број домаћинстава
104
126
107
100
58
55
13
5
-
-
3.22
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
737
199
475
43
17
3
816
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просечан број чланова
Број домаћинстава
138
480
173
23
2
Становништво према делатности коју обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Производња и снабдевање... Грађевинарство
Трговина Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
372
19
-
48
130
2
12
29
6
76
Женски
200
16
-
8
69
1
4
27
3
11
Оба
572
35
-
56
199
3
16
56
9
87
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине Државна управа и одбрана Образовање
Здравствени и социјални рад
Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
4
-
16
6
3
7
-
-
14
Женски
-
-
11
13
18
5
-
-
14
Оба
4
-
27
19
21
12
-
-
28
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима , Републички завод за статистику , Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима , Републички завод за статистику , Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
Аxентије (разговор ) 04:12, 14 рујан-септембар 2012 (ЦЕСТ)
Србија
