Старо краљевство

Старо краљевство, Старо царство или Стара држава је назив који се обично даје периоду 3. миленијума пне. када је Египат досегао свој први континуирани врхунац у развоју цивилизације и другим достигнућима. То је био први од три тзв. периода "Краљевстав" , који означавају зенит древне цивилизације у Долина Нила (други су Средње краљевство и Ново краљевство). За Старо краљевтсво се углавном држи да покрива период времена када су Египтом владали фараони од Треће па до Шесте династије (2575. пне.–2134. пне.). Многи египтолозу у Старо краљевство такођер убрајају мемфишку Седму и Осму династију као наставак управе централизиране у Мемфису. Старо краљевство је слиједио период нејединства и релативног културног назадовања који египтолози називају Први пријелазни период Египта.

Краљевска пријестолница Египта за вријеме Старог краљевства се налазила у Мемфису гдје је Дјосер устоличио свој двор. Старо краљевство се, међутим, најбоље зна по великом броју пирамида, који су у то вријеме грађене као фараонске гробнице. Из тог разлога се Старо краљевство често назива "Доба пирамида."

Почетак: Трећа династија

Први славни фараон Старог краљевства био је Дјосер (2630–2611. пне.) из Треће династије, који је наредио изградњу прве пирамиде (Степенаста пирамида) у мемфишкој некрополи Саqqари. Важна личност у доба Дјосерове владавине је био његов везир Имхотеп, који је надгледао изградњу те некрополе.

У тој ери су независне египатске државе постале познате тек као номе којима је владао фараон. Истовремено су бивши владари сведени на гувернере и присиљени радити на прикупљању пореза. Древни Египћани су у ово доба вјеровали како им фараон може осигурати годишње поплаве Нила о којима је овисила жетва. Такођер су за себе држали да су изабрани народ, "односно једина истински људска бића на земљи" ^[1].

Златно доба: Четврта династија

Старо краљевство и његова владарска моћ су свој врхунац досегли под Четвртом династијом, која је започела са Снеферуом (2575–2551. пне.). Користећи више камења него иједан други фараон, он је саградио три пирамиде: тајанствену пирамиду у Меидуму (неуспјелу), славну Закривљену пирамиду у Дахсхуру (још један неуспјех) и малу Црвену пирамиду, такођер у Дасхуру.

Снеферуа је наслиједио његов славни/злогласни син Кхуфу (2551–2528. пне.), који је саградио Велику пирамиду у Гизи. Каснија египатска литература га описује као окрутног тиранина који је наметнуо присилни рад својим поданицима како би довршио пирамиду. Након Кхуфуове смрти његови синови Дједефра (2528–2520. пне.) и Кхафра (2520–2494. пне.) .Нова открића сугерису како је Сфингу можда саградио Дједефра као споменик Кхуфуу. Каснији краљеви Четврте династије су били краљ Менкаура (2494–2472. пне.), који је саградио најмању пирамиду у Гизи и Схепсескаф (2472–2467. пне.).

Опадање и пропаст: V-VIII династија

Пета династија је почела с Усеркхафом (2465–2458. пне.), који је започео реформе које ће ослабити фараона и централну власт. Након његове владавине су започели грађански ратови јер моћни номарси (регионални гувернери) више нису припадали краљевској породици. Грађаннски рат је довео до слабљења јединства државе и њене управе, те довео до глади. Али регионална аутономија и грађански ратови нису били једини разлог опадања. Масивни грађевински пројекти Четврте династије су премашили финанцијске и демографске капацитете државе, те тако у коријену ослабили Краљевство.

Коначни ударац је представљало нагло и краткотрајно захлађење у регији које је довело до драстичног смањења падавина између 2200. и 2100. пне., те тако спријечило нормално плављење Нила. Резултат су биле деценије глади и хаоса. Натпис на гробу Анкхтифија, вође из Првог пријелазног периода, десцрибес тхе стате оф тхе цоунтрy ат тхе енд оф тхе Олд Кингдом:

Цијели Горњи Египат је умирао од глади, а људи су јели своју дјецу...

Биљешке

↑ (Анциент Африцан Цивилизатионс то ца. 1500: Пхараониц Егyпт то Ца. 800 БЦ, бy Др. Сусан Ј. Херлин, 2003, паге 27)

Вањски линкови

Миддле Еаст он тхе Матриx: Егyпт, Тхе Олд Кингдом Архивирано 2006-05-16 на Wаyбацк Мацхине-у — Пхотограпхс оф манy оф тхе хисториц ситес датинг фром тхе Олд Кингдом

[Herlin-1] (Анциент Африцан Цивилизатионс то ца. 1500: Пхараониц Егyпт то Ца. 800 БЦ, бy Др. Сусан Ј. Херлин, 2003, паге 27)

[1]