Свети Петар

Свети Петар, по рођењу Шимон (арам. ‏שמעון‏‎), назван Камен (арам. כאפא Кифа, гр. πέτρος Петрос) од стране Исуса, био је један од најближих Исусових ученика и апостола.

Његов живот је описан у еванђељима Нови завјета, Дјелима апостолским и многим апокрифним списима.

Живот

Шимун је рођен у жидовској обитељи Јонаха у Бетсаиди, градићу сјеверно од Галилејског језера, а живио је у кући у близини језера у Кафарнауму. Бавио се рибарењем на Тиберијском језеру, заједно са братом Андријом, те Иваном и Јаковом, Зебедејевим синовима.

Живот са Исусом

Главни чланци: Исусови ученици и Апостоли

Шимун је, са братом Андрејем, одлучио постати ученик јеврејског пророка Јешуе и прикључи се његовој заједници. Јешуа га је тада назвао Камен или Стијена (ар. Кефа), што је касније на грчки преведено Петар (грч. Πέτρος). Петар се често у Библији спомиње, заједно са Јаковом и Јованом, као сведок важних догађаја, попут преображења.

Апокрифни извори у више наврата описују Петров потцењивачки став према женама у заједници и непријатељство к Марији Магдалени. Еванђеље по Томи преноси да је Симон Петар тражио од Исуса да Марија напусти њихову дружину, "јер жене нису достојне живота", што Исус није прихватио.^[1]

Канонска еванђеља тврде да је Јешуа на тајној вечери предсказао да ће га се Петар три пута одрећи пре него што петао закукуриче три пута. Након хапшења Јешуе, вође покрета, еванђеља преносе да је Петар три пута изјавио како нема везе са њим, бојећи се последица.

Петрово проповедање и хапшење

Главни чланци: Јудеохришћани и Рано хришћанство и јудаизам

Након Исусовог погубљења од стране римских власти, Јаков Праведни постаје поглавар хришћанске заједнице у Јерусалиму.^[2] Јаков, Петар и други апостоли настављају да шире учитељеву поруку, у почетку поглавито међу својим сународницима Јеврејима.

Због ширења Исусова учења, намесник Херод Агрипа I је ухапсио Петра и хтио га погубити, но Петар је успио побећи из затвора, у чему му је, према Новом завету, помогао анђео. Петар је потом напустио Јерузалем и тако се спасио. Потакнут виђењем, одлази проповиједати у Цезареју, а потом и у Антиохији.

Сукоб са Павлом

Главни чланци: Павле од Тарса и Јерузалемски сабор

Са доласком све више новообраћених хришћана из нејеврејских средина, рано хришћанство престаје бити искључиво јеврејска следба. Прва озбиљна криза гледе положаја „нејевреја“ у заједници настаје у Галатији и Антиохији 49. године, по питању обавезности обрезања.^[3] Међу хришћанима су се развиле две струје. Јудеохришћани, међу којима је био Петар, су заступали обавезност Мојсијевог закона, док је Павле од Тарса говорио да су нејевреји слободни од њега. Павле је желео да укине обрезивање и остале законе којих су се они придржавали,^[4] због чега је сав Јерусалим био у пометњи.^[5]

Ради решавања спора, је ли нејеврејима који су прихватили Исусово учење обавезан Мојсијев Закон, сазван је сабор раних кршћанских вођа у Јерузалему око 49. године.^[3] Павле је био главни заступник става да нејевреје треба ослободити од поштовања јеврејског закона. Заступници тврде струје, предвођени Петром, се нису слагали са тим. Павле је на сабору оптужио Петра за лицемерје, поставиши му питање: „Када ти који си Јеврејин живиш незнабожачки а не јудејски, зашто присиљаваш незнабошце да живе јудејски?“^[6]. Након тога, сабор је на Јаковљев предлог прихватио компромисно гледиште. Одлучено је да се нејевреји преобраћени на кршћанство не морају држати Мојсијевих закона, укључујући обрезивање мушке дјеце, али су задржане забране конзумације крви, крвавог меса, меса неправилно закланих животиња, блуда и идолатрије.

Одлазак у Рим и погубљење

Главни чланак: Симон Маг

Петар је благовестио Јеврејима расејаним по Понту, Галатији, Витинији, Кападокији и Азији. Пред крај живота отишао је у Рим, где је био распет, главе окренуте на доле, тражећи да казна буде извршена на тај начин.^[2]
– Еусебије

Петар је после проведених тридесетак година међу Јеврејима, кренуо за Рим да проповеда хришћанство. Према Дјелима Петровим, у Риму се одиграо сукоб између Петра и Симона Мага. Црквено предање казује да је Симон желео да покаже силу својих магијских вештина, те да се подигао у ваздух на Форум Романум пред мноштвом људи. Тада је апостол Петар проузнео молитву Господу, те је Симон пао на земљу и тако је погинуо.^[7]

Апостол Петар је у Риму осуђен на смрт разапињањем од стране римских власти. Према традиција која се наводи у апокрифним Дјелима Петровима, био је разапет с главом надоље. Апокрифна „Петрова писма“ кажу да је распет на крсту постављеном натрашке, јер је рекао да не заслужује да умре на исти начин као Исус.

Већина протестантских и католичких теолога,^[8] и многи историчари,^[9] сматрају да је Петар погубљен за време Нерона у Риму. Римска мартирологија наводи 29.6., ца. 64 као датум његове смрти. Неки научници мисле да је умро 13.10. 64.

Неки од истраживача сумњају у црквене ставове о улози Петра у раном хришћанству.^[10]^[11]^[12]^[13]^[14] На пример, историчар Ото Цвирлајн је у две опсежне студије демонстрирао да не постоје докази, ни писани, ни археолошки, да је Петар икада био у Риму.^[15]^[16]^[17]

Католичка традиција сматра да је сахрањен на будућој локацији Базилике св. Петра, односно да се његово тијело налази у катакомби испод високог олтара Базилике.

Дјела

Апостолу Петру предаја приписује и десетак апокрифних списа.

Штовање

Главни чланак: Папа

Петрово првенство унутар ране Цркве су међу првима наглашавали Климент Римски^[18] и Иринеј^[19].

Римокатоличка црква сматра да је апостол Петар био први антиохијски епископ и оснивач римске цркве, то јест први папа, и да је римским бискупима Исус одредио примат у хришћанској заједници. Остале хришћанске цркве не деле ово мишљење. За православну, англиканску и древноисточне цркве, Петар је светац и први римски епископ.

Други пак сматрају да Петар никада није имао службу бискупа или надзорника, те тврде да је функција бискупа настала каснијим развојем кршћанства. Надаље, многи протестанти не држе да би се за њега требала користити титула "свети".

Шијити вјерују да је Шимун (Схам'оон на арапском) од Бога одабран да буде насљедник Исуса (Исе).

Критике

Хеленистички филозоф Порфирије критикује апостоле, укључујући Петра, јер су приписали Исусу ствари које није учинио нити рекао. Порфирије пише да је Петар био кукавица, подлац, лицемјер, импулзивни кавгаџија, те сумња да га је Исус учинио прваком апостола:

Јер како човјек не би задрхтао при помисли да онакав човјек прима кључеве небеске и власт да веже и разрешује, човјек који је тако био заплетен у своје властите мане!^[20]
– Порфирије

Приказ у умјетности

У умјетности се често приказује како држи кључеве врата небеског краљевства (симбол његовог примата над остатком Цркве), што је референца на Матију 16:18.

Литература

Кеенер, Цраиг С. (2009). Тхе Госпел оф Маттхеw: А Социо-Рхеторицал Цомментарy. Wм. Б. Еердманс Публисхинг. стр. 425. ИСБН 978-0-8028-6498-7.
Цуллманн, Осцар (1962). Петер: Дисципле, Апостле, Мартyр, 2нд ед.. Wестминстер Пресс. стр. 234.
Цхадwицк, Хенрy (1993). Тхе Еарлy Цхурцх, рев. ед.. Пенгуин Боокс. стр. 18.

Извори

↑ Еванђеље по Томи, 114
↑ ^2,0 ^2,1 Еусебије, Историја цркве (сцрибд)
↑ ^3,0 ^3,1 „Јован Зизијулас, Јелинизам и хришћанство”. Архивирано из оригинала на датум 2018-03-04. Приступљено 2020-04-20.
↑ Дела апостола 21:21
↑ Дела апостола 21:31
↑ Гал. 2, 14
↑ Томислав Ј. Шаги-Бунић - Повијест кршћанске литературе (свезак I) (сцрибд)
↑ Кеенер 2009: стр. 425
↑ О'Цоннор, Даниел Wиллиам (2013). „Саинт Петер тхе Апостле”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. пп. 5. Приступљено 12. 04. »[M]анy сцхоларс… аццепт Роме ас тхе лоцатион оф тхе мартyрдом анд тхе реигн оф Неро ас тхе тиме.«.
↑ Броwн, Раyмонд Е. & Меиер, Јохн П. (1983). Антиоцх анд Роме: Неw Тестамент Црадлес оф Цхристианитy. Паулист Пресс. стр. 98. ИСБН 978-0-8091-0339-3. »Ас фор Петер, wе хаве но кноwледге ат алл оф wхен хе цаме то Роме анд wхат хе дид тхере бефоре хе wас мартyред. Цертаинлy хе wас нот тхе оригинал миссионарy wхо броугхт Цхристианитy то Роме (анд тхерефоре нот тхе фоундер оф тхе цхурцх оф Роме ин тхат сенсе). Тхере ис но сериоус прооф тхат хе wас тхе бисхоп (ор лоцал еццлесиастицал оффицер) оф тхе Роман цхурцх—а цлаим нот маде тилл тхе тхирд центурy. Мост ликелy хе дид нот спенд анy мајор тиме ат Роме бефоре 58 wхен Паул wроте то тхе Романс, анд со ит маy хаве беен онлy ин тхе 60с анд релативелy схортлy бефоре хис мартyрдом тхат Петер цаме то тхе цапитал.«
↑ Цуллманн 1962: стр. 234
↑ Цхадwицк 1993: стр. 18
↑ Ј.Н.D. Келлy, Оxфорд Дицтионарy оф тхе Попес (Оxфорд Университy Пресс) (1996). стр. 6. "Игнатиус ассумед тхат Петер анд Паул wиелдед специал аутхоритy овер тхе Роман цхурцх, wхиле Иренаеус цлаимед тхат тхеy јоинтлy фоундед ит анд инаугуратед итс суццессион оф бисхопс. Нотхинг, хоwевер, ис кноwн оф тхеир цонститутионал ролес, леаст оф алл Петер'с ас пресумед леадер оф тхе цоммунитy."
↑ Буилдинг Унитy, Ецуменицал Доцументс IV (Паулист Пресс) (1989). стр. 130. "Тхере ис инцреасинг агреемент тхат Петер wент то Роме анд wас мартyред тхере, бут wе хаве но трустwортхy евиденце тхат Петер евер сервед ас тхе супервисор ор бисхоп оф тхе лоцал цхурцх ин Роме."
↑ Пиетер Wиллем ван дер Хорст, ревиеw оф Отто Зwиерлеин, Петрус ин Ром: дие литерарисцхен Зеугниссе. Мит еинер критисцхен Едитион дер Мартyриен дес Петрус унд Паулус ауф неуер хандсцхрифтлицхер Грундлаге, Берлин: Wалтер де Груyтер, 2009, ин Брyн Маwр Цлассицал Ревиеw 2010.03.25 Архивирано 2010-05-05 на Wаyбацк Мацхине-у.
↑ Јамес Дунн, ревиеw оф Зwиерлеин 2009, ин Ревиеw оф Библицал Литературе 2010.
↑ Зwиерлеин, Отто: Петрус унд Паулус ин Јерусалем унд Ром. Вом Неуен Тестамент зу ден апокрyпхен Апостелактен. Берлин: Wалтер де Груyтер. 2013. 2013. ИСБН 978-3-11-030331-5. пп.
↑ Прва посланица Коринћанима,1,59:1
↑ Адверсус Хаересес 3:3:20
↑ Адолф Харнацк, Дие Миссион унд Аусбреитунг дес Цхристентумс, н. 26

Повезано

Вањски линкови

стпетерсбасилица.орг Боокс он Петер ин Роме
Етyмологy оф Петер Архивирано 2005-06-17 на Wаyбацк Мацхине-у
Тхе Јеwисх Ст Петер Архивирано 2007-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у
Јеwисх Енцyцлопедиа: Симон Цепхас
Цатхолиц Енцyцлопедиа: Ст Петер, Принце оф тхе Апостлес

Римокатоличке црквене титуле
Претходи: (нема)	Бискуп Антиохије 37–53	Слиједи: Еводије
Претходи: (нема)	Папа 30 – 64/67	Слиједи: Линус

[1] Еванђеље по Томи, 114

[Eusebije-2] 2,0 ^2,1 Еусебије, Историја цркве (сцрибд)

[Зизијулас-3] 3,0 ^3,1 „Јован Зизијулас, Јелинизам и хришћанство”. Архивирано из оригинала на датум 2018-03-04. Приступљено 2020-04-20.

[4] Дела апостола 21:21

[5] Дела апостола 21:31

[6] Гал. 2, 14

[Šagi-Bunić-7] Томислав Ј. Шаги-Бунић - Повијест кршћанске литературе (свезак I) (сцрибд)

[FOOTNOTEKeener2009425-8] Кеенер 2009: стр. 425

[9] О'Цоннор, Даниел Wиллиам (2013). „Саинт Петер тхе Апостле”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. пп. 5. Приступљено 12. 04. »[M]анy сцхоларс… аццепт Роме ас тхе лоцатион оф тхе мартyрдом анд тхе реигн оф Неро ас тхе тиме.«.

[BrownMeier-10] Броwн, Раyмонд Е. & Меиер, Јохн П. (1983). Антиоцх анд Роме: Неw Тестамент Црадлес оф Цхристианитy. Паулист Пресс. стр. 98. ИСБН 978-0-8091-0339-3. »Ас фор Петер, wе хаве но кноwледге ат алл оф wхен хе цаме то Роме анд wхат хе дид тхере бефоре хе wас мартyред. Цертаинлy хе wас нот тхе оригинал миссионарy wхо броугхт Цхристианитy то Роме (анд тхерефоре нот тхе фоундер оф тхе цхурцх оф Роме ин тхат сенсе). Тхере ис но сериоус прооф тхат хе wас тхе бисхоп (ор лоцал еццлесиастицал оффицер) оф тхе Роман цхурцх—а цлаим нот маде тилл тхе тхирд центурy. Мост ликелy хе дид нот спенд анy мајор тиме ат Роме бефоре 58 wхен Паул wроте то тхе Романс, анд со ит маy хаве беен онлy ин тхе 60с анд релативелy схортлy бефоре хис мартyрдом тхат Петер цаме то тхе цапитал.«

[Cullman-11] Цуллманн 1962: стр. 234

[FOOTNOTEChadwick199318-12] Цхадwицк 1993: стр. 18

[13] Ј.Н.D. Келлy, Оxфорд Дицтионарy оф тхе Попес (Оxфорд Университy Пресс) (1996). стр. 6. "Игнатиус ассумед тхат Петер анд Паул wиелдед специал аутхоритy овер тхе Роман цхурцх, wхиле Иренаеус цлаимед тхат тхеy јоинтлy фоундед ит анд инаугуратед итс суццессион оф бисхопс. Нотхинг, хоwевер, ис кноwн оф тхеир цонститутионал ролес, леаст оф алл Петер'с ас пресумед леадер оф тхе цоммунитy."

[14] Буилдинг Унитy, Ецуменицал Доцументс IV (Паулист Пресс) (1989). стр. 130. "Тхере ис инцреасинг агреемент тхат Петер wент то Роме анд wас мартyред тхере, бут wе хаве но трустwортхy евиденце тхат Петер евер сервед ас тхе супервисор ор бисхоп оф тхе лоцал цхурцх ин Роме."

[Zwierlein_review-15] Пиетер Wиллем ван дер Хорст, ревиеw оф Отто Зwиерлеин, Петрус ин Ром: дие литерарисцхен Зеугниссе. Мит еинер критисцхен Едитион дер Мартyриен дес Петрус унд Паулус ауф неуер хандсцхрифтлицхер Грундлаге, Берлин: Wалтер де Груyтер, 2009, ин Брyн Маwр Цлассицал Ревиеw 2010.03.25 Архивирано 2010-05-05 на Wаyбацк Мацхине-у.

[16] Јамес Дунн, ревиеw оф Зwиерлеин 2009, ин Ревиеw оф Библицал Литературе 2010.

[17] Зwиерлеин, Отто: Петрус унд Паулус ин Јерусалем унд Ром. Вом Неуен Тестамент зу ден апокрyпхен Апостелактен. Берлин: Wалтер де Груyтер. 2013. 2013. ИСБН 978-3-11-030331-5. пп.

[18] Прва посланица Коринћанима,1,59:1

[19] Адверсус Хаересес 3:3:20

[20] Адолф Харнацк, Дие Миссион унд Аусбреитунг дес Цхристентумс, н. 26

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

п р у Исусови апостоли
Писци еванђеља	Иван / Јован • Матеј • Марко • Лука
Остали	Петар • Андрија • Јаков • Филип • Бартоломеј • Тома • Јаков Алфејев • Шимун Зелот • Тадеј • Јуда

п р у Папе Католичке цркве
1-4. вијек	св. Петар • св. Лино • Анаклет • Клемент I. • Еварист • Александар I. • Сиксто I. • Телесфор • Хигин • Пио I. • Аницет • Сотер • Елеутерије • Виктор I. • Зефирин • Калист I. • Урбан I. • Понцијан • Антер • Фабијан • Корнелије • Луције I. • Стјепан I. • Сиксто II. • Дионизије • Феликс I. • Еутихијан • Кајо • Марцелин • Марцел I. • Еузебије • Милтијад • Силвестар I. • Марко • Јулије I. • Либерије • Дамаз I. • Сириције • Анастазије I. •
5–8. вијек	Иноцент I. • Зосим • Бонифације I. • Целестин I. • Сиксто III. • Лав I. • Хиларије • Симплиције • Феликс III. • Гелазије I. • Анастазије II. • Симах • Хормизда • Иван I. • Феликс IV. • Бонифације II. • Иван II. • Агапет I. • Силверије • Вигилије • Пелагије I. • Иван III. • Бенедикт I. • Пелагије II. • Гргур I. • Сабинијан • Бонифације III. • Бонифације IV. • Адеодат I. • Бонифације V. • Хонорије I. • Северин • Иван IV. • Теодор I • Мартин I • Еуген I. • Виталијан • Адеодат II. • Донус • Агатон • Лав II. • Бенедикт II. • Иван V. • Конон • Сергије I. • Иван VI. • Иван VII. • Сисиније • Константин • Гргур II • Гргур III • Захарија • Стјепан (II.) • Стјепан II. • Павао I. • Стјепан III. • Хадријан I. • Лав III •
9–12. вијек	Стјепан IV. • Паскал I. • Еуген II. • Валентин • Гргур IV • Сергије II • Лав IV • Бенедикт III. • Никола I. • Хадријан II. • Иван VIII. • Марин I. • Хадријан III. • Стјепан V. • Формоз • Бонифације VI. Стјепан VI. • Роман • Теодор II. • Иван IX. • Бенедикт IV. • Лав V. • Сергије III. • Анастазије III. • Ландо • Иван X • Лав VI. • Стјепан VII. • Иван XI. • Лав VII. • Стјепан VIII. • Марин II. • Агапет II. • Иван XII. • Лав VIII. • Бенедикт V. • Иван XIII. • Бенедикт VI. • Бенедикт VII. • Иван XIV. • Иван XV. • Гргур V. • Силвестар II. • Иван XVII. • Иван XVIII. • Сергије IV. • Бенедикт VIII. • Иван XIX. • Бенедикт IX. • Силвестар III. • Бенедикт IX. • Гргур VI. • Клемент II. • Бенедикт IX. • Дамаз II. • Лав IX. • Виктор II. • Стјепан IX. • Никола II. • Александар II. • Гргур VII. • Виктор III. • Урбан II. • Паскал II. • Гелазије II. • Калист II. • Хонорије II. • Иноцент II. • Целестин II. • Луције II. • Еуген III. • Анастазије IV. • Хадријан IV. • Александар III. • Луције III. • Урбан III. • Гргур VIII. • Клемент III. • Целестин III. • Иноцент III. •
13–16. вијек	Хонорије III. • Гргур IX. • Целестин IV. • Иноцент IV. • Александар IV. • Урбан IV. • Клемент IV. • Гргур X. • Иноцент V. • Хадријан V. • Иван XXI. • Никола III. • Мартин IV. • Хонорије IV. • Никола IV. • Целестин V. • Бонифације VIII. • Бенедикт XI. • Клемент V. • Иван XXII. • Бенедикт XII. • Клемент VI. • Иноцент VI. • Урбан V. • Гргур XI. • Урбан VI. • Бонифације IX. • Иноцент VII. • Гргур XII. • Мартин V. • Еуген IV. • Никола V. • Калист III. • Пио II. • Павао II. • Сиксто IV. • Иноцент VIII. • Александар VI. • Пио III. • Јулије II. • Лав X. • Хадријан VI. • Клемент VII. • Павао III. • Јулије III. • Марцел II. • Павао IV. • Пио IV. • Пио V. • Гргур XIII. • Сиксто V. • Урбан VII. • Гргур XIV. • Иноцент IX. • Клемент VIII.
17. вијек - данас	Лав XI. • Павао V. • Гргур XV. • Урбан VIII. • Иноцент X. • Александар VII. • Клемент IX. • Клемент X. • Иноцент XI. • Александар VIII. • Иноцент XII. • Клемент XI. • Иноцент XIII. • Бенедикт XIII. • Клемент XII. • Бенедикт XIV. • Клемент XIII. • Клемент XIV. • Пио VI. • Пио VII. • Лав XII. • Пио VIII. • Гргур XVI. • Пио IX. • Лав XIII. • Пио X. • Бенедикт XV. • Пио XI. • Пио XII. • Иван XXIII. • Павао VI. • Иван Павао I. • Иван Павао II. • Бенедикт XVI. • Фрањо
Попис папа

Свети Петар

Садржај

Живот

Живот са Исусом

Петрово проповедање и хапшење

Сукоб са Павлом

Одлазак у Рим и погубљење

Дјела

Штовање

Критике

Приказ у умјетности

Литература

Извори

Повезано

Вањски линкови

Мени за навигацију

Свети Петар

Живот

Живот са Исусом

Петрово проповедање и хапшење

Сукоб са Павлом

Одлазак у Рим и погубљење

Дјела

Штовање

Критике

Приказ у умјетности

Литература

Извори

Повезано

Вањски линкови

Мени за навигацију

Претрага