ТАС2Р30
Изглед
едит |
Рецептор укуса тип 2 члан 30 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ТАС2Р30; Т2Р30; Т2Р47; ТАС2Р47 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 613963 ХомолоГене: 129592 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р30 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 259293 | н/а | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000256188 | н/а | |||||||||
УниПрот | Q50КГ7 | н/а | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001097643.1 | н/а | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001091112.1 | н/а | |||||||||
Локација (УЦСЦ) | Цхр 12: 11.29 - 11.29 Мб | н/а | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | н/а |
Рецептор укуса тип 2 члан 30 је протеин који је код људи кодиран ТАС2Р30 геном.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1–4. ДОИ:10.1074/jbc.R100054200. ПМИД 11696554.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366–71. ДОИ:10.1016/S0959-4388(02)00345-8. ПМИД 12139982.
- Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, ет ал. (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес.”. Нат. Генет. 32 (3): 397–401. ДОИ:10.1038/ng1014. ПМИД 12379855.
- Зханг Y, Хоон МА, Цхандрасхекар Ј, ет ал. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс.”. Целл 112 (3): 293–301. ДОИ:10.1016/S0092-8674(03)00071-0. ПМИД 12581520.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432–6. ДОИ:10.1093/molbev/msi027. ПМИД 15496549.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс 170 (1): 313–26. ДОИ:10.1534/genetics.104.037523. ПМЦ 1449719. ПМИД 15744053.