Blaženstva
Ne treba izjednačavati sa Blaženstvo.
Blaženstva (latinski: beatitudes - blagoslovi[1]) u hrišćanskoj tradiciji označavaju skupinu blagoslova koje je Isus izrekao u svojoj čuvenoj besedi na gori.
Isusovi blagoslovi su zabeleženi u evanđeljima po Mateju i Luki, a neki se nalaze i u nekanonskom Evanđelju po Tomi. Neki proučavaoci smatraju da Isusovi blagoslovi izvorno potiču iz pretpostavljenog Q dokumenta i da je Luka zadržao izreke bliže originalu, jer tu Isus blagoslovi siromašne i glade, dok ih je Matej spiritualizovao, govoreći o "siromašnima duhom" i "gladnima pravde".[2]
U oba slučaja, Isusovi blagoslovi predstavljaju namerno izvrtanje uobičajenog shvatanja "blaženstva", odnosno sreće. Blagoslovi prate jednostavan obrazac: Isus imenuje grupu ljudi za koju se obično smatra da je lišena blagoslova ili neblagoslovena i proglašava ih blaženim.
Evanđelje po Mateju daje najpotpuniji spisak blagoslova:
Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;
Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.
– Evanđelje po Mateju, glava 5 (prevod Vuka Karadžića)
Evanđelje po Luki daje blaženstva nasuprot "pretnjama":
Blago vama koji ste siromašni; jer je vaše carstvo Božije.
Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi.
Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.
Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.
Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.
Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti.
Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.
Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.
– Evanđelje po Luki, glava 6:20-26 (prevod Vuka Karadžića)
Evanđelje po Tomi daje nekoliko Isusovih blaženstava razbacanih na različitim mestima u tekstu:
- Blago samotnima i izabranima, jer vi ćete naći kraljevstvo. Iz njega ste došli, i u nj ćete se vratiti.[3]
- Blago siromašnima, jer vaše je Kraljevstvo nebesko.[4]
- Blago onome koji je trpio, jer je pronašao život.[5]
- Blago vama ako vas mrze i progone. Gdje god vas gonili, neće pronaći to mjesto.[6]
- Blago progonjenima u svojim srcima. Oni su uistinu prepoznali Oca.[7]
- Blago gladnima, jer će se željnome trbuh napuniti.[7]
U judaizmu je blagoslov doživljavan istovremeno kao blagodet i poziv. Bitno je napomenuti da aramejska reč za blagoslov, "ashrei" ili "tovahoun", istovremeno znači "blagosloven" i "probudi se" ili "ustani". Stoga se Isusovi blagoslovi mogu posmatrati i kao poziv na akciju. Neki od blagoslova imaju svoje paralele u Starom zavetu, sa kojim je Isus bio upoznat. Na primer, psalm 24:3–5 kaže da će bog blagosloviti one čistih ruku i bezazlena srca, dok psalm 37:11 kaže da će smerni naslediti zemlju. Iako je blagoslov krotkima veoma cenjen, čak i od nekih nehrišćana poput Gandija, neki kritičari poput Ničea ga vide kao izraz hrišćanske ropske moralnosti.[8]
Blagoslov mirotvorcima se tradicionalno tumači kao podrška miroljubivom ponašanju i pacifizmu. Međutim, nepacifisti smatraju da reč mirotvorci ne označava pacifiste, već ljude koji uzrokuju mir gde je nekada bilo sukoba. U tom smislu ovaj blagoslov je Avgustinu služio za opravdanje pravednog rata, dokazujući da je rat koji donosi veći mir opravdan. Obzirom da je u prvom veku vladao Pax Romana i da su ratovi bili veoma retki, neki proučavaoci smatraju da se mirotvorci odnosi na one koji mirno rešavaju sporove unutar zajednice.[9]
Blagoslovi predstavljaju obećanje o bliskoj budućnosti u kojoj će siromašni biti bogati, gladni zadovoljeni a potlačeni dobiti vlast.[10] From smatra da Isusovi blagoslovi ne izražavaju samo čežnju siromašnih i ugnjetenih za novim i boljim svijetom i njihovo iščekivanje toga svijeta, već i njihovu krajnju mržnju prema vlastima — bogatima, učenima i moćnima.[11]
Emma Goldman, komentarišuću blaženstva, kaže da "raj mora biti strašno dosadno mesto, ako tamo žive siromašni duhom". Ona smatra da su blaženstva najveća optužba protiv Hristovog učenja, jer u siromaštvu uma i tela vide vrlinu, a "svako inteligentno biće shvata da je siromaštvo duha najgore prokletstvo". Komentarišući izreku „blaženi su krotki, jer će naslediti zemlju“, Goldman ocenjuje da je to "podsticaj ropstvu, neaktivnosti i parazitizmu", a nije ni tačna, jer "samo zato što je čovečanstvo bilo krotko, zemlja mu je i oteta". Ona ocenjuje da ova poruka najbolje odgovara interesima privilegovanih klasa i kapitalizma.[12]
- ↑ Harper, Douglas. „Beatitudes”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 09. 09. 2008.
- ↑ "Beatitudes". Cross, F. L., ed. In the Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 49.
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 54.
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 58.
- ↑ Evanđelje po Tomi, izreka 68.
- ↑ 7,0 7,1 Evanđelje po Tomi, izreka 69.
- ↑ Nietzsche, Friedrich (1887). On the Genealogy of Morals. ISBN 9780679724629.
- ↑ Clarke, Howard W (July 2003). The Gospel of Matthew and its Readers: A Historical Introduction to the First Gospel. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-2532-1600-1.
- ↑ Weiss, Das Urchristentum, str. 55.
- ↑ Erich Fromm, Dogma o Kristu (scribd)
- ↑ Emma Goldman, Neuspeh hrišćanstva
