Kloaka
Kloaka je zadnji deo creva u koji se ulivaju izvodni kanali sistema organa za izlučivanja i razmnožavanje, prvenstveno onih koje legu jaja kao što su žabe, ptice i gmizavci. U kloaku ulaze i gonadukti (jajovod i semenovod), ali i mokraćovod. Takav otvor karakterističan je za veliki broj kičmenjaka. Izuzetak su gotovo svi sisari, neki gmizavci i ribe. Ribe imaju poseban otvor za polne „produkte“, jajašca i spermu. Kloake su evolucijska prednost, manji broj telesnih otvora smanjuje i mogućnost infekcije čiji izvor može biti upravo telesni otvor.[1]
Kloaka se nastavlja na zadnje crevo (rectum), koji je deo debelog creva (intestinum crassum).
Redak izuzetak među sisarima sa placentom je dabar i nekoliko vrsta iz porodice tenreka. I te životinje su u ranijim fazama svog razvoja imale dva telesna otvora, no kasnije se ponovo razvila sekundarna kloaka, što se smatra prilagođavanjem uslovima života. Kod kljunara kloaka je prvobitna, izvorna osobina. To ih razlikuje od torbara i sisara sa placentom, a i dalo im je njihovo naučno ime Monotremata (jednootvorni).
- ↑ Romer, Alfred Sherwood; Parsons, Thomas S. (1977). The Vertebrate Body. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. str. 396–399. ISBN 0-03-910284-X.
