Komunistička partija Albanije
| Komunistička partija Albanije
Partia Komuniste e Shqipërisë
| |
|---|---|
| |
| Lider | Enver Hodža (1941-1985), Ramiz Alija (1985-1991) |
| Osnovana | 1941. |
| Naslednik | Socijalistička partija Albanije |
| Sedište | Tirana |
| Ideologija | Komunizam |
Komunistička partija Albanije (alb: Partia Komuniste e Shqipërisë) osnovana je 8. novembra 1941. godine u Tirani. Bila je vladajuća partija u NR Albaniji od 1944. do 1992. godine. Predsednik KP Albanije od njenog osnivanja pa do svoje smrti, 1985. godine, bio je Enver Hodža.
Godine 1948. partija je promenila naziv u Partija rada Albanije (alb: Partia e Punës e Shqipërisë), 1991. godine se reformisala i promenila naziv u Socijalistička partija Albanije (alb: Partia Socialiste e Shqipërisë).
Frakcijski razjedinjene grupe i ćelije albanskih komunista raspustila je Kominterna 1937. godine, ali do reorganizacije i sređivanja prilika nije došlo ni posle toga. Inicijativu za nov pokušaj organizovanja partije u Albaniji imao je CK KPJ 1939. godine, koji uspostavlja vezu sa albanskim komunistima preko sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, Miladina Popovića. Veza je prekinuta hapšenjem Popovića, ali je obnovljena 1941. godine inicijativom jedne skadarske grupe, u kojoj se nalazio Enver Hodža.
Komunistička partija Albanije je formirana na konferenciji u Tirani 8. novembra 1941. godine. U rezoluciji je istaknut zadatak KP Albanije „da razvijemo ljubav i borbenu saradnju sa svim narodima Balkana, a pogotovu s narodima: srpskim, grčkim, crnogorskim i makedonskim, koji se herojski bore za svoje nacionalno oslobođenje“. Partijska organizacija se konsolidovala u toku zime 1941/42. godine, a pripremala se i za odpočinjanje oružane borbe protiv italijanskog okupatora.
Delegati KPJ uspostavljaju vezu sa Centralnim komitetom tek avgusta 1942. godine, kada se Dušan Mugoša probio do slobodne teritorije u Glamoču. Tada je od Kominterne zatraženo i dobijeno priznanje KP Albanije i odobrenje za saziv Prve zemaljske konferencije KP Albanije. Ta konferencija je održana u selu Labinot kraj Elbasana od 17. do 22. marta 1943. godine. Delegacija KPJ, predvođena Blažom Jovanovićem, na toj konferenciji donela je albanskom rukovodstvu Titovo pismo se daju sugestije za razvoj NOB-a Albanije. Na konferenciji je izabran Centralni komitet KPA, a za njegovog sekretara Enver Hodža. Odlučeno je da se stvori Narodnooslobodilačka vojska Albanije, a kao instruktor u Albaniju je radi toga upućen Svetozar Vukmanović Tempo, u leto 1943. godine.
KP Jugoslavije je odigrala važnu ulogu u stvaranju KP Albanije, u organizovanju NOP-a Albanije, u formiranju i konstituisanju organa nove vlasti i državnopravnog lika nove države.
Komunistička partija Albanija je u periodu od 1941. do 1948. godine imala veoma dobru saradnju sa KP Jugoslavije. FNRJ je bila prva zemlja koja je priznala Vladu Albanije, 28. aprila 1945. godine; zalagala se za prijem Albanije u Ujedinjene nacije i za priznanje Albaniji statusa pridruženog saveznika antifašističke koalicije. Između FNRJ i NR Albanije potipasni su Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći, jula 1946. u Tirani i Ugovor o usklađivanju privrednih planova, novembra 1946. godine u Beogradu. Prošireni plenum CK KP Albanije je 20. decembra 1946. godine podržao potpisane ekonomske ugovore sa Jugoslavijom.
Juna 1947. godine CK KPJ je uputio CK KPA pismo u kojem se tvrdi da se u albanskom rukovodstvu iskristalisala jedna linija u "antijugoslovenskom" duhu. Posle posete Envera Hodže, Moskvi jula 1947. godine, još više se primećivala kriza u albansko-jugoslovenskim odnosima. Novembra 1947. CK KPJ je posalo drugo pismo CK KPA u kojem optužuje Hodžu da menja politiku prema Jugoslaviji posle posete SSSR-u. Posebno se ukazuje na ometanje ekonomske saradnje od strane Naku Spirua.
Iako KP Albanije nije bila članica Informbiroa, ona je, juna 1948. godine, podržala Rezoluciju i učestvovala u kampanji protiv KPJ. Na Jedanaestom plenumu CK KPA, septembra 1948. godine, izvršeni su napadi na KPJ sa pozicija Rezolucije Informbiroa. Prvi kongres KPA, održan od 8. do 21. novembra 1948. godine, usvojio je dugoročnu neprijateljsku politiku prema Jugoslaviji. Visoki funkcioner KPA Koči Dzodze uhapšen je 2. decembra 1948. i na procesu od 12. maja do 13. juna 1949. godine osuđen na smrt streljanjem, pod optužbom da je podržavao Tita i radio protiv Informbiroa u Albaniji.
U periodu od 1948. do 1960. godine NR Albanija je bila pod uticajem SSSR-a i dosledno sprovodila "staljinstičku politiku". Posle Staljinove smrti, marta 1953. godine i početka procesa "destaljinizacije" SSSR-a, došlo je do postepenog razmimoilaženja između Albanije i SSSR-a.
Godine 1948. KP Albanije je promenila naziv u Partija rada Albanije (PRA).
Enver Hodža je maja 1955. godine poslao pismo CK KP Sovjetskog Saveza u kojem je izrazio protivljenje poseti Nikte Hruščova Jugoslaviji. Odnosi iumeđu Albanije i SSSR-a posebno su se pogoršali posle Dvadesetog kongresa KP Sovjetskog Saveza, održanog februara 1956. godine, na kojem je Hruščov izneo referat o Staljinu.
Novembra 1960. godine dolazi do razlaza između rukovodstva NR Albanije i SSSR-a, posle čega se pokređe "antisovjetska kampnja". Liri Belišova isključena je iz Politbiroa CK Partije rada, kao "prosovjetski element", a zatim je pokrenut proces i streljanje admirala Teme Sejku, takođe, kao prosovjeta.
Od aprila do jula 1961. godine razmenjena su pisma između KP SS-a i PRA. Na Dvadesetdrugom kongresu KP SS-a Hruščov je otvoreno napao albansko rukovodstvo, čemu se suprotstavio kineski predstavnik Ču Enlaj.
Od početka šesdesetih Albanija se oslanjala na ekonomsku i političku podršku NR Kine. Polovinom sedamdesetih godina kada je Kina počela da sa politikom otvarnja prema svetu i demokratizacijom sistema, nastao je razdor između albanskog i kineskog rukovodstva. Definitivni razlaz usledio je posle smrti Mao Cetunga.
Peti kongres Partije rada Albanije održan je od 1. do 8. novembra 1966. godine u znaku jačanja represije nad ljudima i sprovođenja "kulturne revolucije" u Albaniji.
Iz Centralnog komiteta Partije rada isključena je grupa "liberala" F. Pačrami i T. Lubonja na Četvrtom plenumu od 26. do 28. juna 1973. godine. Na petom plenumu Centralnog komiteta jula 1974. godine smenjeni su najviši vojni rukovodioci NSR Albanije: Bećir Baluku, ministar narodne odbrane, Petrit Dume, načelnik Generalštaba, Hito Ćako, načelnik političke uprave Armije i drugi. A na Sedmom plenumu CK maja 1975. godine smenjena je grupa najviših privrednih rukovodilaca: Abdil Kelezi, predsednik planske komisije, Kočo Teodosi, ministar industrije i rudarstva, Kić Nđela, ministar trgovine i drugi.
Osmi kongres Partije rada Albanije, koji je održan od 1. do 8. novembra 1981. godine pružio je jaku podršku albanskim separatistima na SAP Kosovu i zauzeo veoma oštar stav u osudi jugoslovenske politike prema albanskoj manjini u SFR Jugoslaviji. Na plenumu CK PRA od 17. decembra 1981. godine iznesena je optužba protiv visokog funkcionera Mehmeda Šehua, koji je posle toga izvršio samoubistvo.
Posle smrti generalnog sekretara CK Partije rada Envera Hodže, 11. aprila 1985. godine, na mestu predsenika države i partije zamenjuja ga Ramiz Alija. On je u početku nastavio sa izolacionističkom politikom Envera Hodže, ali je krajem osamdesetih, pod uticajem zbivanja u istočnoj Evropi, uveo višepartijski sistem i reformisao partiju.
Partija rada Albanije je 10. septembra 1991. godine promenila naziv u Socijalistička partija Albanije i pod tim imenom nastupila i odnela pobedu na prvim višestranačkim izbima u Albaniji.
- Enver Hodža (8. novembar 1941 - 11. april 1985)
- Ramiz Alija (13. april 1985 - 4. maj 1991)
- Milorad Komatina, Enver Hodža i jugoslovensko-albanski odnosi, Službeni list SRJ, Beograd 1995. godina