Maurice Utrillo
| Maurice Utrillo | |
|---|---|
 Litografija Suzanne Valadon | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | Maurice Valadon 26. decembar 1883. Pariz |
| Smrt | 5. 11. 1955. (dob: 71) Dax (Landes) |
| Nacionalnost |  Francuz |
| Opus | |
| Polje | slikanje |
Moris Utrilo, rođen kao Moris Valadon (fr. Maurice Utrillo, Maurice Valadon, 25. decembar 1883 - 5. novembar 1955) bio je francuski slikar koji je najradije slikao panorame gradova.
Rodio se na Božić u Monmartru, delu Pariza. Utrilo je jedan od retkih slikara koji je zaista rođen u poznatoj četvrti slikara.
Utrilo je rođen iz veze između slikarskog modela tinejdžera, Meri-Klementine Valadon, i, kako se danas veruje, mladog slikara amatera po imenu Bojsi. Utrilova majka, Suzana Valadon, pozirala je mnogim slikarima kao što su Berta Morizo, Pjer Ogist Renoar i Anri de Tuluz-Lotrek. Tuluz-Lotrek ju je upoznao sa slikarom Edgar Degaom, koji ju je ohrabrivao da crta.
Postoji i šaljiva priča, legenda o Utrilovom poreklu. Priča se da kada se Utrilo rodio, niko nije hteo da ga prizna kao svoje dete. Prvo je Suzan Valadon otišla kod Renoara zato što je bila njegov model devet meseci ranije. Renoar je pogledao u bebu i rekao: „On ne može biti moj, boja je užasna!“ Onda je otišla kod Dega-a, za koga je takođe pozirala. Dega reče, „On ne može biti moj, oblik je užasan!“ U kafeu, Utrilova majka opazi slikara za koga je znala da se zove Migel Utrilo, kome je prišla i požalila se na problem. Čovek joj je rekao da će dati detetu prezime Utrilo pod izgovorom: „Biće mi drago da stavim svoje ime na rad koji je ili Renoarov ili Degaov!“ [1]
Kada je mentalna bolest zahvatila, tada 21 godišnjeg Utrila, hrabrili su ga da crta sa svojom majkom. Zahvaljujući tome, uskoro pokazuje veliki talenat u slikanju. Majka ga je naučila koliko je znala i on je počeo da slika sve što je video u Monmartru. Prikazivao je čudne pejzaže koji su očaravali prolaznike i zadivljavali poznavaoce. Ove slike inspirisale su mnoge umetnike da preispitaju svoj stil i svet. Umesto da se okrene apstrakciji, Utrilo je stvorio novu realnost. Nažalost, tokom svoga života, mentalni poremećaj dovešće ga do boravka u ustanovama za mentalne bolesnike.
Kritika ga je zapazila tek 1910. godine. Do 1920, on postaje legendarna figura, internacionalno poznata. Godine 1929, Francuska vlada nagrađuje ga ordenom Legijom časti. Danas, turisti Pariza i četvrti Monmartra mogu pronaći mnoga njegova dela na razglednicama, a jedna od najpopularnijih je čuvena slika iz 1936. pod nazivom: Ugao na Monmartru / Lapin Agile.
Godine 1935, sa svojih 52, ženi se sa Lusi Valore i seli se u mesto Le Vesine van Pariza. U to vreme bio je suviše bolestan da radi na otvorenom, i počinje da slika po motivima razglednica i po sećanju. Uprkos toga što je tokom života bio alkoholičar, doživeo je sedamdesete godine. Utrilo umire 5. novembra, 1955. Sahranjen je na groblju Sen Vinsent u Monmartru.
Utrilo je jedan od slikara čija se dela najviše krivotvore.
- Utrillo, sa vie, son œuvre, Jean Fabris, Claude Wiart, Alain Buquet, Jean-Pierre Thiollet, Jacques Birr, Catherine Banlin-Lacroix, Joseph Foret, Éditions Frédéric Birr, Paris, 1982
- ↑ New York Times, April 21, 2006
- Sajt o Utrilu Arhivirano 2011-02-01 na Wayback Machine-u
- Umetnička galerija
- Biografija