Plastid

Plastidi su organele prisutne isključivo u biljnim ćelijama sa vrlo raznovrsnim biohemijskim i fiziološkim funkcija. Smatra se da su nastali endosimbiozom eukariotske ćelije i fotosintetičkih bakterija.

Sadrže sopstvenu DNK koja se replikuje nezavisno od replikacije DNK jedra pa novi plastidi nastaju deobama već postojećih plastida u ćeliji. Svaki tip plastida u zavisnosti od potreba ćelije i spoljašnjih faktora može preći u neki drugi tip.

Vrste plastida

1. Proplastidi su mali, bezbojni nediferencirani plastidi koji se nalaze u meristemskim ćelijama izdanka i korena. Od njih nastaju različite vrste plastida. Imaju izgled malih vakuola okruženih dvojnom membranom po čemu se razlikuju od vakuola. Ako je biljka normalno osvetljena od proplastida će se razviti hloroplasti, ako je u tami onda leukoplasti.
2. Hloroplasti (chloros =zelen) su fotosintetički aktivni plastidi, sadrže zeleni pigment hlorofil
3. Hromoplasti (chromos = boja) su žuto do crveno obojeni plastidi, najčešće prisutni u cvetovima i plodovima. U njima se nalaze velike količine pigmenata iz grupe karotenoida (karoteni i ksantofili). Nastaju najčešće od hloroplasta koji se menjaju pri sazrevanju biljaka. Imaju važnu ekološku ulogu – u privlačenju oprašivača cvetova i rasejavača plodova.
4. Leukoplasti (leucos = bezbojan) su bezbojni plastidi koji se mogu naći u različitim tkivima. Imaju ulogu u magacioniranju hranljivih materija, prisutni su u organima u kojima se čuvaju rezervne hranljive materije (krtole, lukovice, semena, plodovi itd.), a mogu se razlikovati:
   • proteinoplasti (u njima se nagomilavaju proteini),
   • oleoplasti (akomuliraju rezervne lipide) i
   • amiloplasti (amilum =skrob) u kojima se sintetiše i akomulira skrob.

Biljka koja je od isklijavanja držana u stalnom mraku biće etiolirana (bezbojna). Plastidi biljke rasle u mraku su takođe bezbojni jer ne sadrže pigmente i nazivaju se etioplasti.

Spoljašnje veze

• BioNet Škola Arhivirano 2008-10-06 na Wayback Machine-u