Портал:Совјетски Савез

Датум измене: 30. новембар 2020. у 20:36; аутор: Pinki (разговор | доприноси)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Портал о Совјетском Савезу

Добро пожаловать на Портал Союза Советских Социалистических Республик

О Порталу

Портал о Савезу Совјетских Социјалистичких Република је настао са жељом да се што боље презентује историја прве социјалистилчке земље, која је постојала од 1922. до 1991. године, као и свих војних, културних, спортских, привредних и других успеха које је постигла, а са посебним освртом на Велики отаџбински рат и допринос који је ова земља и њени народи дали у борби против фашизма од 1941. до 1945. године.

Совјетски Савез је основан 30. децембра 1922. године као равноправна заједница — Руске, Украјинске, Белоруске и Закавкаске Совјетске Републике, које су настале након Октобарске револуције, 1917. и победе бољшевика у грађанском рату. Број совјетских република се мењао с годинама, а од 1956. године Совјетски Савез је чинило 15 совјетских република.

Грб Совјетског Савеза
Грб Совјетског Савеза

Био је прва социјалистичка држава, која је након необичне економске политике ратног комунизма за време и непосредно након завршетка грађанског рата, после Лењинове смрти и доласка Стаљина на власт, крајем 1928. године отпочела са изградњом социјалистичке привреде. Тада је започет интензиван програм индустријализације, док је у пољопривреди држава присвојила имовину сељака и успоставила колективне сељачке задруге — колхозе. Индустријализација је брзо дала резултате па је СССР убрзо постао велика индустријска сила, док се колективизација сељака суочила са огромним проблемима — отпором сељака, глађу и великим жртвама. Социјални преврати су настављени и средином 1930-их година, кад је Стаљин започео велику чистку у Комунистичкој партији, која се касније проширила у отворену кампању терора која је довела до егзекуције, затварања и протеривања великог броја људи у радне логоре — гулаге. Такође у првим годинама постојања Совјетски Савез је био у отвореном сукобу с капиталистичким земљама западне Европе и био је под сталном претњом стране интервенције у циљу свргавања бољшевичке власти. Касније су дипломатски односи нормализовани, али су западне земље и даље одбијале да са СССР-ом закључе пакт, што је резултитрало склапањем пакта Рибенторп-Молотов.

Јуна 1941. године Хитлер је погазио пакт и извршио агресију на Совјетски Савез. Почетни немачки успеси су заустављени код Москве, крајем 1941. године, а Црвена амрија је, након Стаљеинградске битке, почетком 1943. године кренула у против офанзиву ослобађајући своју окупирану територију и источну Европу од фашизма. Маја 1945. године совјетске трупе су ушле у Берлин и прислиле Трећи рајх на предају. Иако опустошен СССР је из рата изашао као сила победница и један од оснивача Уједињених нација. Након рата СССР се у кратком периоду обновио, поставши атомска сила, која је контролисала читаву источну Европу и ширила своју утицај у Кини и другим земљама света. Убрзо су некадашњи ратни савезници, а пре свега САД постали непријатељи СССР-а у новом хладном рату

Изабрани чланак 1

Уметничко виђење спајања летелица „Аполо” и „Сојуз” (Р. Бруној)
Уметничко виђење спајања летелица „Аполо” и „Сојуз” (Р. Бруној)

Свемирска трка је било незванично надметање између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Оно је обухватало истовремене напоре обеју земаља да истраже свемир, да пошаљу вештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Месец и сл. Иако корени свемирске трке леже у раној ракетној технологији и затегнутим међународним односима након Другог светског рата, она је почела након совјетског лансирања сателита Спутњик 1, 4. октобра 1957. Термин свемирска трка је смишљен по аналогији са трком у наоружавању која је такође постојала између САД и СССР. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и Држава током Хладног рата, те посебно важна арена у овом сукобу, како због своје војне примене тако и због психолошке користи од нараслог морала.

Током ових година СССР је успео да први лансира вештачки сателит са Земље (Спутњик-1), први пошаље живо биће — пса Лајку — у свемир (Спутњик 2), први пошаље човека — Јурија Гагарина — у свемир, те први изврши шетњу космонаута у отвореном свемиру. САД је успео први да пошаље човека — Нила Армстронга — на Месец (Аполо 11).

...даље...

Изабрана фотографија 1

Владимир Илич Уљанов Лењин (1870—1924), револуционар, филозоф и публициста, вођа Октобарске револуције, оснивач Комунистичке партије и Коминтерне и утемељивач Совјетског Савеза.

Републике СССР

Истакнуте личности

Владимир Лењин Јосиф Стаљин Максим Горки Георгиј Жуков Никита Хрушчов Леонид Брежњев Сергеј Корољов Валентина Терешкова

Портали