Малишево (Гњилане)
Малишево (алб. Malishevë или Malisheva) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Село је након 1999. године познато и као Малишт (алб. Malisht). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 3.165 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Малишево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Гњилане |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 27′ 10″ С; 21° 30′ 26″ И / 42.4528° С; 21.5072° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 568 m |
.svg)  Малишево Малишево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 60000 |
| Позивни број | +383 (0)28 |
| Регистарска ознака | GL |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Малишево површине ? ha.
Историја
уредиПриликом досељавања Албанаца пре 1780-е године у овом су селу живели Срби, који су се потом раселили. У Малешеву поред Албанаца живе и Срби који су се почели досељивати 1923. године.[1]
Село је на ивици Сапарског брда и долине реке Станишорке. Неки делови су на планини, изван средњег дела села, а махала Ашани је на Станишорској реци. Вода за пиће се добија из извора, чесама и бунара.
Осим главног груписаног дела села, махала Ашани са 24 куће, затим Горња са 15 кућа и Мухаџирска махала са 13 кућа, куће су удаљене по 15 минута хода од главног дела села. А главни се део села дели на четири махале, које су одвојене улицама. Махале се зову по родовима у њима. То су:
- Спајић
- Дурак
- Доч
- Ређовић махала
Топографски називи за њиве су: Беги Дол, Ловоништа, Радиновц, Жеден, Плоча, Ограде, Бачовина, Леска и Глишик, Доа.
Топографски за шуму: Руне, Језеро, Прони (Поток), Шулања и Трске.
Село је бомбардовано током НАТО бомбардовања Југославије марта 1999. године. Рањена су три лица, од којих једна жена теже.[2][3][4][5]
Порекло становништва по родовима
уредиУ главном делу села живе:
- Спахиловић (23. куће) и Дурак (40 кућа), од фиса Бериша; постали од једне куће, која се доселила из околине Скадра 1779. године.
- Реџовић (15 кућа), од фиса Бериша; досељени по позиву нешто доцније од првих.
- Доч (16 кућа), од фиса Гаш; предак им био досељен из призренског краја за Реџовићима.
Српски родови су:
- Радосав (1 кућа, слава Св. Никола); досељен на купљено имање 1923. године из Трнићевца (Крива река). Старо презиме му је Шопрић. Даља старина као код Шопрића у Коретишту.
- Савићи (1 кућа, слава Св. Никола); досељени на купљено имање 1924. године из Прибоја (Владичин Хан)
- Тасићи (1 кућа, слава Св. Јован); досељени 1924. године из Себеврања (Владичин Хан)
У Горњој махали живи албански род Рагуш (16 кућа), од фиса Бериша; предак им досељен са Реџовићима као њихов сродник.
На Реци живи албански род Ашани (24 кућа.), од фиса Бериша; задржали се 1809. године бавећи се стоком на паши. Старином су из Малесије.
- Лазал (13 кућа.), од фиса Гаш; досељени 1878. године из Лазала (Лесковац). У Турску се после Балканског рата 1912. године иселиле две албанске куће.
Демографија
уредиНасеље има албанску етничку већину.
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.363 | 1.507 | 1.809 | 2.105 | 2.497 | 2.880 | 3.165 |
 |
Становништво
уредиВиди још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 218 и 219 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
- ^ Zvanični forum Kamerne scene "Miroslav Antić" Senta - Milosrdni anđeo mikaanticforum.org
- ^ НОВИ КРУГ БАЛКАНСКОГ ПАКЛА - Srpsko Nasledje Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2017) srpsko-nasledje.rs
- ^ Satnica agresije: Ponedeljak, 29. mart - Vreme Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2017) vreme.co.rs
- ^ GLAS JAVNOSTI - 29.03.1999 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2017) arhiva.glas-javnosti.rs
- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 219 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[3][4]
- ^ Порекло презимена, село Малишево (Гњилане) www.poreklo.rs
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
