Баг (Пешта)
Баг (мађ. Bag) је насеље у централној Мађарској. Баг је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.
| Баг мађ. Bag | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта |
| Срез | Асоди |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 3.974[1] |
| — густина | 170 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 38′ 08″ С; 19° 29′ 01″ И / 47.63567° С; 19.48374° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 23,55 km2 |
  Баг Баг на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2191 |
| Позивни број | (+36) 28 |
| Веб-сајт | |
| http://bag.lap.hu/ | |
Географија
уредиЛокација
уредиНалази се на североисточној страни брда Геделе, на десној обали реке Галге, 39 километара од Будимпеште и 13 километара источно-североисточно од Гедела.
Насеља која се директно граниче су: Асод са севера, Хевизђерк са истока, Галгахевиз са југоистока, Вацсентласло са југа, Геделе (Мариабеснио) са југозапада и Домоњ са северозапада.
Историја
уредиМеђу бројним археолошким налазима пронађеним у селу и око њега, најстарији су пронађени из неолитске културе Воналдисеш, а предмети из бакарног, бронзаног и римског доба доказују да је у континуитету насељен од тада чак и за време турское владавине и није био депопулисан.
Његово прво документовано помињање датира из 1394. године у облику Баага (Baag), а први познати печат датира из 1740. године. Њен први власник је вероватно била породица Акош, затим Жигмунд Луксембуршки, Батори, а касније Естерхазијеви. У насељу је 1703. године уписано 68 глава породице пореских обвезника.
Године 1736. гроф а касније барон Антал Грашалкович је купио четвртину села, а 10 година касније и преостали део имања је постао његово власништво. Цркву је подигао раних 1770-их и населио Немце и Словаке у то подручје.
Становништво
уредиТоком пописа 2011. 88,4% становника се изјаснило као Мађари, 5,1% као Роми, 0,6% као Немци, 0,7% као Румуни и 0,2% као Словаци (11,4% се није изјаснило број).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 64,4%, реформатори 3,6%, лутерани 2,5%, неденоминациони 6,3% (20,7% се није изјаснило).[2]
