Дебарски санџак
Дебарски санџак (тур. Debre Sancağı) је био један од санџака нижих административних јединица Османског царства са седиштем у Дебру.[1]
Дебарски санџак Debre Sancağı Sanxhaku i Dibrës | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
14. век—1912. | |||||||||||||
Дебарски санџак крајем 19. века | |||||||||||||
Главни град | Дебар | ||||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
Владавина | |||||||||||||
• Облик | Беговат | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 14. век | ||||||||||||
• Укинуто | 1912. | ||||||||||||
|
Територијални опсег
уредиПоред Дебра и окалине укључујући ту Дебарца и Доњу Реку у данашњој Северној Македонији, санџак је обухватао и област Мат и Кроју у данашњој Албанији. У 19. и 20. веку био је подељен на казе
- Дебар
- Доњи Дебар
- Реканска каза
- Елбасан
- Мат.[2]
Године 1864. започета је административна реформа у Османском царству, формирањем већих административно-управних јединица вилајетa по узору на француске департмане. Реформа је укључила и дебарски санџак који је те године заједно са Призренским и Скадарским санџаком оформио Скадарски вилајет Када је 1871. формиран Призренски вилајет у његов састав је поред Призренског и Скопског санџака ушао и Дебарски. Призренски вилајет је расформиран 1875. санџаци Призрен, Скопље и Дебар су придодати Битољском вилајету. Јануара 1877. Османско царство извршило је реорганизацију вилајета у Европи. На стратешком месту, на граници са Кнежевином Србијом и Књажевином Црном Гором (са којим је тада била у ратном стању) и немирним софијским вилајетом Турска је формирала Косовски вилајет са центром у Приштини. У његов састав ушао је и дебарски санџак да би већ 1879. био враћен Битољском вилајету у чијем саставу је остао до 1913, када је након Првог балканског рата и Лондонске конференције подељен између Краљевине Србије и Кнежевине Албаније.[3]Akşin Somel, Selçuk (2001). The modernization of public education in the Ottoman Empire, 1839–1908. Brill. стр. 234. ISBN 978-90-04-11903-1. „the vilayet of Prizren was founded in 1871”</ref>[4][5][6]
Референце
уреди- ^ Vickers 2007, стр. 7.
- ^ D. M. Brancoff, La Macédoine et sa population chrétienne, avec deux cartes ethnogtaphiques, Paris 1905, 8-9;
- ^ Јагодић 2009.
- ^ Grandits, Hannes; Nathalie Clayer, Robert Pichler (2010). Conflicting Loyalties in the Balkans The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building. Netherlands: Gardners Books. стр. 309. ISBN 978-1-84885-477-2. „In 1868 the vilayet of Prizren was created with the sancaks of Prizren, Dibra, Skopje and Niš; it only existed till 1877”
- ^ Apostoloski, Mihailo (1978). Makedonija vo istočnata kriza 1875–1881. Skopje: Makedonska akademija na naukite i umetnostite. pp. 187., Приступљено 13. 5. 2011. "After the Berlin Congress other administrative reforms were carried out. So the Debar Sanjak was separated from Kosovo Vilayet and was added to the Bitola vilayet..."
- ^ Vickers 1999, стр. 77–78.
Литература
уреди- Vickers, Miranda (1999). The Albanians: A Modern History. I.B.Tauris. ISBN 978-1-86064-541-9.
- Vickers, Miranda (2007). The Albanian Question: Reshaping the Balkans. I.B.Tauris. ISBN 978-1-86064-974-5.
- Grandits, Hannes; Nathalie Clayer, Robert Pichler (2010). Conflicting Loyalties in the Balkans The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building. Netherlands: Gardners Books. стр. 309. ISBN 978-1-84885-477-2. „In 1868 the vilayet of Prizren was created with the sancaks of Prizren, Dibra, Skopje and Niš; it only existed till 1877”
- Akşin Somel, Selçuk (2001). The modernization of public education in the Ottoman Empire, 1839–1908. Brill. стр. 234. ISBN 978-90-04-11903-1. „the vilayet of Prizren was founded in 1871”
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.