Паоло Нутини

Паоло Нутини

Паоло Нутини
Нутини на фестивалу Montreux Jazz 2015
Лични подаци
Пуно име	Паоло Ђовани Нутини
Датум рођења	(1987-09-01)1. септембар 1987.
Место рођења	Пејсли, Шкотска
Занимање	певач текстописац музичар
Музички рад
Активни период	2005—данас
Жанр	рок поп фолк соул рок блуз
Инструменти	вокал гитара
Издавачке куће	Atlantic
Остало
Веб-сајт	paolonutini.com

Паоло Ђовани Нутини (рођен 9. Јануара 1987) је шкотски певач, текстописац, и музичар Пејслија. Нутинијев дебутни албум, These Streets (2006), доспео је на број три на UK Albums Chart . Следећи албум, Sunny Side Up (2009), доспео је на прво место UK Albums Chart. Оба албума су сертификовани четвороструком платином од стране Британске Фонографске индустрије.

После 5 година, Нутини је издао његов трећи студио албум, Caustic Love, у априлу 2014. Албум је доживео позитивне критике од музичких критичара. Caustic Love је доспео на прво на UK Album Charts и сертификован је платином од стране БФИ у јуну 2014.

У другом делу јуна 2014. био је назван као „засигурно највећи шкотски музичар тренутно“ од стране Би-Би-Си-ја.

Рани живот

Нутини је рођен у Пејслију, Шкотска, и има млађу сестру. Његов отац, Алфредо, је Шкот из Италије, пореклом из Тоскане, док је његова мајка шкотског порекла. Он њега је било очекивано да настави корацима свога оца у породични посао продавнице риба и чипсева. Он је први пут био охрабљен да пева од стране његовог деде, уживаоца музике, Ђованија „Џекија“ Нутини, и професора у његовој школи, академији St. Andrews, који је препознао његов таленат.

Нутини је напустио школу да ради као помоћник на путу и да продаје мајице за шкотски бенд Спидвеј. Провео је три године учећи музички бизнис и наступајући уживо. Касније је радио као помоћник у студију у Парк Лејн студију у Глазгову. Ту је почео да прави песме, писао је са Џимом Дугуидом и бубњаром Спидвеј-а.

Његова велика шанса је дошла када га је његов млађи члан породице потписао на свој први уживо наступ на 102.5 Клајд 1 за повратак Дејвида Снедона у свој родни град Пејсли почетком 2003. Снедон је одложен, и као победник импровизованог поп квиза, Нутинију је дата прилика да изведе неколико песама на сцени током чекања. Повољна реакција публике импресионирала је још једног члана публике, Брендона Муна, који је понудио да постане његов менаџер са својим пословним партнером Мајком Бавденом. Мике Бавден наставља да буде менаџер Нутинију.

Са 17 година, Нутини се преселио у Лондон и редовно наступао у пубу Бедфорд у Балхаму са локалним певачем/текстописцем Чарлијем Валисом. Уследили су и други радијски и уживо наступи, укључујући два акустична уживо наступа на Радио Лондону, Хард Рок Кафе-у, и наступи за подршку за Ролингстоунса, Ејми Вајнхаус и КТ Тунстал. Нутини је постао познат по томе што је певао са затвореним очима током читавих наступа.

Каријера

These Streets (2005–2007)

Нутини је направио свој први демо који је потписао за Атлантик Рекордс у мају 2005. године, недуго након његовог 18. рођендана. Први сингл "These Streets" објавио је у мају 2006; Затим је уследио његов следећи сингл "Last Request" који је објављен 4. јула 2006. и проглашен на петом месту у британском Singles Chart-у. У споту за "Last Request", Нутини игра улогу пљачкаша - иако се то не открива до краја. Нутинијев трећи сингл, "Jenny Don't Be Hasty", објављен је 25. септембра 2006. и добио је број двадесет на UK Singles Chart-у. "Rewind" је био Нутинијев четврти сингл. Објављен је 4. децембра 2006. и достигао је број двадесет седам на UK Singles Chart-у.

Нутинијев дебитантски албум These Streets, који је продуцирао Кен Нелсон (који је радио и са Kолдплejом и Гомезом), објављен је 17. јула 2006. и одмах је ушао у британске топ листе на трећем месту. Многе песме на албуму, укључујући "Last Request" и "Rewind", инспирисане су бурним односом са његовом бившом девојком Тери Броган, а "Jenny Don't Be Hasty" је истинита прича о сусретима са старијом женом . These Streets, како сам Нутини каже на свом званичном сајту, каже: "Албум је мали поглед на нека од искустава кроз која сам прошао у последње три године". Крајем 2007. године, Нутини је обрадио Лаби Сифре-ову песму "То мора бити љубав" за Би-Би-Си Радио 1, основан 1967. године.

Током 2006. године, Нутини је имао бројне распродате концерте широм Британије и наступао на разним локацијама широм света, укључујући King Tut's Wah Wah Hut у Глазгову, телевизијски наступ на Later with Jools Holland, Carnegie Hall у Њујорку, The Montreux Jazz Festival, The Wireless Festival и Oxegen . Подржао је Ролингстоунсе у Бечу и био је позван да се поново појави са њима на стадиону Don Valley у августу 2006. године, а такође је био резервисан за наступ на В Фестивалу и Austin City Limits Music фестивалу у Тексасу, касније 2006. године. имао је турнеју по Европи на јесен. У мају 2006, Нутини је такође свирао за Би-Би-Си Radio 1 велики викенд in Дандију.

Нутини је наступио на Glastonbury фестивалу у јуну 2007. на чувеној позорници Пирамида на другом дану од почетка догађаја. Нутини је такође наступао на British leg of Live Earth at Вембли стадијуму 7. јула 2007. године, са својим сетом који је обухватио наслов "What A Wonderful World", класичну поп мелодију Боб Тиел, Џорџ Дејвид Вајс и Џорџ Даглас. Сутрадан је наступао у Т у Парку, у Шкотској. Наступао је на трибутном концерту за Ахмет Ертегун-а 10. децембра 2007. године, догађај који је привукао велику међународну пажњу јер је то био први концертни концерт Лед Зепелина у 27 година. Шкотска независна ТВ компанија Volt MediaFix направила је једнократни документарац о Нутинијевој америчкој турнеји. Програм за Би-Би-Си био је заказан за емитовање на Би-Би-Си-2, у четвртак, 7. јуна у Шкотској и на Ски 990 каналу широм остатка Британије.

Sunny Side Up (2009–2011)

1. јуна 2009. Нутини је издао свој други студијски албум Sunny Side Up, који је дебутовао на првом месту. Први сингл са албума "Candy" објављен је 25. маја. У јулу се појавио у Friday Night with Jonathan Ross, наступајући "Coming up Easy". Овај албум је објављен као други сингл на албуму 10. августа, а дебитовао је на броју 62 у британском Singles Chart-у 16. августа 2009. 10. септембра 2009., Нутини је извео "Coming Up Easy" у емисији The Tonight Show with Conan O'Brien. Трећи сингл са албума је био "Pencil Full Of Lead".

Албум је добио помешане критике. Неки су приметили да се удаљавају од звука дебутантског албума. Нил МекКорник из The Daily Telegraph-а је такође био позитиван, тврдећи да "његов други радосни албум органски спаја душу, земљу, фолк и дрску, напаљену енергију регтајм свинга." Неки критичари су били мање импресионирани. Каролајн Саливан из Гардијана описала је албум са речима да "није лош", с почетном траком "10/10" коју је описала као "довољно јаком да вас врати".

Албум је дебутовао на првом месту у британској листи албума са продајом од преко 60.000 копија, борећи се против јаке конкуренције из Love & War, дебyтантског албума мушког колеге солиста Даниjела Мериведер-а. Албум је изведен на сличан начин на ирској листи албума, дебитујући на другом месту иза Еминем-овог новог албума, пре него што је изашао на врх листе недељу дана касније. Албум је био један од најбољих британских албума године. На британској албумској листи у понедељак, 19. октобра, албум је прешао са броја 31 на број 5, тако да је албум продан више од другог албума британско-ирске групе Сатурдејс. 3. јануара 2010. Sunny Side Up је по други пут надмашио британску листу албума, чиме је албум постао први албум у ​​Великој Британији 2010. и деценији који се налазио на првом месту.

Caustic Love (2013–сад)

У децембру 2013. откривено је да је Нутини снимио трећи албум под називом Caustic Love, који је објављен 14. априла 2014. године. Први сингл албума "Scream (Funk My Life Up)" објављен је 27. јануара. The Independent описао је албум као, "безуслован успех: Caustic Love може бити најбољи британски Р&Б албум од 1970-их година blue-eyed-soul-а Род Стјуард-а и Џоа Кокер-а" . Изабран је 8. децембра 2014. од Apple-а као најбољи албум у Aјtјунс-овим албумима 2014. 18-месечна турнеја након објављивања албума обезбедила је да Нутини наступа у Северној Америци, Европи, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду. У октобру 2014. Нутини је био присиљен да се повуче са концерата у свом родном граду Глазгову, Кардифу и Лондону због тонзилитиса. У августу 2015. Нутини је предводио распродат концерт за 35.000 људи у парку у Глазгову.

Након опсежних турнеја 2015. године у знак подршке албуму, Нутини је узео паузу 2016. иако је одао почаст у знак сећања на велшког навијача у Њупорту, Вејлс 20. јула. 20. септембра 2016. најављено је да ће Нутини на новогодишње вече 2016/2017. започети концерт у Вртовима, водећи догађај на уличној забави у Единбургу. Улазнице су распродате у рекордних три сата, што је довело до јединствене друге емисије (под називом "Ноћ прије") која је најављена за 30. децембар.

Медији

Последњег дана 2006, Нутини се појавио на Би-Би-Си Шкотска у уживо наступима, након што су концерти у јавним парковима Единбурга били отказани у кратком року због лошег времена. Извео је неколико пјесама у Великој дворани дворца у Единбургу за ТВ публику са мало или без пробе. У среду 11. априла 2007. године, Нутини је наступио на концерту који је преносио уживо преко MSN Music-a.

Нутинијеве песме су се инфилтрирале и у америчке ТВ емисије. "Last Request" је пуштена на крају епизоде ​​"Моје речи мудрости" из шесте сезоне серије Стажисти, прве епизоде Gavin & Stacey и серије ​​Три Хил сезоне 4, епизоде под називом "Рођење и смрт дана". "Million Faces" се може чути на крају серије ​​Увод у Анатомију епизоде "Тестирање 1–2–3" из треће сезоне и налази се на трећем издању листе песама из серије. "Rewind" је пуштенa на крају епизоде серије Истражитељи из Мајамија под називом "Сломљен дом". "Jenny Don't Be Hasty" је такође била представљена на још једном члану CSI франшизе када је пуштена у серији Место злочина: Њујорк у финалу треће сезоне у епизоди под именом "Дан Снега". "New Shoes" пуштена у филму Књишки клуб Џејн Остин и ТВ реклами за Пума АГ током лета 2008. "Оne Day" пуштена је при крају NBC-јеве "Стање ствари" прве сезоне у седмој епизоди у јануару 2014. "Iron Sky" је пуштена у епизоди "Завршетак страже" треће сезоне серије Еlementary.

Дана 24. јула 2007. године, Нутини је добио награду златног Кристофера од града Барге у Италији, што је највећа част коју град може дати, како би прославио своје изузетне доприносе Барги и њеном народу. 18. септембра, Нутини је извео "Last Request" на The Tonight Show with Jay Leno. У септембру 2007. године, Нутини је снимио кратку радио емисију са imeem.com где је навео 10 својих омиљених нумера и разлоге иза својих избора. У октобру 2007. године, Нутини је наступио на годишњем Voodoo Fest одржаном у Њу Орлеансу, Луизијана. Нутинијева музика је 2008. године представљена у филмској адаптацији најбоље продаваног романа Ирвина Велша: Екстази: Три Приче о Хемијској Романси.

На Нову годину 2008/09, Нутини је наступао на уличним забавама у Единбургу и Гласгову у Шкотској, постајући први човек који је свирао на обе локације истог дана за догађај. У Поглед-овом албуму из 2009. године, он се појављује на песми "Covers". Нутини се појавио у документарном филму „Реге има душу“ који је објављен на Би-Би-Си-у и описан као „Неиспричана прича о једном од најутицајнијих уметницика икада изашлих из Јамајке“.

27. јула 2012., Нутини је певао на церемонији отварања Олимпијских игара у Лондону 2012. године у лондонском Хајд Парку, заједно са Ђураном Ђураном, Сноу Патрол и Стереофоникс.