Расково
Изглед
Расково | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовски |
Општина | Обилић |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 43′ 45″ С; 21° 05′ 35″ И / 42.72917° С; 21.09306° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Расково (алб. Raskovë) је насеље у општини Обилић, Косово и Метохија, Република Србија. Село је у равници, на ушћу Сићевачке реке у Лаб.
Историја
[уреди | уреди извор]У доба доласка мухаџира из Топлице (1878) у Раскову су живели Срби као чивчије, а међу њима и род Ристић. Ристићи су купили земљу од господара чифлика, али су се услед зулума 1902. морали повући у Бабин Мост, напустивши чак и купљену земљу. По ослобођењу од Турака, једна њихова кућа се вратила, а једна остала у Бабином Мосту. У Раскову су до 1860. живели и Срби Митровићи из Доње Брњице.[1]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века.[1]
Српски родови
- Ристић (1 к., Св. Стефан). Досељеници са почетка 19. века непознатог порекла.
- Јовановићи (2 к.). Досељени 1913. из Војмиловића (Рашка) на куповицу.
- Нађалин (1 к.) Досељен као колониста 1925. из Меленаца (Банат).
Мухаџири из 1878. из топличких села
- Брезничић (3 к.), од фиса Шаље, досељени из Брезничића у Приштину, а потом у Расково за чивчије.
- Тоћан (3 к.), од фиса Климената, из Точана.
- Грабовц (3 к.) и Белег (2 к.), од фиса Шаље, из Грабовца и Белега. И ови мухаџири су били чивчије.
Становништво
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 |
---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 199 | 234 | 279 | 350 | 452 | 518 |
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975