Ричард Ментор Џонсон
Ричард Ментор Џонсон | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 17. октобар 1780. | ||||||||||||||
Место рођења | Бирграс, САД | ||||||||||||||
Датум смрти | 19. новембар 1850.70 год.) ( | ||||||||||||||
Место смрти | Франкфорт, САД | ||||||||||||||
Универзитет | Transylvania University | ||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||
Политичка странка | Демократско-републиканска странка, Демократска странка | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||
Ричард Ментор Џонсон (енгл. Richard Mentor Johnson; 17. октобар 1780 или 1781[1] - 19. новембар 1850) је био амерички политичар који је служио као 9. потпредседник Сједињених Држава, у периоду од 1837. до 1841, за време мандата председника Мартина ван Бјурена. Једини је потпредседник Сједињених Држава кога је изабрао Сенат, по одредбама дванаестог амандмана. Џонсон је такође представљао Кентаки у Представничком дому и Сенату.
Ричард Ментор Џонсон је изабран у Представнички дом 1806. Зближио се са својим „земљаком“ из Кентакија, Хенријем Клејем као члан „ратних јастребова“, фракције која се залагала за рат са Уједињеним Краљевством 1812. године. На почетку Рата 1812, Џонсон је постављен за пуковника америчке војске. Са својим братом, Џејмсом је служио под Вилијамом Хенријем Харисоном Горњој Канади. Џонсон је учествовао у бици за Темзу, где је по неким изворима он лично убио индијанског поглавицу Текумсеа, што је касније користио у политичкој кампањи.
Након рата, Џонсон се вратио у Представнички дом, а затим је 1819. прешао у Сенат да би попунио место које је упразнио Џон Џ. Критенден. Како је његово гласачко тело расло, његова међурасна веза са робињом мулаткињом, Џулијом Чин, је све више критикована, што је штетило његовим политичким амбицијама. За разлику од других политичара који су били у вези са својим робињама, Џонсон није крио своју везу са Џулијом Чин, и сматрао ју је својом законитом супругом. Својевољно је признао њене две ћерке за своје, на запрепашћење дела својих гласача. Ова веза је била важан чинилац у поразу на изборима 1829. када је изгубио место у Сенату, али се већ следеће године вратио Представнички дом.
1836, Џонсон је био кандидат Демократске странке за потпредседника уз председничког кандидата Мартина ван Бјурена. У предизборној кампањи се ослањао на своје ратне заслуге и на то што је убио славног индијанског поглавицу. За избор за потпредседника су му зафалили гласови када је делегација Вирџиније у електорском колеџу одлучила да гласа мимо одлуке гласача у својој држави, и одбије да гласа за Џонсона. За потпредседника је изабран од стране Сената, по одредбама дванаестог амандмана на Устав.
Испоставило се да је Џонсон био толики терет за Демократску странку на изборима 1836, да је партија одлучила да га не номинује на изборима 1840. Уместо тога, ван Бјурен је ушао у кампању без потпредседничког кандидата, и изгубио на изборима од Вилијама Хенрија Харисона. Џонсон је начинио неколико неуспешних покушаја да се врати у политику, и 1850. је коначно успео да уђе у Представнички дом Кентакија. Умро је 19. новембра 1850, само две недеље након почетка мандата.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Емонс и Лангворти, савремени извори, дају 1781, а Прат и Собел прихватају овај датум; ово је значајно јер овај датум значи да је рођен у Кентакију.
Литература
[уреди | уреди извор]- анонимно:
- Index to Politicians: Johnson, O to R. The Political Graveyard., Приступљено 3. 1. 2008.
- "Richard Mentor Johnson (1837—1841)." University of Virginia., Приступљено 4. 1. 2008.
- Berton, Pierre (2001). Flames Across the Border: 1813-1814. Doubleday Canada, Limited. ISBN 978-0-385-65838-6.
- Ann Bevins, Richard M Johnson narrative: Personal and Family Life. Georgetown and Scott County Museum., Приступљено 25. 3. 2008.
- Henry Robert Burke. Window to the Past. Lest We Forget Communications., Приступљено 3. 1. 2008.
- „By His Hand the Chief Tecumseh Fell”. The New York Times. 13. 8. 1895.
- Albert Z. Carr, The Coming of War; an account of the remarkable events leading to the War of 1812. Doubleday, 1960.
- Freeman Cleaves, Old Tippecanoe; William Henry Harrison and his Time. Scribner, 1939.
- William Emmons, Authentic Biography of Colonel Richard M. Johnson, of Kentucky. New York; H. Mason., 1833.
- Carolyn Thomas Foreman "The Choctaw Academy". The Chronicles of Oklahoma 6 (4), Dec. 1928. Oklahoma Historical Society. January 3, 2008.
- James Strange French, Elkswatawa Harper Brothers, 1836. A historical novel with endnotes based on the author's research and interviews.
- Mark O. Hatfield, ed.: "Richard Mentor Johnson, 9th Vice President (1837—1841)", Vice Presidents of the United States, 1789–1993 (PDF), Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office, 1997: pp. 121–131., Приступљено 3. 1. 2008.
- John E. Kleber. "Johnson, Richard Mentor", in John E. Kleber, ed: The Kentucky Encyclopedia, Associate editors: Thomas D. Clark, Lowell H. Harrison, and James C. Klotter, Lexington. . Kentucky: The University Press of Kentucky. 1992. ISBN 978-0-8131-1772-0..
- Langworthy, Asahel (1843). A biographical sketch of Col. Richard M. Johnson, of Kentucky. New York: Saxton & Miles.
- Denis Tilden Lynch: An Epoch and a Man, Martin Van Buren and his Times, Liveright, 1929
- Edgar J. McManus, "Richard Mentor Johnson", American National Biography. Online version posted February 2000, accessed April 5, 2008.
- Keven McQueen, "Richard Mentor Johnson: Vice President", in Offbeat Kentuckians: Legends to Lunatics, Ill. by Kyle McQueen, Kuttawa, Kentucky: McClanahan Publishing House. ISBN 978-0-913383-80-3.
- Leyland Winfield Meyer The Life and Times of Colonel Richard M. Johnson of Kentucky. New York, Columbia University, 1932. Doctoral thesis, also published in the series Studies in history, economics and public law.
- David Mills. "The Vice-President and the Mulatto", The Huffington Post, April 26, 2007., Приступљено 5. 1. 2008.
- Pratt, Fletcher (1949). Eleven Generals: Studies in American Command. Sloane. стр. 81—97.
- Schlesinger, Arthur Meier (1945). The Age of Jackson. Little, Brown.
- Sobel, Robert (1990). Biographical Directory of the United States Executive Branch, 1774-1989. Greenwood Publishing Group. стр. 204—. ISBN 978-0-313-26593-8.
- Edmund Lyne Starling, History of Henderson County, Kentucky. Henderson, Kentucky, 1887; repr. Unigraphic, Evansville, Indiana, 1965., Приступљено 5. 4. 2008.
- Michael Stillman, "Eccentricity at the Top: Richard Mentor Johnson." Americana Exchange Monthly, January 2004., Приступљено 3. 1. 2008.
- Stimpson, George W. (1952). A book about American politics. Harper.
Даља литература
[уреди | уреди извор]- Carolyn Jean Powell, "What's love got to do with it?" The dynamics of desire, race and murder in the slave South. Doctoral thesis, University of Massachusetts at Amherst.
- Shenkman, Richard; Reiger, Kurt (2003). One-Night Stands with American History (Revised and Updated Edition): Odd, Amusing, and Little-Known Incidents. HarperCollins. стр. 71—. ISBN 978-0-06-053820-0.
- George Stimpson, A Book about American Politics New York; Harper (1952). стр. 133.
- Turner, William Hobart; Cabbell, Edward J. (1985). Blacks in Appalachia. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-0162-0.
- Which Vice President of the United States Was the Father Of...?. Black Voices News. Posted January 20, 2005;, Приступљено 6. 1. 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Sunday Mail Report ауторисао и пред Сенатом изнео Џонсон 19. јануара 1829.
- "An Affecting Scene in Kentucky", новински чланак који напада Џонсона због његове везе са Џулијом Чин
- "Carrying the War into Africa", новински чланак који напада Џонсона због његове везе са Џулијом Чин