Пређи на садржај

Струги Красније

Координате: 58° 16′ 20″ С; 29° 06′ 30″ И / 58.272222° С; 29.108333° И / 58.272222; 29.108333
С Википедије, слободне енциклопедије
Струги Красније
Струги Красные
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонСтругокрасњенски рејон
Основанпрви помен 1498.
Варошица од1958.
Становништво
Становништво
 — 20156.909
Географске карактеристике
Координате58° 16′ 20″ С; 29° 06′ 30″ И / 58.272222° С; 29.108333° И / 58.272222; 29.108333
Временска зонаUTC+3
Струги Красније на карти Русије
Струги Красније
Струги Красније
Струги Красније на карти Русије
Струги Красније на карти Псковске области
Струги Красније
Струги Красније
Струги Красније на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број181100
Позивни број+7 81132
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 256 551
ОКТМО код58 656 151 051

Струги Красније (рус. Струги Красные) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Псковске области и административно припада Стругокрасњенском рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 6.909 становника, или око 70% од укупне рејонске популације.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1958. године.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Струги Красније смештена је у северном делу Псковске области, у брежуљкастом подручју Лушког побрђа. Кроз варошицу протиче малена река Шчировка (дужине тока од свега 17 км). Налази се на око 70 километара североисточно од административног центра области, града Пскова.

Кроз насеље пролази деоница железничке пруге на релацији Санкт ПетербургЛуга—Псков.

Историја

[уреди | уреди извор]

У писаним изворима из 1498. године на месту данашњег насеља постојала су села Белаја и Струги.

Савремено насеље развило се из станице железничке пруге која је повезивала Санкт Петербург са Варшавом , а која је основана 1856. године. Новооснована станица добила је име по оближњем селу, Белаја, а име је потом 1905. промењено у Станица Струги-Белаја. Садашње име носи од 1919. године. Званичан статус урбаног насеља у рангу варошице има од 1958. године.

Током Руског грађанског рата на овом подручју су се одигравале важне борбене активности, а 4. октобра 1919. Белогардејци предвођени Николајем Јуденичем успели су да заузму станицу Струги Белије.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 8.447 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 6.909 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
5.1184.6696.1386.7187.067[2]8.762[3]8.447[4]6.909

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2021)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]