Извршни директор
Извршни директор[1] је позиција највишег директора, извршитеља, лидера који је на челу неке организације – нарочито када су у питању независна правна лица попут компанија или непрофитних организација.
Могу се налазити на челу различитих организација - јавних и приватних корпорација, непрофитних организација, чак и неких владиних организација. У највећем броју случајева одговарају управном одбору, и имају задужење да максимизирају вредност своје компаније путем више цене акција, већег тржишног удела, већег прихода и слично. У непрофитном и владином сектору, задатак главног извршног директора је да остварује задатке који су у склопу мисије организације (нпр. смањити сиромаштво, повећати проценат писменог становништва…) Главни извршни директор се још назива и председник.
Задужења
[уреди | уреди извор]Задужења главног извршног директора одређује управни одбор (који бирају акционари) или неки други надређени, у зависности правне структуре у организацији. Могу бити ограничена, али и доста широка и обично подразумевају делегирање надлежности.
Главни извршни директор је онај ко доноси стратешке, лидерске, менаџерске, извршне или друге кључне одлуке у организацији.
Улога директора као комуникатора укључује обраћање медијима и јавности уопште, менаџменту организације и запосленима.
Улога у доношењу одлука подразумева најважније одлуке по питању стратегија и утврђивању политике организације.
Главни извршни директор, као лидер компаније, саветује управни одбор, мотивише запослене и представља покретача промена у организацији. Са друге стране, као менаџер, бави се свакодневним активностима у организацији.[2][3][4] Сам термин, односи се на особу која доноси све кључне одлуке у организацији, у свим секторима и свим областима (операције, маркетинг, истраживање и развој, финансије, људски ресурси).
Главни извршни директор није нужно и власник компаније.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Почетком 21. века, главни извршни директори су махом имали дипломе у области права, природних наука или дипломе техничких факултета.[5] Од 2016. године, постоји 20 женских главних извршних директора на листи С&П 500, што чини око 4% укупног броја.[6]
Познати главни извршни директор
[уреди | уреди извор]Још од времена Едварда Бернајса и његовог клијента Џона Рокфелера, а са још више успеха публицисти Хенрија Форда су промовисали концепт „главног извршног директора као славне личности“ Новинари су прихватили овај приступ који претпоставља да су корпоративна достигнућа (посебно она у области производње) заслуга јединствених, талентованих појединаца, нарочито "Хероја - главног извршног директора". У суштини, новинари величају директоре који повлаче другачије стратешке потезе. Модел су познате личности из света забаве, спорта и политике. Ови појединци нису производ сопствених заслуга, већ су створени кроз обимно појављивање у медијима до те мере да њихови поступци, личности, па чак и њихов приватни живот имају симболичку функцију да представе значајну динамику и тензије које преовладавају у савременом пословном свету.[7] На тај начин се преувеличава значај главних извршних директора и занемарују се неки неопипљиви, једнако важни фактори. Мало пажње се посвећује комплексној бирократији која заправо обавља посао.[8] Главни извршни директори могу често постају охоли када присвоје титулу славне личности и стекну превише самопоуздања при доношењу комплексних половних одлука. Штавише, може се десити да намерно потенцирају одлуке које су занимљиве новинарима.[8]
Примена из света
[уреди | уреди извор]У неким земљама Европске Уније постоји дуални систем, са два одвојена одбора - управним одбором, који се бави свакодневним пословима и надзорним одбором који је задужен за контролу (који формирају акционари). У овим државама, главни извршни директор председава управним одбором, а председник надзорним, и те улоге никада не може обављати исти човек. На тај начин се раздваја руковођење од стране управног одбора и контроле надзорног одбора. Тиме се јасно постављају линије надлежности. Циљ је спречити конфликт интереса и концентрацију моћи код једног човека.
У САД-у управни одбор је често уједно и надзорни, док се извршни одбор може звати и извршни комитет.
Извршни директори су обично топ менаџери у корпорацији, при чему је главни извршни директор најпознатија од позиција.
Дефиниција овог појма варира: у случају предузетника, главни извршни директор је управо тај предузетник; у случају партнерства, то је управљачки партнер, административни партнер или сениор партнер. У друштву са ограниченом одговорношћу, може бити било који члан, менаџер.
Повезани положаји
[уреди | уреди извор]Главни извршни директори имају неколико подређених директора од којих сваки има одређене функционалне одговорности а називају се извршним директорима.[9] Ови положаји се у различитим компанијама различито називају, али често носе назив потпредседник. Организација може имати више потпредседника (за финансије, људске ресурсе, истраживање и развој...). Особе на овим положајима могу у титули имати и реч "директор" (директор за финансије, директор за ИТ…)
Сједињене Америчке државе
[уреди | уреди извор]У САД-у, термин цхиеф еxецутиве оффицер (главни извршни директор) се користи у бизнису, док се еxецутиве дирецтор (извршни директор) користи у непрофитном сектору.[10] Термини се међусобно искључују и односе се на различите правне дужности и одговорности. Циљ коришћења ових назива за одређене позиције је транспарентност, као и постављање стандарда за употребу ових термина.
Велика Британија
[уреди | уреди извор]У Великој Британији, термини цхиеф еxецутиве (главни извршитељ) и цхиеф еxецутиве оффицер (главни извршни директор) се користе како у бизнис тако и у непрофитном сектору. Такође, често се користи термин дирецтор (директор) уместо цхиеф еxецутиве (главни извршитељ).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ЦЕОс анд пресидентс”. Приступљено 29. 6. 2017.
- ^ „Цхиеф Еxецутиве Оффицер - ЦЕО”. Инвестопедиа. Инвестопедиа УС, а Дивисион оф ИАЦ. Приступљено 23. 10. 2014.
- ^ „Цхиеф Еxецутиве Оффицер (ЦЕО)”. БусинессДицтионарy.цом. WебФинанце Инц. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2014.
- ^ Цапстоне Публисхинг (2003). Тхе Цапстоне Енцyцлопаедиа оф Бусинесс. Оxфорд, У.К: Цапстоне Публисхинг. стр. 79—80. ISBN 1-84112-053-7.
- ^ Bertrand, Marianne (2012), „CEOs”, Annual Review of Economics, Annual Reviews, 1: 121—150, doi:10.1146/annurev.economics.050708.143301
- ^ Catalyst (2016) "Knowledge Center: Women CEOs of the S&P 500" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2016). Ретриевед Април 14, 2016.
- ^ Ериц Гутхеy анд Тимотхy Цларк, Демyстифyинг Бусинесс Целебритy (2009).
- ^ а б Матхеw L.А. Хаywард, Виолина П. Риндова, анд Тимотхy Г. Поллоцк. "Белиевинг оне'с оwн пресс: Тхе цаусес анд цонсеqуенцес оф ЦЕО целебритy." Стратегиц Манагемент Јоурнал 25#7 (2004): 637-653.
- ^ Менз, Маркус (4. 10. 2011). „Менз, M. 2012. Фунцтионал Топ Манагемент Теам Мемберс: А Ревиеw, Сyнтхесис, анд Ресеарцх Агенда. Јоурнал оф Манагемент, 38(1): 45-80”. Јом.сагепуб.цом. Архивирано из оригинала 08. 04. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2012.
- ^ „Ассоциатион оф Цхиеф Еxецутивес оф Волунтарy Органисатионс”. Ацево.орг.ук. 16. 11. 2012. Приступљено 28. 11. 2012.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Хуанг, Јиекун, анд Даррен Ј. Кисген. "Гендер анд цорпорате финанце: Аре мале еxецутивес оверцонфидент релативе то фемале еxецутивес?." Јоурнал оф Финанциал Ецономицс 108#3 (2013): 822-839. онлине
- Каплан, Стевен Н., Марк M. Клебанов, анд Мортен Соренсен. "Wхицх ЦЕО цхарацтеристицс анд абилитиес маттер?." Јоурнал оф Финанце 67#3 (2012): 973-1007. онлине
- Схлеифер, Андреи, анд Роберт W. Висхнy. "А сурвеy оф цорпорате говернанце." Јоурнал оф Финанце 52#2 (1997): 737-783.
- Ванцил, Рицхард Ф. Пассинг тхе батон: Манагинг тхе процесс оф ЦЕО суццессион (Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс, 1987).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
