Резистин
| Резистин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.png) | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1рфx, 1ргx | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | РЕТН; АДСФ; ФИЗЗ3; МГЦ126603; МГЦ126609; РЕТН1; РСТН; XЦП1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605565 МГИ: 1888506 ХомолоГене: 10703 ГенеЦардс: РЕТН Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 56729 | 57264 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000104918 | ЕНСМУСГ00000012705 | |||||||||
| УниПрот | Q9ХД89 | Q3В2Ф6 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_020415 | НМ_022984 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_065148 | НП_075360 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 7.64 - 7.64 Мб |
Цхр 8: 3.66 - 3.66 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Резистин (секреторни фактор специфичан за адипозно ткиво, ADSF, (енгл. C/EBP-epsilon-regulated myeloid-specific secreted cysteine-rich protein), XCP1) је протеин богат цистеином који је код људи кодиран RETN геном.[2]
Код примата, свиња, и паса, резистин излучују имуне и епителне ћелије, док га код глодара излучује адипозно ткиво. Дужина резистинског препептида код људи је 108 аминокиселина, а код мишева и пацова 114 аминокиселина. Молекулска маса је ~12.5 kDa. Резистин је цитокин чија физиолошка улога је била контроверзна у погледу његовог утицаја на гојазност и тип II дијабетес мелитус.[3]
Откриће
[уреди | уреди извор]Резистин је открила група предвођена др Мичелом Лазаром 2001 на Универзитету Пенсилваније у Школи за Медицину.[4] Он је добио име „резистин“ зато што је примећена инсулинска резистенција код мишева након убризгавања резистина. Утврђено је да резистин производи и отпушта адипозно ткиво и да има ендокрине функције које учествују у отпорности на инсулин. Ова идеја првенствено произилази из судија којима је показано да се нивои серумског резистина повећавају са гојазношћу у неколико модел система (људи, пацови, и мишеви).[4][5][6][7][8] У међувремену даља истраживања су повезала резистин са другим физиолошким системима као што је инфламација и енергетска хомеостаза.[9][10][11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ PDB: 1рфx; Пател СД, Рајала МW, Россетти L, Сцхерер ПЕ, Схапиро L (2004). „Дисулфиде-депендент мултимериц ассемблy оф ресистин фамилy хормонес”. Сциенце. 304 (5674): 1154—8. ПМИД 15155948. дои:10.1126/сциенце.1093466.
- ^ Wанг Х, Цху WС, Хемпхилл C, Елбеин СЦ (2002). „Хуман ресистин гене: молецулар сцаннинг анд евалуатион оф ассоциатион wитх инсулин сенситивитy анд тyпе 2 диабетес ин Цауцасианс”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 87 (6): 2520—4. ПМИД 12050208. дои:10.1210/јц.87.6.2520.
- ^ Лазар МА (2007). „Ресистин- анд Обеситy-ассоциатед метаболиц дисеасес”. Хорм. Метаб. Рес. 39 (10): 710—6. ПМИД 17952831. дои:10.1055/с-2007-985897.
- ^ а б Степпан CM, Баилеy СТ, Бхат С, Броwн ЕЈ, Банерјее РР, Wригхт CM, Пател ХР, Ахима РС, Лазар МА (2001). „Тхе хормоне ресистин линкс обеситy то диабетес”. Натуре. 409 (6818): 307—12. ПМИД 11201732. дои:10.1038/35053000.
- ^ Дегаwа-Yамауцхи M, Бовенкерк ЈЕ, Јулиар БЕ, Wатсон W, Керр К, Јонес Р, Зху Q, Цонсидине РВ (2003). „Серум ресистин (ФИЗЗ3) протеин ис инцреасед ин обесе хуманс”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 88 (11): 5452—5. ПМИД 14602788. дои:10.1210/јц.2002-021808.
- ^ Габриелy I, Ма XХ, Yанг XМ, Атзмон Г, Рајала МW, Берг АХ, Сцхерер П, Россетти L, Барзилаи Н (2002). „Ремовал оф висцерал фат превентс инсулин ресистанце анд глуцосе интолеранце оф агинг: ан адипокине-медиатед процесс?”. Диабетес. 51 (10): 2951—8. ПМИД 12351432. дои:10.2337/диабетес.51.10.2951.
- ^ Левy ЈР, Давенпорт Б, Цлоре ЈН, Стевенс W (2002). „Липид метаболисм анд ресистин гене еxпрессион ин инсулин-ресистант Фисцхер 344 ратс”. Ам. Ј. Пхyсиол. Ендоцринол. Метаб. 282 (3): Е626—33. ПМИД 11832366. дои:10.1152/ајпендо.00346.2001.
- ^ МцТернан CL, МцТернан ПГ, Харте АЛ, Левицк ПЛ, Барнетт АХ, Кумар С (2002). „Ресистин, централ обеситy, анд тyпе 2 диабетес”. Ланцет. 359 (9300): 46—7. ПМИД 11809189. дои:10.1016/С0140-6736(02)07281-1.
- ^ Адегхате Е (2004). „Ан упдате он тхе биологy анд пхyсиологy оф ресистин”. Целл. Мол. Лифе Сци. 61 (19–20): 2485—96. ПМИД 15526156. дои:10.1007/с00018-004-4083-2.
- ^ Стумволл M, Хäринг Х (2002). „Ресистин анд адипонецтин--оф мице анд мен”. Обес. Рес. 10 (11): 1197—9. ПМИД 12429885. дои:10.1038/обy.2002.162.
- ^ Вендрелл Ј, Броцх M, Виларраса Н, Молина А, Гóмез ЈМ, Гутиéррез C, Симóн I, Солер Ј, Рицхарт C (2004). „Ресистин, адипонецтин, гхрелин, лептин, анд проинфламматорy цyтокинес: релатионсхипс ин обеситy”. Обес. Рес. 12 (6): 962—71. ПМИД 15229336. дои:10.1038/обy.2004.118.