ВН1Р1
| Вомероназални тип-1 рецептор 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ВН1Р1; В1РЛ1; ВНР19И1; ЗВНХ1; ЗВНР1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605234 ХомолоГене: 110801 ГенеЦардс: ВН1Р1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 57191 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000178201 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q9ГЗП7 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_020633.3 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_065684.1 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 57.97 - 57.97 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Вомероназални тип-1 рецептор 1 је протеин који је код људи кодиран VN1R1 геном.[1][2]
Феромони су хемијски сигнали који изазивају специфичне облике понашања и физиолошке алтерације код реципијената исте врсте. Протеин кодиран овим геном је сличан са феромонским рецепторима и првенствено је локализован у мирисној слузокожи. Алтернативне сплајсне варијанте овог гена су познате. Његова функција није довољно изучена.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Родригуез I, Греер ЦА, Мок МY, Момбаертс П (2000). „А путативе пхеромоне рецептор гене еxпрессед ин хуман олфацторy муцоса”. Нат Генет. 26 (1): 18—9. ПМИД 10973240. дои:10.1038/79124.
- ^ а б „Ентрез Гене: ВН1Р1 вомеронасал 1 рецептор 1”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гиорги D, Фриедман C, Траск БЈ, Роуqуиер С (2001). „Цхарацтеризатион оф нонфунцтионал В1Р-лике пхеромоне рецептор сеqуенцес ин хуман”. Геноме Рес. 10 (12): 1979—85. ПМЦ 313059
. ПМИД 11116092. дои:10.1101/гр.10.12.1979. - Пантагес Е, Дулац C (2001). „А новел фамилy оф цандидате пхеромоне рецепторс ин маммалс”. Неурон. 28 (3): 835—45. ПМИД 11163270. дои:10.1016/С0896-6273(00)00157-4.
- Такеда С; Кадоwаки С; Хага Т; et al. (2002). „Identification of G protein-coupled receptor genes from the human genome sequence”. FEBS Lett. 520 (1–3): 97—101. PMID 12044878. doi:10.1016/S0014-5793(02)02775-8.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang J, Webb DM (2003). „Evolutionary deterioration of the vomeronasal pheromone transduction pathway in catarrhine primates”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 100 (14): 8337—41. PMC 166230 . PMID 12826614. doi:10.1073/pnas.1331721100.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Mitropoulos C; Papachatzopoulou A; Menounos PG; et al. (2007). „Ассоциатион студy оф хуман ВН1Р1 пхеромоне рецептор гене аллелес анд гендер”. Генет. Тест. 11 (2): 128—32. ПМИД 17627382. дои:10.1089/гте.2006.0516.
