Pređi na sadržaj

Blizanac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Blizanci (višeznačna odrednica).
Italijanski blizanci
Identični blizanci Mark i Skot Keli, obojica bivši astronauti agencije NASA.

Blizanci predstavljaju dva embriona koja se u telu majke istovremeno razvijaju i rode se neposredno jedan posle drugog.[1][2] Ako se radi o tri, četiri ili više embriona onda su u pitanju trojke, četvorke, petorke itd. Kod čoveka, a i ostalih sisara, razlikuju se: dvojajčani ili fraternalni, dizigotni, bigerminalni blizanci i jednojajčani, koji se nazivaju još i identični, monozigotni, monogerminalni.[3] U veoma retkim slučajevima, blizanci mogu imati istu majku i različite očeve.

Nasuprot tome, fetus koji se razvija sam u materici (mnogo češći slučaj kod ljudi) naziva se singleton.[4][5] Nepovezane osobe veoma sličnog izgleda, pri čemu je njihova sličnost poput blizanačke, nazivaju se dopelgangeri.[6]

Statistike

[uredi | uredi izvor]

Stopa nataliteta blizanaca u Sjedinjenim Državama porasla je za 76% od 1980. do 2009. godine, sa 9,4 na 16,7 seta blizanaca (18,8 na 33,3 blizanaca) na 1.000 rođenja.[7] Narod Joruba ima najveću stopu brižnjenja na svetu, sa 45–50 setova blizanaca (90–100 blizanaca) na 1.000 živorođenih,[8][9][10] verovatno zbog velike konzumacije određene vrste jama koji sadrži prirodni fitoestrogen koji može stimulisati jajnike da oslobode jaje sa obe strane.[11][12] U Centralnoj Africi postoji 18–30 setova blizanaca (ili 36–60 blizanaca) na 1.000 živorođenih.[13] U Severnoj Americi, Južnoj Aziji (Indija, Pakistan, Bangladeš, Nepal) i Jugoistočnoj Aziji su pronađene najniže stope; samo 6 do 9 parova blizanaca na 1.000 živorođene dece. Severna Amerika i Evropa imaju srednje stope od 9 do 16 kompleta blizanaca na 1.000 živorođenih.[13]

Mnogo je manja verovatnoća da će se višeplodne trudnoće izvesti do kraja trudnoće od jednoplodnik, pri čemu blizanske trudnoće u proseku traju 37 nedelja, tri nedelje manje od punot perioda.[14] Žene koje imaju porodičnu istoriju fraternalnih blizanaca imaju veće šanse da i same formiraju fraternalne blizance, jer postoji genetski povezana tendencija hiper-ovulacije. Ne postoji poznata genetska veza za identično bližnjenje.[15] Drugi faktori koji povećavaju izglede za rađanje blizanaca uključuju starost majke, lekove za plodnost i druge tretmane za plodnost, ishranu i prethodna rođenja.[16] Neke žene se namerno okreću lekovima za plodnost kako bi zatrudnele sa blizancima.[17]

Dvojajčani blizanci

[uredi | uredi izvor]

Dvojajčani blizanci su oni blizanci koji se razvijaju iz dve jajne ćelije od kojih je svaka oplođena drugim spermatozoidom. Mogu da budu istog ili različitih polova, a po genetskom sastavu su različiti onoliko koliko su različita i braća/sestre koja nisu blizanci.

Razlikuju se dva tipa ovih blizanaca:

  • oni koji su poreklom iz dve jajne ćelije koje su se razvijale u zasebnim Grafovim folikulima; kod njih svako jaje ima posebnu ovojnicu (deciduu) i placente su udaljene jedna od druge;
  • oni koji su poreklom iz dve jajne ćelije koje su se razvijale u istom Grafovom folikulu; njihove placente su blizu jedna drugoj i imaju zajedničku ovojnicu.

Pored dvojajčanih mogu se javiti i višejajčani blizanci. Postoji određeno pravilo da što su blizanci brojniji time se ređe javljaju u ljudskim populacijama. Dakle, najbrojniji su dvojajčani, dok procenat opada kada se radi o trojkama, četvorkama itd.

Procenat javljanja blizanaca varira kod različitih naroda. Dvojajčani blizanci su najbrojniji u Belgiji, Finskoj, Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, dok se najređe javljaju kod Kineza (0,3%) i Vijetnamaca (samo 0,01%).

Kod dvojajčanih blizanaca može se dogoditi da jajne ćelije budu oplođene spermatozoidima dva muškarca. To dokazuje slučaj kada su rođeni blizanci od kojih je jedan bio belac, a drugi mešanac belca i crnca.

Jednojajčani blizanci

[uredi | uredi izvor]

Jednojajčani blizanci nastaju oplođenjem jedne jajne ćelije jednim spermatozoidom, a neposredno posle oplođenja dolazi do podele oplođenog jajeta na dva jednaka dela. Pošto se oplođeno jaje podeli mitozom (vidi brazdanje) oni su genetički potpuno identični pa su usled toga i istog pola. Jednojajčani blizanci se smatraju prirodnim klonovima. Slično dvojajčanim blizancima i jednojajčani mogu biti trojke, četvorke i petorke. Utvrđeno je da jednojajčani blizanci često pokazuju sličnosti u ponašanju zbog istih gena, bez obzira na to da li rastu u istoj okolini ili ne.[18]

Ako se oplođena jajna ćelija ne podeli potpuno, već nekim delom embrioni ostaju spojeni onda mogu nastati tzv. sijamski blizanci ili dvojne nakaze Sijamski blizanci su često jedan prema drugome simetrični kao lik u ogledalu (vidi sliku). Učestalost jednojajčanih blizanaca kod svih naroda je skoro jednaka tj. iznosi oko 0,2% za dvojke.

najčuveniji sijamski blizanci
Sijamski blizanci
Sijamski blizanci kod životinja

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ MedicineNet > Definition of Twin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2013) Last Editorial Review: 19 June 2000
  2. ^ „U Hrvatskoj jedna bliznakinja rođena u staroj, a druga u novoj godini”. Hrvatska radio-televizija. Radio-televizija Srbije. 1. 1. 2024. Pristupljeno 1. 1. 2024. 
  3. ^ Michael R. Cummings "Human Heredity Principles and issues" p. 104.
  4. ^ „Twins, Triplets, Multiple Births: MedlinePlus”. Nlm.nih.gov. Pristupljeno 2016-06-16. 
  5. ^ „Glossary: Multiple pregnancy: antenatal care for twin and triplet pregnancies”. NICE. septembar 2011. 
  6. ^ Orwant, Jon. "Heterogeneous learning in the Doppelgänger user modeling system." User Modeling and User-Adapted Interaction 4.2 (1994): 107-130.
  7. ^ Martin, Joyce A.; Hamilton, Brady E.; Osterman, Michelle J.K. "Three Decades of Twin Births in the United States, 1980–2009" [1], National Center for Health Statistics Data Brief, No. 80, January 2012
  8. ^ Zach, Terence; Arun K Pramanik; Susannah P Ford (2007-10-02). „Multiple Births”. WebMD. Pristupljeno 2008-09-29. 
  9. ^ „Genetics or yams in the Land of Twins?”. Independent Online. 2007-11-12. Pristupljeno 2008-09-29. 
  10. ^ „The Land of Twins”. BBC World Service. 2001-06-07. Pristupljeno 2008-09-29. 
  11. ^ O. Bomsel-Helmreich; W. Al Mufti (1995). „The mechanism of monozygosity and double ovulation”. Ur.: Louis G. Keith; Emile Papierik; Donald M. Keith; Barbara Luke. Multiple Pregnancy: Epidemiology, Gestation & Perinatal Outcome. Taylor and Francis. str. 34. ISBN 978-1-85070-666-3. 
  12. ^ „What's in a yam? Clues to fertility, a student discovers”. 1999. Pristupljeno 2008-09-29. 
  13. ^ a b Smits, Jeroen; Christiaan Monden (2011). Newell, Marie-Louise, ur. „Twinning across the Developing World”. PLOS ONE. 6 (9): e25239. Bibcode:2011PLoSO...625239S. PMC 3182188 Slobodan pristup. PMID 21980404. doi:10.1371/journal.pone.0025239 Slobodan pristup. 
  14. ^ Elliott, JP (decembar 2008). „Preterm labor in twins and high-order multiples”. Clinical Perinatology. 34 (4): 599—609. PMID 18063108. doi:10.1016/j.clp.2007.10.004. „Unlike singleton gestation where identification of patients at risk for PTL is often difficult, every multiple gestation is at risk for PTL, so all patients can be managed as being at risk.” 
  15. ^ „Probability of having twins hereditary?”. Go Ask Alice!. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  16. ^ Fitch, Karen. „Ask a Geneticist”. Understanding Genetics. Stanford School of Medicine. Arhivirano iz originala 15. 2. 2005. g. Pristupljeno 15. 3. 2012. 
  17. ^ „China: Drug bid to beat child ban”. China Daily. Associated Press. 14. 2. 2006. Pristupljeno 11. 11. 2008. 
  18. ^ J. Bouchard Jr., Thomas (1990). „Sources of Human Psychological Differences: The Minnesota Study of Twins Reared Apart”. Journal of the American Medical Association. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Близанац&oldid=27905939”