Pređi na sadržaj

Velika sala naroda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velika sala naroda, okrenuta prema Spomeniku narodnim herojima.

Velika sala naroda je državna zgrada koja se nalazi zapadno od trga Tjenanmen u Pekingu. Koristi se za zakonodavne i ceremonijalne aktivnosti vlade Narodne Republike Kine. Velika sala naroda funkcioniše kao mesto sastanka za pune sednice kineskog zakonodavnog tela, Nacionalnog narodnog kongresa, koje se održavaju svake godine tokom marta zajedno sa nacionalnim zasedanjem Narodne političke konsultativne konferencije Kine, političkog savetodavnog tela. Velika sala je i mesto sastanka Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, koji se od 12. konferencije 1982. održava jednom u pet godina, i Centralnog komiteta partije koji se sastaje otprilike jednom godišnje.

Sala se takođe koristi za mnoge specijalne događaje, uključujući sastanke na nacionalnom nivou različitih društvenih i političkih organizacija, velike proslave godišnjica, kao i pomen za bivše lidere. Velika sala naroda je takođe popularna atrakcija u gradu koju posećuju turisti koji posećuju prestonicu.[1][2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Deset velikih građevina

Nakon što su prvi petogodišnji planovi Kine završeni pre roka 1956. godine, Centralni komitet KPK je počeo da razmišlja o izgradnji veće sale u Pekingu. Na sastanku u Bejdajheu krajem avgusta 1958. Centralni komitet KPK odlučio je da u Pekingu izgradi niz velikih arhitektonskih projekata, uključujući Veliku salu za deset hiljada ljudi, i zatražio je da se ona stavi u upotrebu u oktobru 1959. pre desete godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Pošto odluka da se zgrada izgradnji za nešto više od godinu i mesec dana, vreme je veoma intenzivno.[3]

Van Li, zamenik gradonačelnika Pekinga, je 5. septembra 1958. izvestio centralnu vladu o pripremama za Desetu godišnjicu.[4] Vlada Pekinga je odmah postavila Feng Pejdžija kao odgovornog za Vodeću grupu za organizaciju Nacionalnog dana i Džang Boa kao glavnog arhitektu Grupe za dizajn velike sale. U vrlo kratkom vremenskom periodu odabran je dizajn Velike sale osam programa, i u širokom spektru mišljenja na osnovu Univerziteta Cinghua, Pekinškog opštinskog biroa za planiranje, administrativnog instituta za dizajn (predsednik Šen Bo), pekinškog opštinskog biroa za administraciju za planiranje, da izradi sveobuhvatan program. Početkom septembra 1958. Pekinški opštinski biro za planiranje odredio je da se Velika sala deset hiljada ljudi i Muzej revolucionarne istorije nalaze sa obe strane Trga Tjenanmen.[5][6]

Velika sala naroda u izgradnji 1959. godine

U rano jutro 9. septembra 1959. godine gradilište je posetio Mao Cedung, predsednik Centralnog komiteta Komunističke partije Kine.[7] Tokom posete, Van Li, zamenik gradonačelnika Pekinga, sugerisao je da Velika sala naroda još nije zvanično imenovana.[8] Nakon neke rasprave, Mao je finalizirao naziv „Velika sala naroda“.[9] Te noći, Velika sala je u potpunosti završena i puštena u upotrebu.

Velika sala naroda otvorena je septembra 1959. kao jedna od „Deset velikih građevina“ završenih za Desetu godišnjicu NR Kine.[10] Odluku o izgradnji Sale doneo je Politbiro avgusta 1958. godine.[11] Džou Enlaj je verovao da konačni dizajn treba da da poruku da su „ljudi gospodari zemlje“.[11] Nakon što su podneti predlozi dizajna, grupa arhitekata iz cele zemlje izabrala je pobednički dizajn Džao Dongčija i Šen Čija. Džang Bo je imenovan za glavnog arhitektu. Izgradnja je trajala 10 meseci, na njoj je radilo 7.785 radnika i bila je pravljena vojnim strategijama koje su oponašale Veliki skok napred.[12]

Dana 19. decembra 2007. godine, nakon odobrenja opštinske narodne vlade Pekinga, Pekinška opštinska komisija za planiranje i pekinški opštinski biro za kulturne relikvije uvrstili su zgradu Velike narodne sale na listu izuzetnih moderne i savremene arhitekture Pekinga.[13][14][15]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]
Velika sala naroda noću.

Velika sala naroda je političko središte Pekinga i dom Nacionalnog narodnog kongresa. Svake godine, u martu, Velika sala naroda je domaćin događaja Ljang hui (bukvalno znači „dva sastanka“), gde se sastaju i Narodna politička konsultativna konferencija Kine i Nacionalni narodni kongres na sednicama u trajanju od dve do tri nedelje u Velikoj sali.[16] Komunistička partija Kine takođe održava svoj nacionalni kongres svakih pet godina u Velikoj sali naroda.

Nakon što je 1959. godine izgrađena Velika sala naroda, bila je otvorena za javnost jedan ili dva dana svake nedelje. Nakon izbijanja Kulturne revolucije, Velika sala naroda je zatvorena i korišćena je samo za velike sastanke i kancelarije centralnih lidera. Pitanje otvaranja Velike sale naroda ponovo je pokrenuto nakon Kulturne revolucije.[17] Uveče 27. januara 1979. Deng Jingčao je u ime Centralnog komiteta Komunističke partije Kine objavio da će „Velika sala naroda biti otvorena za mase“.[18] Od 15. jula, Velika sala naroda ponovo je otvorena za javnost. Od tada je smanjila pritisak na sopstvene finansije tako što je naplaćivane ulaznice za posetu sali i ostvarivan prihod od prodaje na kioscima. Kasnije, do kraja 1980-ih, postala je samoodrživa u smislu administrativnih troškova.[19]

Velika sala je korišćena za sastanke sa stranim zvaničnicima u državnim ili radnim posetama, kao i za velike proslave jubileja kojima prisustvuje najviši vrh.

Plafon Dvorane deset hiljada ljudi.

Velika sala je korišćena za državne sahrane i zadušnice za nekoliko najviših lidera. Godine 1982. bivšem predsedniku Lju Šaoćiju je dodeljena državna sahrana u Velikoj sali.[20] U Velikoj sali su takođe održane sahrane generalnog sekretara Hu Jaobanga 1989. godine,[21] kao i državne sahrane za vrhovnog vođu Deng Sjaopinga 1997.[22][23] i Đang Cemina 2022. godine.[24][25] (Mao Cedongova sahrana nije održana u Velikoj sali bila je održana na Trgu Tjenanmen.[26])

Zgrada i njena glavna „Velika sala“ otvoreni su za javnost kao turistička atrakcija kada se ne koriste. U Velikoj sali održane su i neke nepolitičke konvencije i koncerti. 4. jula 1986. tenor Lučano Pavaroti održao je solistički koncert u Velikoj sali naroda, postavši prvi stranac koji je nastupio u toj zgradi.[27][28]

U oktobru 2003. Riverdens, irski muzički i plesni zabavni fenomen, bio je prvi šou sa Zapada koji je nastupio u Velikoj sali naroda u Pekingu, sa jedanaest rasprodatih nastupa.[42] U januaru 2009, američki kantri muzički trio Lusi Enđel postao je prva američka grupa koja je pozvana da nastupi u Velikoj sali naroda, pred publikom visokih zvaničnika i vladinih funkcionera.[29]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Yu, S. (2013). Chang'an Avenue and the Modernization of Chinese Architecture. China Program Books. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-80448-4. Pristupljeno 2024-05-04. 
  2. ^ Wang, J. (2011). Beijing Record: A Physical and Political History of Planning Modern Beijing. G - Reference,Information and Interdisciplinary Subjects Series. World Scientific. str. 377. ISBN 978-981-4295-72-7. Pristupljeno 2024-05-04. 
  3. ^ 北京的城市规划. 京华通览 : 历史文化名城 (na jeziku: kineski). 北京出版社. 2018. str. 111. ISBN 978-7-200-13426-1. Pristupljeno 2024-05-04. 
  4. ^ 十年大庆：中华人民共和国建国十周年庆祝典礼 (na jeziku: kineski). BEIJING BOOK CO. INC. 2011. str. 36. ISBN 978-7-999204-89-3. Pristupljeno 2024-05-04. 
  5. ^ 聚焦人民大会堂: 见证共和国重大历史事件始末 (na jeziku: kineski). 中共党史出版社. 2006. ISBN 978-7-80199-239-0. Pristupljeno 2024-05-04. 
  6. ^ 北京市档案馆; 中共北京市委党史硏究室 (2003). 北京市重要文献选编, 1958 (na jeziku: kineski). 中国档案出版社. str. 803. ISBN 978-7-80166-382-5. Pristupljeno 2024-05-04. 
  7. ^ 聚焦中国民工 (na jeziku: kineski). 中国经济出版社. 2005. str. 177. ISBN 978-7-5017-6845-5. Pristupljeno 2024-05-16. 
  8. ^ 中共北京市委. 党史硏究室 (1994). 社会主义时期中共北京党史纪事 (na jeziku: kineski). 人民出版社. str. 103. ISBN 978-7-01-002995-5. Pristupljeno 2024-05-16. 
  9. ^ 毛泽东领导下的新中国十七年（上卷） (na jeziku: kineski). BEIJING BOOK CO. INC. 2014. str. 575. ISBN 978-7-999019-26-8. Pristupljeno 2024-05-16. 
  10. ^ Dutton, M. (2010). Beijing Time (na jeziku: malteški). Harvard University Press. str. 70. ISBN 978-0-674-04734-1. Pristupljeno 2024-05-04. 
  11. ^ a b „The Great Hall of the People”. www.npc.gov.cn. Pristupljeno 8. 12. 2020. 
  12. ^ Yu, Shuishan (2013). Chang'an Avenue and the Modernization of Chinese Architecture. University of Washington Press. str. 84—85. ISBN 9780295804484. 
  13. ^ „人民大会堂被列入北京优秀近现代建筑保护名录”. 资讯_凤凰网 (na jeziku: kineski). 2007-12-19. Pristupljeno 2024-05-16. 
  14. ^ „北京保护71处近现代建筑 首批名录公布(名单) -- 中国发展门户网”. 中国发展门户网－国家发展门户 (na jeziku: kineski). 2007-12-20. Pristupljeno 2024-05-16. 
  15. ^ „北京第一届十大建筑（1959年）”. 北京市住房和城乡建设委员会门户网站 (na jeziku: kineski). 2017-11-16. Arhivirano iz originala 16. 05. 2024. g. Pristupljeno 2024-05-16. 
  16. ^ Chua, E.H.C. (2023). The Currency of Truth: Newsmaking and the Late-Socialist Imaginaries of China's Digital Era. China Understandings Today. University of Michigan Press. str. 50. ISBN 978-0-472-90327-6. Pristupljeno 2024-05-04. 
  17. ^ 路向何方：沿海开放与经济体制改革的探索历程 (na jeziku: kineski). BEIJING BOOK CO. INC. 2011. str. 70. ISBN 978-7-999201-48-9. Pristupljeno 2024-05-16. 
  18. ^ 人民大会堂见闻录 (na jeziku: kineski). 中共党史出版社. 1998. str. 94. Pristupljeno 2024-05-16. 
  19. ^ 新京报社 (2008). 日志中国 (1978-2008): 回望改革开放30年 (na jeziku: kineski). 中国民主法制出版社. str. 237. ISBN 978-7-80219-471-7. Pristupljeno 2024-05-16. 
  20. ^ 含笑九泉：中共中央为刘少奇举行追悼大会 (na jeziku: kineski). BEIJING BOOK CO. INC. 2011. str. 22. ISBN 978-7-999169-42-0. Pristupljeno 2024-05-04. 
  21. ^ China. 國務院; China. 國務院. 秘書廳; China. 国务院. 办公厅. 中華人民共和國國務院公報 (na jeziku: kineski). 中華人民共和國國務院秘書廳. str. 292. Pristupljeno 2024-05-04. 
  22. ^ 邓小平的最后岁月 (na jeziku: kineski). 天地出版社. 2019. str. 306. ISBN 978-7-5455-4260-8. Pristupljeno 2024-05-04. 
  23. ^ 改革开放40年大事记 (na jeziku: kineski). 四川人民出版社. 2019. str. 162. ISBN 978-7-220-11100-6. Pristupljeno 2024-05-04. 
  24. ^ „江泽民同志追悼大会在北京人民大会堂隆重举行”. paper.people.com.cn. Pristupljeno 4. 5. 2024. 
  25. ^ „江泽民同志追悼大会在北京人民大会堂隆重举行”. news.cctv.com (na jeziku: kineski). Pristupljeno 4. 5. 2024. 
  26. ^ "四人帮" 兴亡 (na jeziku: kineski). 人民日报出版社. 2009. str. 1318. ISBN 978-7-80208-755-2. Pristupljeno 2024-05-04. 
  27. ^ 中国证券市场硏究设计中心 (2008). 视觉: 纪录 + 影像 (na jeziku: kineski). 《财经·视觉》杂志社. str. 71. Pristupljeno 2024-05-16. 
  28. ^ 新中囯对外文化交流史略编委会 (1999). 新中囯对外文化交流史略 (na jeziku: kineski). 中囯友谊出版公司. str. 527. ISBN 978-7-5057-1477-9. Pristupljeno 2024-05-16. 
  29. ^ „Country Visits Unusual Places”. Great American Country TV. Scripps Networks. LLC. Arhivirano iz originala 2012-04-01. g. Pristupljeno 2011-11-17. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_сала_народа&oldid=28414409”