Glavna strana
Spartakov ustanak
Spartakov ustanak, Gladijatorski ustanak ili Treći ustanak robova bio je ustanak robova koji se desio između 73. i 71. godine p. n. e. i poslednji u nizu neuspelih i međusobno nepovezanih ustanaka koje su dizali robovi protiv Rimske republike, poznat pod zajedničkim imenom Ustanci robova. Spartakov ustanak je bio jedini ustanak koji je direktno pretio Italiji i koji je zabrinuo Rimljane zato što su ustanici u početku imali dosta uspeha u borbama s rimskom vojskom. Ustanak je na kraju ugušen zahvaljujući uspesima, Marka Licinija Krasa, ali su se posledice ovog ustanka osećale u rimskoj politici.
Između 73. i 71. godine p. n. e., grupa odbeglih robova — prvobitno grupa od nekih 70 odbeglih gladijatora koja je uskoro prerasla u grupu od više od 120.000 ljudi, žena i dece — lutala je Italijom i pljačkala i pustošila sve pred sobom. Grupa je imala nekoliko vođa, među kojima je bio i gladijator Spartak. Za borbu sposobni muškarci ove grupe, bili su neverovatno efektna vojska koja je nizala uspeh za uspehom u sukobima sa rimskom vojskom. Plutarh je opisao njihove akcije kao pokušaj rimskih robova da pobegnu od svojih gospodara kroz Cisalpsku Galiju, dok su Apijan i Flor okarakterisali ustanak kao građanski rat u kome su robovi imali za krajnji cilj da zauzmu i sam Rim. Rimski senat je bio uznemiren vestima o neprestanim vojnim uspesima ove grupe, kao i o njihovim napadima na rimske gradove i sela, što ga je navelo na odluku da pošalje osam legija pod strogim ali efikasnim vođstvom Marka Licinija Krasa. Rat se završio 71. godine p. n. e. nakon dugih i ogorčenih borbi kada su robovi, povlačeći se pred Krasovim legijama, shvatili da su legije Pompeja i Marka Terencija Varona Lukula krenule da im zađu s leđa i da im postave zamku, te su se bacili u poslednji i odlučujući napad na Krasove legije, i tom prilikom pretrpeli su potpun poraz i bili sasvim uništeni.
Nastanak Kraljevine Bosne
Nastanak Kraljevine Bosne predstavlja istorijski događaj koji se odvijao u jesen 1377. godine, oko Mitrovdana, pravoslavnog praznika posvećenog Dimitriju Solunskom, kada je tadašnji ban Bosne, Tvrtko Kotromanić u manastiru Mileševa, krunisan za kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića, a Banovina Bosna uzdignuta u rang kraljevine.
Tvrtko je uzeo ime Stefan kako bi se izjednačio sa svojim precima Nemanjićima, za koje se vezivao i čiju je tradiciju želio da nastavi. Postao je „po milosti Božijoj kralj Srbljem, Bosni, Pomorju i Zapadnim stranam”. Nema podataka o tome da je u mileševskom hramu i novoj kraljici Doroteji stavljena kruna na glavu. Bio je to važan istorijski događaj kome su prisustvovale brojne najviše zvanice. Obred je bio svečan, vizantijsko-nemanjićki, isti kao kada je Sveti Sava krunisao Stefana Prvovenčanog.
Filmografija Dejvida Linča
David Kit Linč (20. januar 1946) jeste američki filmski stvaralac, slikar, televizijski reditelj, vizuelni umetnik, muzičar i povremeno glumac. Poznat je po svojim nadrealističkim filmovima. Razvio je jedinstven filmski stil koji je nazvan linčijanski (engl. lynchian) i karakterišu ga pedantan dizajn zvuka i vizuali koji deluju kao da su iz snova. Nadrealni i, u mnogim slučajevima, nasilni elementi njegovih filmova doneli su Linčovim filmovima reputaciju da „ometaju, vređaju ili mistifikuju”.
Linčev opus obuhvata kratke i dugometražne filmove, muzičke spotove, dokumentarne filmove i televizijske epizode. Njegovo učešće u ovim ostvarenjima obuhvata režiju, produkciju, scenario kao i glumu i dizajn zvuka.
Vesti
- 11. avgust — Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedom nad Hrvatskom s rezultatom 13 : 11 osvojila je zlatnu medalju na vaterpolo turniru na LOI ’24.
- 10. avgust — Košarkaška reprezentacija Srbije pobedom nad Nemačkom s rezultatom 93 : 83 osvojila je bronzanu medalju na košarkaškom turniru na LOI ’24.
- 4. avgust — U finalu teniskog turnira na LOI ’24, pobedom od 7 : 6, 7 : 6 nad Karlosom Alkarazom, Novak Đoković (na fotografiji), osvojio je zlatnu medalju i kompletirao zlatni slem karijere.
- 31. jul — U napadu Izraela na zgradu u Teheranu, Iran, ubijen je Ismail Hanije, jedan od vođa Hamasa.
- 26. jul — Defileom brodova na Seni, sa sportskim delegacijama zemalja učesnica, u Parizu su otvorene Letnje olimpijske igre 2024. godine.
- 21. jul — Predsednik SAD Džo Bajden je odustao od kandidature za predsednika Sjedinjenih Američkih Država na predstojećim izborima.
- 14. jul — Fudbalska reprezentacija Španije osvojila je Evropsko prvenstvo pobedivši u finalu Englesku rezultatom 2 : 1.
 |
18. avgust
- 1805 — Srpski ustanici su prvi put porazili redovnu tursku vojsku u bici na brdu Ivankovac.
- 1812 — Napoleon Bonaparta je u bici kod Smolenska porazio rusku vojsku i nastavio da napreduje prema Moskvi.
- 1870 — U bici kod Gravelota, najvećoj bici u Francusko-pruskom ratu Prusi su pobedili Francuze i naneli im teške gubitke (više od 30.000 poginulih).
- 1877 — Asaf Hal je otkrio Marsov satelit Fobos. (na slici)
- 1914 — Nemačka je objavila rat Rusiji u Prvom svetskom ratu.
- 1920 — Usvojen je Devetnaesti amandman na ustav SAD kojima je ženama zagarantovano pravo glasa.
- 1964 — Sportistima Južne Afrike zabranjeno je da učestvuju na Olimpijskim igrama zbog politike aparthejda u toj zemlji.
|
Da li ste znali
- … da se cvet lala naziva još i tulipan. Latinski naziv tulipa nastao je od persijske reči dulbant, što znači turban, na šta ovaj cvet i podseća?
- … da su papirne tapete pronađene u Kini ubrzo pošto je načinjen i sam papir? U Evropu su stigle u 16. veku.
- … da je tridesetih godina 20. veka Diznijev junak Miki vredeo na filmskoj berzi koliko i Greta Garbo?
- … da postoji reč za nekoga ko daje mišljenje o nečemu o čemu ništa ne zna - Ultracrepidarian?
- … da je logo Čupa Čups-a dizajnirao je Salvador Dali 1969. godine?
- … da je kečap se nekada prodavao kao lek? Prepisivan i prodavan je ljudima koji imaju probavne poteškoće, još od 1834. godine.
- … da je najduža neprekinuta distanca na svetu koju možete preći pešice dužine 22.530 km? Ruta počinje u Magadanu i završava se u Kejptaunu.
|
Izabrana slika
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63,5 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 692.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 380.359 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 694 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
