Pređi na sadržaj

Eklekticizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer za eklekticizam u kome su primenjeni stilovi renesanse i gotike na zgradi svetog Avgustina u Parizu.

Eklekticizam (od grč. ἐκλέγειν - izabrati) je filozofski pristup koji se ne drži ni jedne rigidne paradigme postavljenih pretpostavki ili zaključaka, već stvara višestruke teorije kako bi stekao uvid u fenomen, ili primenjuje samo određene teorije u određenim slučajevima. Eklekticizam smatra da se traženje istine ne iscrpljuje u jednom filozofskom sistemu. Pojam potiče od grčke reči eklektikos, birati najbolje.

Eklekticizam u psihologiji i socijalnom radu predstavlja pristup stvarnosti po kome mnogi faktori utiču na ponašanje i psihu, te je neizbežno razmotriti sve perspektive pri identifikovanju, objašnjenju, određenju i promeni ponašanja[1].

Umetnost

[uredi | uredi izvor]

Eklekticizam u umetnosti je spajanje i mešanje raznih stilova ili „pozajmljivanje“ elemenata jednog umetničkog pravca u drugim pravcima. Većina današnje umetnosti smatra se eklektičnom.

Arhitektura ovog doba razvija se polovinom 19. veka i preživljava do početka treće dekade 20. veka i uporedo se formira nova različita koncepcija i izraz koji je obeležavan kao secesija.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada