Pređi na sadržaj

Konkistador

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ernan Kortes

Konkistadori ili konkvistadori[1] (šp. conquistador — osvajač) naziv je za španske vojnike, istraživače i avanturiste, koji su osvojili veliki deo Amerike i stavili pod špansku kolonijalnu vlast tokom 16. veka, što dovodi do stvaranja vicekraljevstava i kapetanija. Taj period u istoriji američkog kontinenta, koji je poznat pod imenom konkista (šp. conquista osvajanje), nije trajao ni ceo vek. Konkista je zvanično ukinuta 1573. godine i termin zamenjen rečju pacifikacija.

Prvo špansko osvajanje je bilo osvajanje ostrva Hispaniole (Haiti i Dominikanska Republika). Odatle je Huan Ponse de Leon osvojio Portoriko, a Dijego Velaskez de Kueljar Kubu. Prvo naselje se zvalo Darijen i osnovao ga je Vasko Nunjez de Balboa u Panami, 1512. Pošto na Karibima nisu našli zlato ni začine, konkistadori su krenuli u dalja istraživanja.

Između 1520. i 1521. Ernan Kortes je uz pomoć domorodačkih saveznika osvojio državu Asteka. Meksiko je postalo španska kolonija Nova Španija. Podjednako značajno je bilo osvajanje države Inka, koje je izveo Fransisko Pizaro.

Fransisko Pizaro

Priče o zlatnim gradovima ("Eldorado") bile su inspiracija za mnoge pohode. Ogromna količina zlata koju je car Inka Ataualpa platio Fransisku Pizaru prebačena je u Španiju i pomogla je da se finansiraju mnoge konkistadorske ekspedicije, kao i drugi ratovi koje su vodili španski kraljevi, kao na primer u Flandriji. Španski Habzburzi su dobijali kraljevski udeo u svakom osvajanju, a to je bila jedna petina blaga. Nakon otvaranja rudnika srebra u Potosiju španska kruna je imala stalni dotok ogromne količine srebra i zlata. Ekonomija same Španije se zapuštala, a dolazak srebra i zlata izaziva inflaciju u Španiji, što je unazadilo domaću ekonomiju i bilo uzrok početka opadanja španske imperije.

Faktori uspeha i poraza konkistadora

[uredi | uredi izvor]

Osvajanjima konkistadora umnogome su išle na ruku zarazne bolesti koje su donesene iz Evrope a koje do tada nisu postojale na američkom kontinentu (kao na primer virus gripa), te je domorodačko stanovništvo masovno umiralo od epidemija gripa jer njihova tela nisu bila imuna na virus. Epidemije su često bukvalno zbrisale čitave narode.

U vojnom pogledu, prednost konkistadora se ogledala takođe i u posedovanju vatrenog oružja i čelika. S druge strane, domoroci su bili brojčano nadmoćniji, i uglavnom su vodili odbrambene ratove, to jest, borili su se da bi sačuvali svoju slobodu, što je mnogo puta bio odlučujući faktor u porazu konkistadora.

Bilo je uobičajeno da u svim okršajima između konkistadora i domorodaca broj Španaca nikad ne prelazi 2% od broja domorodaca, međutim, konkistadori su često sklapali saveze sa neprijateljskim plemenima i na taj način stvarali brojno nadmoćnije vojske. Vojska sa kojom je Kortes napao Tenočtitlan bila je sastavljena od 200.000 vojnika, od kojih su Španci činili manje od 1%[2].

Mnoge autohtone civilizacije su imale razvijenu tehniku obrade metala (zlato, srebro, bronza, bakar, olovo), međutim, ova znanja su se ograničavala na izradu religioznih, umetničkih i simboličkih objekata kao i oruđa koja su se koristila svakodnevno u domaćinstvu. Samo Kečue i Purepečasi su proizvodili oružje od bakra, koji nisu mogli da se mere sa čelikom ni u oštrini ni u tvrdoći. Šlemovi i oklopi od čelika koje su koristili konkistadori su bili veoma bitan faktor u ličnoj odbrani. Međutim, prefinjena tekstilna tehnologija koje su razvile civilizacije sa Anda i kojom se postizalo tkanje od čak 200 niti po centimetru u višeslojnoj strukturi je pružilo domorocima mogućnost izrade zaštite od tkanine koje su na kraju i sami Španci prihvatili, odbacivši teške metalne oklope[3].

Peruanska "onda", od vune alpake

Osnovno oružje domorodaca sa Anda je bila takozvana onda (šp. honda), vrsta praćke napravljene od tkanine koja se koristila za bacanje usijanog kamenja umotanog u pamuk i umočenog u katran. Koristeći ovo oružje, Kečue su sravnile s zemljom Kusko 1536. koji je tada bio u rukama Španaca.[3].

U početku osvajanja, vatreno oružje, a naročito arkebuze, ostavile su ogroman utisak na domoroce zahvaljujući buci koju su pravile pri pucanju. Međutim, njihov vojni efekat je bio veoma oskudan, štaviše, mačevi od gvožđa i čelika kao i noževi i oklopi su se pokazali daleko efektnijim u vojnom smislu. Zato su, kada bi osvojili neki narod, Španci zabranjivali potčinjenim domorocima pristup oružju od gvožđa.

Životinje su bile još jedan vojni faktor koji je išao u prilog konkistadorima. Konj, osim toga što je u samom početku kao nepoznata životinja na američkom kontinentu ostavljao izuzetan utisak na domoroce, takođe je omogućio Špancima brzo kretanje i izvođenje brzih juriša. Međutim, u planinskim i šumovitim krajevima, Španci nisu bili u prednosti jer su narodi Anda koristili lame i specijalne tehnike u izgradnji puteva i mostova adaptiranih za ovaj tip terena. Kasnije su neki autohtoni narodi, naročito u Severnoj Americi i Patagoniji, prihvatili konja i razvili neverovatne veštine u jahanju i tehnike u pripitomljavanju divljih konja, mnogo savršenijih od onih koje su imali Španci, što se pretvorilo u važan faktor u korist domorodaca u njihovoj borbi protiv konkistadora.

Španci su takođe koristili i pse za potragu i napad na domoroce i robove u šumama i planinama.

Osnivanje Santijaga u Čileu

Način ratovanja koje su praktikovali Španci kao kod većine Evropljana, bio je mnogo krvaviji i podrazumevao je mnogo više vojnika nego što su to autohtoni narodi bili naviknuti da koriste. Oružje od čelika i gvožđa je nanosilo mnogo vidljivije rane nego otrovne strele. Osim toga, mnogi narodi nisu uopšte imali običaj da ubijaju protivnike na bojnom polju, već su ih zarobljavali i kasnije koristili u ritualima prinošenja žrtvi. Na taj način su izbegavali da žrtvuju pripadnike sopstvenog plemena.

Međutim, ubedljivo odlučujući faktor u porazu i nestanku američkih civilizacija su bile bolesti koje nisu do tada postojale na američkom kontinentu i za koje američki narodi nisu imali odgovarajuća antitela. Severnoamerički istraživač, Dobins, izračunao je da je 95% ukupnog stanovništva Amerike umrlo u prvih 130 godina nakon dolaska Kolumba[4]. S druge strane, Kuk i Borak sa univerziteta u Berkliju su utvrdili da se ukupno stanovništvo Meksika smanjilo sa 25,2 miliona 1518. godine na 700.000 1623, što znači na manje od 3% od ukupnog stanovništva 1518. godine[5]. Radi poređenja, zanimljivo je navesti da 1492. godine ukupan broj stanovnika u Španiji i Portugalu zajedno nije prelazio 10 miliona[6].

Nesumnjiva je činjenica da je demografski kolaps autohtonog stanovništva Amerike bio osnovni uzrok njihovog vojnog poraza. Stiven Kac smatra da se radi o najvećoj demografskoj propasti u istoriji sveta[7].

Istoričar Čarls Man kaže da Španija „ne bi pobedila Astečko carstvo da (...) Tenočtitlan nije bio pokošen boginjama u istoj pandemiji koja je kasnije opustošila i Tavantisuju(...) Veliki grad je izgubio najmanje trećinu stanovnika zahvaljujući epidemiji(...)[8].“

Nešto slično se desilo i sa carstvom Inka, koje je osvojio Fransisko Pizaro 1531. godine. Prva epidemija boginja je bila 1529. godine koja je pokosila između ostalih i samog cara, Ataualpinog oca. Nove epidemije boginja su se pojavile 1533, 1535, 1558. i 1565. kao i epidemija tifusa 1546, gripa 1558, difterije 1614. i rubeole 1618[9]. Dobins je procenio da je oko 90% stanovništva carstva Inka umrlo u tim epidemijama.

Porazi konkistadora

[uredi | uredi izvor]

Iako su konkistadori posedovali superiornu vojnu tehnologiju, nisu svi njihovi pohodi bili uspešni. Više domorodačkih naroda je uspevalo da se uspešno odupre osvajanju i kasnijoj kolonizaciji. U glavnim crtama, glavnina američkog kontinenta je ostala u rukama autohtonih kultura između XVI i 18. veka. Narodi koji su uspeli da očuvaju autonomiju i kontrolu nad svojim teritorijama su:

  • Mapuče, Het i Tankel, koje konkistadori nikad nisu uspeli da potčine, tako da su bili prisiljeni da postave granicu sa njihovim teritorijama koja se nalazila u centralnoj zoni Čilea i na jugu Argentine; u rukama naroda Mapuče su ostale teritorije velikog dela na jugu Čilea i skoro cela teritorija regiona pod pampom kao i Patagonija. Ove teritorije su postale deo država Čile i Argentina tek nakon što su ove zemlje izvojevale nezavisnost od španske krune, te su odlučile da osvoje ove zemlje i pripoje ih novonastalim državama.
  • Autohtone kulture Gran Čako, Lule-Vilelas, Čane, Gvana, Aravak, Čirigvano, Gvarani, Matako, Maka.
  • Domorodački narodi Beni i u plemena u dolini Amazona.
  • Domorodački narodi u Severnoj Americi.

Debata o mogućem genocidu i uništenju autohtonih kultura i postojanju „crne legende“

[uredi | uredi izvor]

Autohtoni narodi Amerike skoro jednoglasno smatraju da su evropski konkistadori i kolonizatori izvršili jedan od najvećih genocida u istoriji i da su namerno uništili na stotine autohtonih kultura[10].

Već u 16. veku, meksički mislioci, kao Alva Ičtlilčočitl (šp. Alva Ixtlilxóchitl) osuđuje okrutnost Španaca sledećim rečima:

Tog dana (kada je grad bio osvojen), učiniše jedno od najvećih okrutnosti ikada učinjenih nad nesrećnim Meksikancima u ovoj zemlji. Plač žena i dece je bio toliki da su se lomila srca muškaraca.[11]

U drugom meksičkom tekstu, Kodeksu iz Firence, se navodi:

Sve uzeše, načiniše se gospodarima svega, oteše sve kao da je njihovo, kao da im je to suđeno. Zatim počeše da skidaju zlato, i kada ga skinuše, sakupiše sve što ostade, sakupiše ga na sred dvorišta, u samu sredinu dvorišta: sve beše fino perje.[12]

Bartolomeo de las Kasas

O moralnoj podlozi osvajanja se raspravljalo i u Evropi. U XVI veku, dominikanski sveštenik Bartolome de las Kasas je branio autohtone narode od eksploatacije kojoj su ih podvrgavali konkistadori i detaljno je opisivao njihove okrutnosti. Njegovo delo Kratko izvešće o uništenju Indijanaca (šp. Brevísima relación de la destrucción de las Indias) dovelo je do stvaranja Novih zakona koji su imali za cilj zaštitu prava domorodačkog stanovništva Amerike od konkistadora i namesnika.

Godine 1615. Felipe Gvaman Poma de Ajala (šp. Felipe Guamán Poma de Ayala) je poslao kralju Španije izveštaj od 1200 strana pod naslovom Prva nova hronika i dobra vlada (šp. La primera nueva crónica y el buen gobierno). Gvaman je pripadao starom plemstvu Inka i pod stare dane se kajao zato što je pomogao konkistadorima u osvajanju sopstvenog naroda, i zato je pisao kralju Španije sa ciljem da ga izvesti o svim postojećim problemima. Njegova hronika se sastoji od istorije Inka, špansko osvajanje i zlostavljanje kojem su bili izloženi Indijanci od strane konkistadora. Knjiga je bila izgubljena do 1908. godine kada se pojavila u jednoj privatnoj knjižari Kraljevske danske kuće.

Uopšte španske vlasti su se surovo obračunavale sa svakim oblikom pobune i odbrane koja bi došla od stane domorodačkog stanovništva. Kaupolikan, kralj Mapuče koji je bio vođa otpora protiv španske invazije, bio je osuđen na smrt nabijanjem na kolac[13] Tupak Amaru II, lider ustanka Inka 1780. godine je prvo bio prisiljen da prisustvuje mučenju i pogubljenju svoje žene i sina, da bi kasnije i on sam, nakon što su mu odsekli jezik, bio je pogubljen na najzverskiji način - bio je vezan za repove četiri konja kako bi ga raščerečili, ali na kraju su morale da se upotrebe sekire[14].

Priče o ponašanju španskih konkistadora su bile iskorišćene od strane evropskih velesila - rivala Španije, koje su isticale okrutnost Španaca. Neki istoričari i političari, uglavnom Španci, negirali su da su se te surovosti uopšte desile, i podržavali su teoriju zavere u cilju stvaranja "španske crne legende".

U leto 1550. u Valjadolidu se održala rasprava na kraljevskom savetu[15]. Humanista i aristotelovski prosvetitelj Huan Hines de Sepulveda (šp. Juan Ginés de Sepúlveda) je tvrdio da su "Indijanci po prirodi stvoreni da budu robovi", koji, prema definiciji Aristotela, "su nečovečni varvari koji misle da je najveći dar koji mogu ponuditi bogu ljudsko srce." Čak ni njihova briljantna umetnost, skulpture i arhitektura, za Sepulvedu nisu bili dokaz postojanja civilizacije, jer "ni pčele ni pauci ne stvaraju dela koja čovek ne može da imitira."

Dominikanac Bartolomeo de las Kasas, branilac prava domorodaca, doneo je na savet podeblji izveštaj iz prve ruke, neoborivi dokaz o okrutnom ponašanju konkistadora. Svoju elokventnu odbranu američkih domorodaca završio je iskrenim uzvikom: „Svi smo mi ljudi!". Međutim, de las Kasas je ipak prihvatao ropstvo ljudi i žena iz Afrike kao legitimnu i prirodnu činjenicu.

Kralj Španije, Karlo V je na osnovu izlaganja las Kasasa odmah obustavio Konkistu i naredio istragu iznetih optužbi. Ubrzo je donet Nov zakon po kom domoroci ne smeju biti robovi, sva imanja su oduzeta zvaničnicima i stavljena pod direktnu upravu Krune[15].

Poznati konkistadori

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Konkistador ili konkvistador”. kakosepise.com. Pristupljeno 4. 8. 2018. 
  2. ^ Mann, Charles (2006). 1491. Madrid: Taurus. str. 178. 
  3. ^ a b Mann, Charles (2006). 1491. Madrid: Taurus. str. 123. 
  4. ^ Dobyns, H. F (1983). Their number become thined: Native American population dynamics in Eastern North America. , Knoxville (Tenn.), University of Tennessee Press.
  5. ^ Cook, S. F. y W. W. Borah (1963), The indian population of Central Mexico, Berkeley (Cal.), University of California Press
  6. ^ Mann, Charles (2006). 1491. Madrid: Taurus. str. 136. 
  7. ^ Katz, S. T. (1994-2003). The Holocaust in Historical Context, (2 vols.), Nueva York, Oxford Universtity Press
  8. ^ Mann, Charles (2006). 1491. Madrid: Taurus. str. 179—180. 
  9. ^ Mann, Charles (2006). 1491. Madrid: Taurus. str. 133. 
  10. ^ Ribeiro, Darcy (1976). Las Américas y la civilización. Buenos Aires: CEAL. 
  11. ^ XIII relación de Alva Ixtlilxóchitl
  12. ^ Los españoles funden los presentes de oro, Códice Florentino
  13. ^ Ercilla y Zúñiga, Alonso de (1575). La Araucana.
  14. ^ Lewin, Boleslao (2004). La Rebelion de Tupac Amaru y los Orígenes de la Independencia de Hispanoamerica. Buenos Aires: SELA. 
  15. ^ a b Watner C. (1987). „"All Man are One". The libertarian tradition in Sixteenth Century Spain.” (PDF). J Libertarian Studies. 8 (2): 293—309. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Konkistador na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конкистадор&oldid=28488543”