Pređi na sadržaj

Majmun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majmun
Temporalni opseg: Late Eocene–Present[1]
Šrilankanski makaki (Macaca sinica) u Nacionalnom parku Jala, Šri Lanka
Šrilankanski makaki (Macaca sinica) u Nacionalnom parku Jala, Šri Lanka
Naučna klasifikacijaEdit this classification
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Haplorhini
Infrared: Simiiformes
[n. 1]
Uključene grupe
Platyrrhini
Cercopithecidae
Parapithecidae
Kladistički uključene, mada tradicionalno isključene iz taksona
Hominoidea

Majmun (tur. maymun) naziv je za pojedine životinjske vrste iz sisarskog reda primata. Red primata možemo deliti na dve grupe: u prvu grupu bi se mogli ubrajati svi polumajmuni (Prosimii), a u drugu pravi majmuni, čovekoliki majmuni i ljudi (Anthropoidea). Termin „majmun“ bi striktno obuhvatao prave i ljudolike majmune, ali nije pogrešno tim terminom obuhvatiti i polumajmune, jer sam termin ne označava monofiletsku grupu. Ako se posmatra u širem smislu reči, majmun bi bila oznaka za bilo koju vrstu primata, izuzev čoveka i njegovih neposrednih predaka.[3]

Simijani i tarsieri su se pojavili unutar haplorina pre nekih 60 miliona godina. Majmuni novog sveta i uskonosci su se pojavili unutar simijana pre oko 35 miliona godina. Majmuni iz Starog sveta i Hominoidea su se nastali unutar katarhinih majmuna pre oko 25 miliona godina. Primatolozi takođe smatraju majmunima izumrle bazalne simijane, poput Aegyptopithecus ili Parapithecus [pre 35-32 miliona godina], eosimiidea i ponekad čak i grupu Catarrhini.[4][5][6][7][8][9][10]

Lemuri, lorisi i galagosi nisu majmuni, već su strepsirhini primati. Poput majmuna, tarsieri su haplorhini primati; međutim, oni takođe nisu majmuni.

Čovekoliki majmuni su se pojavili unutar „majmuna” kao sestrinska porodica Cercopithecidae unutar Catarrhini, tako da su kladistički gledano i oni majmuni. Postojao je otpor da se čovekoliki majmuni (a time i ljudi) direktno označe kao majmune, te se „majmun iz Starog sveta” može uzeti da znači Cercopithecoidea ili Catarrhini.[11][12][13][14][15][16][10][17][18] Do spoznaje da su čovekoliki majmuni zapravo majmuni, došao je već u 18. veku Žorž-Luj Leklerk de Bufon.[19][10]:p. 339

Majmuni, uključujući čovekolike majmune, mogu se razlikovati od ostalih primata po tome što imaju samo dve pektoralne bradavice, viseći penis i odsustvo senzornih brkova.[20]

Opšte karakteristike grupe majmuna

[uredi | uredi izvor]

Stopala plantigradna, oba ekstremiteta pentadaktilna i na vrhovima prstiju nalaze se široki, pljosnati, orožnali nokti. Prvi prst, palac, i na prednjim i na zadnjim ekstremitetima oponira ostalima što omogućava prihvatanje predmeta (prilagođenost životu na drveću). Lice uglavnom bez dlaka i sa razvijenom muskulaturom koja omogućava mimiku što je važno za međusobnu komunikaciju. Čulo mirisa slabije razvijeno. Zubi bunodontnog tipa sa tupim grbicama. Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima. Materica jednostavna (uterus simplex), a placenta diskoidalna. Broj mladunaca mali, najčešće jedan.[3]

Majmun u ZOO vrtu u Jagodini

Evolucija

[uredi | uredi izvor]

Naziv reda kome majmuni pripadaju upućuje na zaključak da se radi o najsavršenijim („prvim“ među) sisarima. Primati su jako stara grupa koja se tokom tercijera odvojila od svojih srodnika. Pri tome su sačuvali mnoge primitivne karakteristike koje su slične osobinama bubojeda i drugih primitivnih sisara. Mnoge druge grupe sisara, kao što su kopitari su neuporedivo više menjale svoju organizaciju tokom evolucije. Jedino je mozak kod primata (posebno kod čoveka) dostigao neuporedivo viši stepen organizacije nego kod ostalih životinja. Kod majmuna je veliki mozak jako razvijen, a moždana kora prilično naborana.[3]

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Sledeća lista pokazuje gde su različite porodice majmuna (podebljano) svrstane u klasifikaciji živih (postojećih) primata.

Kladogram sa izumrlim familijama

[uredi | uredi izvor]

Ispod je kladogram u koji su uvrštene neke od izumrlih familija majmuna.[21][22][23] Generalno, o izumrlim nehominoidnim simijanima, uključujući rane Catarrhines, diskutuje se kao o majmunima, kao i o simijanima ili antropoidima,[24][25][26] što kladistički znači da su Hominoidea isto tako majmuni, čime se majmuni tretiraju kao jedinstvena grupa. Označeno je pre približno koliko miliona godina (Mya) su se klade odvojile u novije klade.[27][28][29][30] Smatra se da su majmuni Novog sveta započeli kao odvojena grupa „majmuna starog sveta”, koja se polazeći od starog sveta (verovatno Afrike) vremenom našla u novom svetu (Južna Amerika).[25]

Haplorhini (64)

Tarsiiformes

Simian

Eosimiidae s.s. (†37)

Phileosimias (†46)

Amphipithecidae (†35)

(45)

Parapithecoidea (†30)

Proteopithecidae (†34)

Simian
Platyrrhini (30)
(29)

Chilecebus (†20)

(26)

Tremacebus (†20)

(24)

Homunculus (†16)

Dolichocebus (†20)

Platyrrhini)

Catarrhini (35)

Oligopithecidae (†34)

(35)

Propliopithecoidea (†30)

(34)

Pliopithecoidea (†6)

(32)

Micropithecus (†15)

Catharrhini
Hominoidea (30)

Proconsulidae (†18)

(29)

Equatorius (†16)

(29)
Afropithecidae (28)

Morotopithecus (†20)

(28)

Afropithecus (†16)

Nyanzapithecinae (†7)

Hominoidea (22)

Hominidae

Hylobatidae

(29)

Saadanioidea (†28)

Cercopithecoidea (24)

Victoriapithecinae(†19)

Cercopithecoidea (majmuni Starog sveta)

Catharrhini (31)
Simians (40)
(Majmuni, antropoidi, 47)

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kada je Karl fon Line definisao rod Simia in the 10. izdanju Systema Naturae, obuhvatao je i čovekolike i nečovekolike majmune (simijani).[2] Iako „majmun” nije bio taksonomsko ime, i umesto toga je ime za parafiletičku grupu, njegovi pripadnici potpadaju pod infrared Simiiformes.

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Fleagle, J.; Gilbert, C. Rowe, N.; Myers, M., ур. „Primate Evolution: John Fleagle and Chris Gilbert”. All the World's Primates. Primate Conservation, Inc. Приступљено 18. 12. 2014. 
  2. ^ Groves 2008, стр. 92–93.
  3. ^ а б в Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. ^ Gabbatiss, Josh. „The monkeys that sailed across the Atlantic to South America” (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-21. 
  5. ^ „Early Primate Evolution: The First Primates”. www2.palomar.edu. Приступљено 2018-10-21. 
  6. ^ Takai, Masanaru; Shigehara, Nobuo; Aung, Aye Ko; Tun, Soe Thura; Soe, Aung Naing; Tsubamoto, Takehisa; Thein, Tin (2001). „A new anthropoid from the latest middle Eocene of Pondaung, central Myanmar”. Journal of Human Evolution. 40 (5): 393—409. ISSN 0047-2484. PMID 11322801. doi:10.1006/jhev.2001.0463. 
  7. ^ „Fossilworks: Catarrhini”. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 31. 05. 2020. г. Приступљено 2018-10-21. 
  8. ^ „catarrhine (monkey) - Memidex dictionary/thesaurus”. www.memidex.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-11-18. г. Приступљено 2018-10-21. 
  9. ^ Wasson, D. A. (1868). „Epic Philosophy”. The North American Review. 107 (221): 501—542. JSTOR 25109409. 
  10. ^ а б в Martin, W.C.Linneaus (1841). A General Introduction The Natural History Mammiferous Animals, With A Particular View Of The Physical History Of Man, III The More Closely Allied Genera Of The Order Quadrumana, Or Monkeys. London: Wright and Co. printers. стр. 340, 361. 
  11. ^ „Thomas Geissmann's Gibbon Research Lab.: Die Gibbons (Hylobatidae): Eine Einführung”. www.gibbons.de. Приступљено 2019-03-15. 
  12. ^ Osman Hill, W.C. (1953). Primates Comparative Anatomy and Taxonomy I—Strepsirhini. Edinburgh Univ Pubs Science & Maths, No 3. Edinburgh University Press. стр. 53. OCLC 500576914. 
  13. ^ „The Old World Monkeys”. www-personal.umich.edu. Архивирано из оригинала 16. 08. 2023. г. Приступљено 2019-03-20. 
  14. ^ „The menisci of the knee joint in human foetuses of manipur population--a morphological study. - Free Online Library”. www.thefreelibrary.com. Приступљено 2019-03-20. 
  15. ^ „Reconstruction of Ancient Chromosomes Offers Insight Into Mammalian Evolution”. UC Davis (на језику: енглески). 2017-06-21. Приступљено 2019-03-20. 
  16. ^ Naish, Darren. „If Apes Evolved From Monkeys, Why Are There Still Monkeys?”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-02-13. г. Приступљено 2018-10-04. 
  17. ^ Lacoste, Vincent; Lavergne, Anne; Ruiz-García, Manuel; Pouliquen, Jean-François; Donato, Damien; James, Samantha (2018-09-15). „DNA Polymerase Sequences of New World Monkey Cytomegaloviruses: Another Molecular Marker with Which To Infer Platyrrhini Systematics”. Journal of Virology (на језику: енглески). 92 (18): e00980—18. ISSN 0022-538X. PMC 6146696Слободан приступ. PMID 29976674. doi:10.1128/JVI.00980-18. 
  18. ^ Bugge, J. (1974). „Chapter 4”. Cells Tissues Organs (на језику: енглески). 87 (Suppl. 62): 32—43. ISSN 1422-6405. doi:10.1159/000144209. 
  19. ^ „Springer Reference”, SpringerReference, Springer-Verlag, 2011, doi:10.1007/springerreference_90390 
  20. ^ AronRa (2019-03-13), Systematic Classification of Life - ep39 Simiiformes, Приступљено 2019-03-17 
  21. ^ Nengo, Isaiah; Tafforeau, Paul; Gilbert, Christopher C.; Fleagle, John G.; Miller, Ellen R.; Feibel, Craig; Fox, David L.; Feinberg, Josh; Pugh, Kelsey D. (2017). „New infant cranium from the African Miocene sheds light on ape evolution”. Nature. 548 (7666): 169—174. Bibcode:2017Natur.548..169N. PMID 28796200. doi:10.1038/nature23456. 
  22. ^ Ryan, Timothy M.; Silcox, Mary T.; Walker, Alan; Mao, Xianyun; Begun, David R.; Benefit, Brenda R.; Gingerich, Philip D.; Köhler, Meike; Kordos, László (2012-09-07). „Evolution of locomotion in Anthropoidea: the semicircular canal evidence”. Proceedings of the Royal Society of London B: Biological Sciences (на језику: енглески). 279 (1742): 3467—3475. ISSN 0962-8452. PMC 3396915Слободан приступ. PMID 22696520. doi:10.1098/rspb.2012.0939. 
  23. ^ Yapuncich, Gabriel S.; Seiffert, Erik R.; Boyer, Doug M. (2017-06-01). „Quantification of the position and depth of the flexor hallucis longus groove in euarchontans, with implications for the evolution of primate positional behavior”. American Journal of Physical Anthropology (на језику: енглески). 163 (2): 367—406. ISSN 1096-8644. PMID 28345775. doi:10.1002/ajpa.23213Слободан приступ. 
  24. ^ Dobzhansky, Theodosius; Hecht, Max K.; Steere, William C. (2012-12-06). Evolutionary Biology (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 9781468490633. 
  25. ^ а б „Early Primate Evolution: The First Primates”. anthro.palomar.edu. Архивирано из оригинала 25. 12. 2015. г. Приступљено 2017-08-12. 
  26. ^ Bajpai, Sunil; Kay, Richard F.; Williams, Blythe A.; Das, Debasis P.; Kapur, Vivesh V.; Tiwari, B. N. (2008-08-12). „The oldest Asian record of Anthropoidea”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 105 (32): 11093—11098. Bibcode:2008PNAS..10511093B. ISSN 0027-8424. PMC 2516236Слободан приступ. PMID 18685095. doi:10.1073/pnas.0804159105. 
  27. ^ „Amphipithecidae - Overview - Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-12. 
  28. ^ „Eosimiidae - Overview - Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-12. 
  29. ^ „Parapithecoidea - Overview - Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life. Приступљено 2017-08-12. 
  30. ^ Marivaux, Laurent; Antoine, Pierre-Olivier; Baqri, Syed Rafiqul Hassan; Benammi, Mouloud; Chaimanee, Yaowalak; Crochet, Jean-Yves; Franceschi, Dario de; Iqbal, Nayyer; Jaeger, Jean-Jacques (2005-06-14). „Anthropoid primates from the Oligocene of Pakistan (Bugti Hills): Data on early anthropoid evolution and biogeography”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America (на језику: енглески). 102 (24): 8436—8441. Bibcode:2005PNAS..102.8436M. ISSN 0027-8424. PMC 1150860Слободан приступ. PMID 15937103. doi:10.1073/pnas.0503469102. 

Литература

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]