The Velvet Underground

Velvet andergraund
Velvet andergraund 1966. godine (od gore sleva na desno: Li Rid, Sterling Morison, Džon Kejl, Mo Taker i Niko)
Muzički rad
Aktivni period	1964.-1973. (ponovna okupljanja 1990, 1992, 1993, 1996)
Osnivanje	1964. (Njujork)
Žanr	Art rok, Proto-pank, Eksperimentalni rok, Avangarda
Izdavačka kuća	Verve Atlantic Polydor MGM Mercury Cotilion
Članovi
Bivši članovi	Lu Rid, Džon Kejl, Sterling Morison, Angus Meklis, Mo Taker, Doug Jul, Valter Pauers, Vili Aleksandar
Ostalo
Veb-sajt	velvetundergroundmusic.com

Velvet andergraund (engl. The Velvet Underground - plišano podzemlje) je bio američki rok bend formiran u Njujorku. Aktivni od 1965 do 1973, njihovi najpoznatiji članovi su Lu Rid i Džon Kejl, obojica su nastavili karijeru kao solo umetnici. Iako bend nije bio komercijalno uspešan tokom svog postojanja, kritičari ga danas proglašavaju za jednog od najvažnijih i najuticajnijih bendova iz 1960-ih. Menadžer Velvet andergraunda neko vreme je bio Endi Vorhol, bend je imao redovne nastupe u njegovom studiju The Silver Factory (Srebrna fabrika). Provokativni tekstovi nekih pesama daju nihilističku perspektivu njihovoj muzici.

Njihov debi album iz 1967, pod naslovom The Velvet Underground & Nico (na kom se pojavljuje i nemačka pevačica Niko, sa kojom je bend sarađivao) je proglašen za 13. Najbolji album svih vremena, i za „najproročkiji rok album ikada napravljen“ po Roling Stoun-u 2003. Godine 2004, Roling Stoun rangira bend kao # 19 na listi "100 najvećih umetnika svih vremena“.

Istorija

Sastavljanje benda i rani period (1964—1967)

Temelji za ono što će postati Velvet andergraund bili su postavljeni krajem 1964. Pevač / gitarista Lu Rid je nastupao sa nekoliko kratkotrajnih garažnih bendova i radio je kao tekstopisac za Pikvik rekords. Rid je upoznao Džon Kejla, Velšanina koji se doselio u Sjedinjene Države da bi studirao klasičnu muziku. Kejl je radio sa eksperimentalnim kompozitorima Kornelijusom Kardevom i La Mont Jangom, ali je takođe bio zainteresovan za rok muziku. Kejlova i Ridova interesovanja su bila slična: obojica su imali tendencije ka eksperimentisanju i psihodeličnoj muzici.

Rid i Kejl su u bend primili prvo Sterling Morisona - Ridovog druga iz koledža, koji je već sa njim nekoliko puta svirao gitaru, i Angus Mekliza, koji se pridružio na bubnjevima. Ovaj kvartet se prvo zvao Varloks, a onda Faling Spajks. Mekliz je uskoro zamenjen s Maurin „Mo“ Taker, mlađom sestrom Morisonovog prijatelja Džim Takera. Sa Kejlovom violom i orguljama, Luovim specifičnim glasom i Moinim zanimljivim alatkama za sviranje bubnjeva (koristila je ne samo štapiće, već i drveni čekić i cimbale, a nekad je i okretala bas bubanj uspravno, i svirala stojećki), Velvet andergraund je lansirao potpuno novi zvuk.

Bend je dobio naziv po knjizi Velvet andergraund koju je napisao Majkl Lej i koja se bavi tajnom seksualnom potkulturom početkom 60-ih. Grupi se dopao naziv, smatrajući da im takvo ime pristaje i da asocira na „andergraund filmografiju". Uskoro su imali redovne svirke u Kafe Bizaru i polako su počeli da stiču reputaciju obećavajućeg ansambla. Tada ih je primetio Endi Vorhol, čuveni pop-art umetnik, i ponudio se da im on bude menadžer, što je bend odmah prihvatio. On je predložio da ubace pevačicu u grupu, Niko, koja je bila model iz Nemačke. Njegova reputacija je pomogla bendu da stekne veći ugled, on im je takođe obezbedio ugovor sa izdavačkom kućom MDžM podvrsta Verv Rekords, s Vorholom kao glavnim producentom.

The Velvet Underground & Nico (1967)

Glavni članak: The Velvet Underground & Nico

Na Vorholovo insistiranje, Niko je pevala sa bendom na tri pesme na debi albumu The Velvet Underground & Nico. Album je bio pun tema kao što su upotreba droga, prostitucija, sado-mazohizam. Iako se upravo te mračnije teme danas smatraju revolucionarnim, bend se bavi i drugim pitanjima. Pesma "Femme Fatale" je bila inspirisana Vorholovom najboljom drugaricom Idi Sedžvik, a "I'll be your Mirror" je inspirisana samom Niko, koju Lu nije želeo u bendu, ali joj je uprkos toga napisao nekoliko pesama i bili su u kratkoj vezi. Možda najpoznatija pesma s albuma zove se "Venus in Furs", koju je Rid napisao nadahnut istoimenom knjigom od Leopold fon Zaher-Mazoha. Tu je i "Heroin", koja opisuje upotrebu heroina i iskustvo koje individua dobija osećajući njegove efekte. Pesma "All Tomorrow's Parties" predstavlja Ridovo viđenje ljudi koji su prolazili kroz Vorholovu Fabriku.

Omot albuma je čuven po Vorholovom dizajnu: žuta banana sa „polako oljušti i vidi“ štampom pored. Oni koji su skinuli koru našli su pink, oljuštenu bananu ispod.

White Light/White Heat (1968)

Glavni članak: White Light/White Heat

Niko je krenula dalje nakon što je bend prekinuo svoj odnos s Endi Vorholom, i počeo snimanje novog albuma, sa Tom Vilsonom kao producentom.

Album je ispao sirov i prenatrpan. Kejl je izajvio da je prvi album i imao neke momente krhkosti i lepote, ali da je drugi „svesna kontra lepote“. Međutim, album nije stekao veliku popularnost, dostigavši samo 199. mesto na Bilbordovoj Top 200 listi.

Tenzija među članovima je rasla: Kejl i Rid su vukli grupu u različitim pravcima (Rid stremeći ka roku i popu, Kejl ka psihodeliji), tako da je Kejl potisnut iz benda i zamenjen Dag Julom.

The Velvet Underground (1969)

Glavni članak: The Velvet Underground (album)

The Velvet Underground je bendov prvi album sa MDžM Rekords, a ne MDžM-ovom džez podvrstom. Jak uticaj Vorhola polako bledi i bend menja poglede i zvuk. Rid je izjavio kako je grupa osetila potrebu da iskaže i svoju drugu stranu, ne bi li izbegla jednodimenzionalnost.

Godine na putu (1969)

Tokom 1969. Velvet andergraund provodi većinu vremena na putu, nastupajući izvan Njujorka kako bi se dokazao. Tokom te „turneje“ proizišlo je mnogo pesama koje nisu završile ni na jednom albumu.

Loaded (1970)

Glavni članak: Loaded

Loaded je album koji je izdat mesec dana nakon što je Lu Rid napustio bend. Dostigao je najveći komercijalni uspeh sa pesmama "Sweet Jane" i "Rock and Roll". Shvativši da bend ne napreduje dovoljno, Lu Rid, pod pritiskom menadžera Stiv Sesnika, odlazi iz benda, pre nego što su stigli da završe album. Rid je često tvrdio kako je bio začuđen kad je video Loaded u prodavnicama. Najviše je bio ogorčen oko izmenjene strofe u novoj verziji "Sweet Jane", i oko kratkog uvoda koji je izbačen iz pesme "Rock and Roll".

Dag Jul period (1970—1973)

Budući da su svi originalni članovi napustili bend, jedini koji je ostao, Dag Jul, je sticao sve veću popularnost zbog ogromnog uspeha singlova "Sweet Jane" i "Rock and Roll". Novi album Squeeze, Jul je snimio pod imenom Velvet andergraunda bukvalno sam, uz malu pomoć bubnjara Dip Parpla, Ijana Pejsa. Nakon toga se stvorila potreba za novom postavkom koja bi promovisala album. Nova verzija Velvetsa sastojala se od Jula, Rob Norisa, Džordž Keja i Mark Nauzifa. Trajala je vrlo kratko, jer je Jul ostavio bend nakon mini turneje koja je završena 1972. Squeeze je izazvao dosta kontroverze, budući da većina kritičara i fanova ne smatra da taj album pripada oficijelnoj Velvet andergraund diskografiji, i primio je loše kritike.

Post-VA razvoj (1972-1990)

Rid, Kejl i Niko se udružuju na početku 1972 na dva koncerta u Londonu i Parizu.

Pre toga, Kejl i Niko su razvili solo karijere. Niko sa Kejlom koji joj je producirao većinu albuma, dok Rid započinje solo karijeru tek 1972. Sterling Morison je bio profesor neko vreme, predajući srednjovekovnu književnost na Univerzitetu Teksas u Ostinu, a zatim postaje kapetan remorkera na nekoliko godina. Morin Taker se posvetila porodici pre povratka svirkama i snimanjima u 1980-im. Morison je bio u brojnim bendovima tokom turneja, između ostalih i u Morininom bendu.

Godine 1985 Polidor objavljuje album VU, koji obuhvata stare snimke koji su mogli da sačine četvrti album benda za MDžM-u 1969, ali nikada nisu bili objavljeni. Neke od pesama su snimljene dok je Kejl još bio u bendu. Još neobjavljenih snimaka benda, od kojih su većina nedovršene i demo pesme, se pojavljuju 1986, na albumu Another View.

Niko umire od cerebralnog krvarenja nakon nesreće na biciklu 18. jula 1988.

Okupljanja (1990—2009)

Godine 1990, Rid i Kejl objavljuju Songs for Drella, album posvećen nedavno preminulom Endi Vorholu. ("Drela“ je Vorholov nadimak, kombinacija „Drakule“ i „Pepeljuge“.) Iako su Morison i Taker radili sa Ridom i Kejlom posle raspada VA, Songs for Drella je prvi album na kome je par radio zajedno nakon nekoliko decenija.

Rid-Kejl-Morison-Taker postavka se zvanično ponovo okupila kao „Velvet andergraund“ u 1992, počevši evropsku turneju u Edinburgu 1. juna 1993. Kejl peva većinu pesama koje je Niko prvobitno izvodila.

Imajući u vidu uspeh VA evropske turneje, ponuđen im je niz nastupa u Americi, kao i MTV Unplugged emitovanja, a možda čak i neki novi studijski snimci. Međutim, pre nego što bilo šta od ovoga urađa plodom, Kejl i Rid opet zastranjuju i još jednom razbijaju bend.

Kada je bend bio primljen u Rokenrol kuću slavnih 1996, Lu Rid i Džon Kejl reformišu Velvetse poslednji put, zajedno sa Morin Taker.

Diskografija

• The Velvet Underground & Nico (1967)
• White Light/White Heat (1968)
• The Velvet Underground (1969)
• Loaded (1970)
• Squeeze (1973)

Literatura

• Heylin, Clinton (2005). All Yesterdays' Parties: the Velvet Underground in Print, 1966-1971. Da Capo Press. str. 99. ISBN 978-0-306-81365-8. 
• Blond, Phillip (1998). Post-Secular Philosophy: Between Philosophy and Theology. Routledge. str. 191. ISBN 978-0-415-09778-9.