Пређи на садржај

Кетамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Кетамин
1 : 1 смеша (рацемат)
IUPAC име
(RS)-2-(2-Chlorophenyl)-2-(methylamino)-cyclohexan-1-one
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • B
Начин применеIV, IM, Назално, орално, топикално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
МетаболизамХепатички, примарно путем CYP3A4[1]
Полувреме елиминације2.5–3 часа
Излучивањеренално(>90%)
Идентификатори
CAS број6740-88-1 ДаY
ATC кодN01AX03 (WHO) N01AX14
PubChemCID 3821
DrugBankAPRD00493
ChemSpider3689
Хемијски подаци
ФормулаC13H16ClNO
Моларна маса237.725 g/mol
  • C1(=C(C=CC=C1)Cl)C2(CCCCC2=O)N(C)[H]
Физички подаци
Тачка топљења262 to 263 °C (504 to 505 °F) (HCl)
Десето милилитарске боце кетамина (ветерина)

Кетамин је дисоцијативани анестетик који се углавном користи у ветеринарској пракси.[2] Кетамин се обично убризгава интрамускуларно. Кетамин делује на врсту рецептора глутамат (NMDA рецептор) при производњи својих ефеката.[3]

Према најновијем истраживању британских научника мала доза кетамина има веома позитиван утицај на пацијенте који пате од тешке депресије. Тест је обављен на групи пацијената на које чак шест врста конвенционалне терапије није имало утицаја. Кетамин је код њих изазвао значајно смањење симптома већ у првих 100 минута након узимања. За разлику од њега нормалне терапије обично захтевају више дана редовног узимања пре него покажу неке ефекте.[4] Ефекат једне дозе кетамина осећао се код пацијената чак око недељу дана.[5]

Интоксикација малом дозом резултује погоршањем пажње, способности учења и памћења. У већим дозама, кетамине може изазвати бунилне фазе и халуцинације, а у највећим може изазвати кетамин бунило и амнезију.

Извештаји људи који су користили кетамин показују да су ти људи показивали знакове бунила и понашање је слично као што се види код неких кокаинских или амфетаминских зависничких група. Кетамински корисници могу развити знакове толеранције и жудње за дрогом.[2]

Оболели од кетаминског предозирања се лече кроз супортивну бригу и негу током акутних симптома, са посебним нагласком на срчане и дисајне функције.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hijazi Y, Boulieu R (2002). „Contribution of CYP3A4, CYP2B6, and CYP2C9 isoforms to N-demethylation of ketamine in human liver microsomes”. Drug Metabolism and Disposition. 30 (7): 853—8. PMID 12065445. doi:10.1124/dmd.30.7.853. 
  2. ^ а б в „National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 05. 2009. г. Приступљено 19. 05. 2009. 
  3. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 635—6. ISBN 0781768799. 
  4. ^ Rovner, Sophie L. (2010). „Antidepressant's Unusual Speed Explained”. C&EN. ISSN 0009-2347. 
  5. ^ „Кетамин као лек за депресију” (на језику: енглески). Би-Би-Си. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кетамин&oldid=27959887”