Пређи на садржај

Часопис

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 12. јул 2024. у 04:47; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Магазин преусмерава овде. За остала значења погледајте страницу Магазин.
Часописи на полицама у новинарници

Часопис или магазин је периодичка публикација која излази у редовним временским периодима и најчешће покрива одређено подручје.[1]

Могу бити различитог садржаја. финансирају се рекламирањем, продајом, претплатом или комбинацијом ова три начина.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч „магазин” потиче од арапског makhazin, множина од makhzan што значи „депо, складиште” (првобитно војно складиште); ове речи су пренете преко средњофранцуског magasin и италијанског magazzino.[2] У свом изворном смислу, реч „магазин“ се односила на простор за складиштење или уређај.[2] У случају писане публикације, то се односи на збирку писаних чланака. Ово објашњава зашто публикације часописа деле реч са магацинима за барут, артиљеријским магазинима, магазинима за ватрено оружје, и на француском и руском (где је преузето од француског као магазин), и трговинама на мало као што су робне куће..[3]

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]

Часописи могу бити дистрибуирани путем поште, путем продаје по киосцима, књижарама... Постоје три главне категорије дистрибуције

  • Плаћена циркулација. У овом моделу, часопис се продаје читаоцима за цену, или путем претплате, где годишња накнада или месечна цена је плаћена и издања се шаљу поштом читаоцима. Плаћени циркулација омогућава дефинисање статистике читалаца.[4][5]
  • Неплаћена циркулација. То значи да нема цену и издања су поклоњена, на пример, у аутоматима на улицама, авионима током лета, или су укључени са другим производима или публикацијама. Пример из Велике Британије и Аустралије је "TNT Magazine". Зато што овај модел подразумева поклањање издања неспецифичном становништву, статистика подразумева само број дистрибуираних издања, а не ко их чита.
  • Контролисана циркулација. Овај модел дистрибуције користи велики број трговинских часописа дистрибуиран само квалификованим читаоцима, често бесплатно и одређена је неком врстом истраживања.[6] Овај модел је био у широкој употреби пре успона интернета и даље се користи од стране неких часописа. На пример, у Великој Британији, велики број часописа рачунарске-индустрије користе овај модел, укључујући "Computer Weekly" и "Computing", и у финансијама, "Waters Magazine" За глобалне медијске индустрије, као пример би био "VideoAge International".

Историја

[уреди | уреди извор]

Најранији пример часописа је "Erbauliche Monaths Unterredungen", то је био књижевни и филозофија часопис, који је покренут у 1663.[1] у Немачкој "The Gentleman" магазин, први пут објављен у 1731, у Лондону, је био први генерални интерес магазин. Едвард Кејв, који је приредио џентлмен магазин под псеудонимом "Silvanus Urban", био је први који је употребио термин "часопис".

Средином 1800-их месечни часописи су стекли популарност. Они су били општи интерес за почетак, садржали су неке новости, вињете, песме, историју, политичке догађаје и социјалну дискусију. За разлику од новина, они су више месечне евиденције о текућим догађајима заједно са забавним причама, песмама и сликама. Прва периодичка грана из вести су "Harper" и "The Atlantic", који је фокусиран на подстицање уметности. Оба "Harper" и "The Atlantic" постоје и данас, уз то да је "Harper" само културни часопис, "The Atlantic" се фокусира на углавном на светске догађаје. Ранија издања "Harper"-а чак и садрже познате радове, као што су почетна издања "Моби Дик" или познатих догађаја, као што је постављање првог трансатлантског кабла на свету. Најстарији кориснички магазин који је још увек у штампи је "The Scots Magazine", који је први пут објављен у 1739. "Lloyd's List" је основана у кафићу Едвард Ллоид у Енглеској у 1734; она се и даље објављује као дневни пословни лист.

Производња првих часописа врши се преко архаичног облика штампарске пресе, користећи велики број ручно угравираних дрвених блокова за штампање.

Развој часописа је показало пораст књижевне критике и политичке дебате. Рани претходници часописима почели су да се развијају у модерну дефиницијиу часописа у касним 1800. Радови полако постају више специјализованији и општа дискусија и културне периодике су биле присиљене да се прилагоде тржишту потрошача који жудео за већом локализацијом издања и догађаа.

Типови

[уреди | уреди извор]
Издање часописа Популарна авијација из 1928. године, који је постао највећи ваздухопловни часопис са тиражом од 100.000 примерака.[7]

Часописи намењени женама

[уреди | уреди извор]

Мода

[уреди | уреди извор]

Током 1920-их, нови часописи су се обраћали младим Немицама са сензуалним имиџом и рекламама за одговарајућу одећу и додатке које би желеле да купе. Сјајне странице Die Dame и Das Blatt der Hausfrau приказивале су „Neue Frauen”, „Нову девојку” - оно што су Американци звали флапер. Ова идеална млада жена била је шик, финансијски независна и жељни потрошач најновије моде. Часописи су је информисали о моди, уметности, спорту и модерној технологији као што су аутомобили и телефони.[8]

Родитељство

[уреди | уреди извор]

Први женски часопис намењен женама и мајкама објављен је 1852. године.[9] Користећи рубрике са саветима, рекламе и разне публикације у вези са родитељством, женски часописи су утицали на ставове о мајчинству и васпитању деце.[10] Женски часописи на масовном тржишту обликовали су и трансформисали културне вредности које се односе на родитељске праксе. Као такви, часописи који циљају на жене и родитељство имали су моћ и утицај на идеје о мајчинству и васпитању деце.[10]

Религија

[уреди | уреди извор]

Верске групе користе часописе за ширење и преношење верске доктрине више од 100 година. The Friend је основан у Филаделфији 1827. у време великог квекерског раскола; Континуирано је објављиван и преименован је у Friends Journal када су се ривалске квекерске групе формално помириле средином 1950-их.[11]

Примарни часопис Јеховиних сведока, Стражарска кула, покренуо је Чарлс Тејз Расел у јулу 1879. под насловом Зионска стражарска кула и Весник Христовог присуства. Јавно издање часописа је један од најраспрострањенијих часописа на свету, са просечним бројем штампања од око 36 милиона по броју.[12]

Славне личности, људски интереси и трачеви

[уреди | уреди извор]

Часописи који објављују приче и фотографије истакнутих појединаца и познатих личности су дуго били популаран формат у Сједињеним Државама.[13] У 2019, People Magazine је био на другом месту иза ESPN Magazine по укупном досегу са пријављеним досегом од 98,51 милиона.[14]

Професионални часописи

[уреди | уреди извор]

Професионални часописи, који се називају и трговачки часописи, или пословни часописи, намењени су читаоцима запосленим у одређеним индустријама. Ови часописи обично покривају трендове у индустрији и вести од интереса за професионалце у индустрији. Претплате често долазе са чланством у професионалном удружењу. Професионални часописи могу остварити приход од постављања реклама или рекламних порука компанија које продају производе и услуге одређеној професионалној публици. Примери укључују Advertising Age и Automotive News.[15][16][17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 102. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ а б „magazine | Origin and meaning of magazine”. Online Etymology Dictionary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 8. 2019. г. Приступљено 2019-10-02. 
  3. ^ „Definition of Magazine”. Dictionary by Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2019. 
  4. ^ „Circulation 101: U.S. Newspaper Terms for Paid and Business/Traveler Circulation”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2018. 
  5. ^ Beech, Valerie. „Research Guides: Advertising & Public Relations: Circulation data”. libguides.marquette.edu (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-09. 
  6. ^ „Home Page – PPA”. PPA. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2017. 
  7. ^ „Again, Mitchell”. Time Magazine. Time. 10. 6. 1929. Архивирано из оригинала 21. 5. 2013. г. Приступљено 26. 8. 2007.  "Monthly magazine until this month called Popular Aviation and Aeronautics. With 100,000 circulation it is largest-selling of U. S. air publications." "Editor of Aeronautics is equally airwise Harley W. Mitchell, no relative of General Mitchell."
  8. ^ Nina Sylvester, "Before Cosmopolitan: The Girl in German women's magazines in the 1920s." Journalism Studies 8#4 (2007): 550–554.
  9. ^ „Women's magazines down the ages”Неопходна слободна регистрација. The Guardian. 2008-12-20. Приступљено 2020-11-25. 
  10. ^ а б Weaver, Heather; Proctor, Helen (мај 2018). „The Question of the Spotted Muumuu: How the Australian Women's Weekly Manufactured a Vision of the Normative School Mother and Child, 1930s–1980s”. History of Education Quarterly. 58 (2): 229—260. ISSN 0018-2680. S2CID 149955078. doi:10.1017/heq.2018.4. 
  11. ^ „Liberal Quaker Journal Publishing to 1955”, Friends Journal, децембар 2005, Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г., Приступљено 16. 9. 2018 
  12. ^ „Contents page”. The Watchtower. св. 143 бр. 5. 2022. стр. 2. 
  13. ^ „Top 20 Best-Selling Magazines In Supermarkets”. Supermarket News. 2002-08-26. Приступљено 2021-01-21. 
  14. ^ „Reach of popular magazines in the United States in June 2019”. Statista. 2020-10-09. Приступљено 2021-01-21. 
  15. ^ „Q. What is a trade publication or trade magazine?”. James E. Walker Library. Middle Tennessee State University. Приступљено 4. 2. 2022. 
  16. ^ „LIS1001: Resource Types”. Thomas G. Carpenter Library. University of North Florida. Приступљено 4. 2. 2022. 
  17. ^ „Journals & Magazines”. Arrendale Library. Piedmont University. Приступљено 4. 2. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • "Magazine Publisher.com's Magazine Startup Guide"
  • "Prairies North — the magazine of Saskatchewan"
  • "History of magazines"
  • "Harper's Magazine"
  • "A Brief History of Magazines and Subscriptions"
  • Angeletti, Norberto, and Alberto Oliva. Magazines That Make History: Their Origins, Development, and Influence (2004), covers Time, Der Spiegel, Life, Paris Match, National Geographic, Reader's Digest, ¡Hola!, and People
  • Brooker, Peter, and Andrew Thacker, eds. The Oxford Critical and Cultural History of Modernist Magazines: Volume I: Britain and Ireland 1880–1955 (2009)
  • Buxton, William J., and Catherine McKercher. "Newspapers, magazines and journalism in Canada: Towards a critical historiography." Acadiensis (1988) 28#1 pp. 103–126 in JSTOR Архивирано 21 децембар 2018 на сајту Wayback Machine; also online Архивирано 7 октобар 2014 на сајту Wayback Machine
  • Cox, Howard and Simon Mowatt. Revolutions from Grub Street: A History of Magazine Publishing in Britain (2015) excerpt Архивирано 11 јануар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Würgler, Andreas. National and Transnational News Distribution 1400–1800, European History Online, Mainz: Institute of European History (2010) retrieved: 17 December 2012.
  • Baughman, James L. Henry R. Luce and the Rise of the American News Media (2001) excerpt and text search Архивирано 29 децембар 2022 на сајту Wayback Machine
  • Brinkley, Alan. The Publisher: Henry Luce and His American Century, Alfred A. Knopf (2010) 531 pp.
  • "A Magazine Master Builder" Архивирано 1 јул 2017 на сајту Wayback Machine Book review by Janet Maslin, The New York Times, 19 April 2010
  • Damon-Moore, Helen. Magazines for the Millions: Gender and Commerce in the Ladies' Home Journal and the Saturday Evening Post, 1880–1910 (1994) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Elson, Robert T. Time Inc: The Intimate History of a Publishing Enterprise, 1923–1941 (1968); vol. 2: The World of Time Inc.: The Intimate History, 1941–1960 (1973), official corporate history
  • Endres, Kathleen L. and Therese L. Lueck, eds. Women's Periodicals in the United States: Consumer Magazines (1995) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Haveman, Heather A. Magazines and the Making of America: Modernization, Community, and Print Culture, 1741–1860 (Princeton UP, 2015)
  • Johnson, Ronald Maberry and Abby Arthur Johnson. Propaganda and Aesthetics: The Literary Politics of Afro-American Magazines in the Twentieth Century (1979) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Mott, Frank Luther. A History of American Magazines (five volumes, 1930–1968), detailed coverage of all major magazines, 1741 to 1930 by a leading scholar.
  • Nourie, Alan and Barbara Nourie. American Mass-Market Magazines (Greenwood Press, 1990) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Rooks, Noliwe M. Ladies' Pages: African American Women's Magazines and the Culture That Made Them (Rutgers UP, 2004) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Summer, David E. The Magazine Century: American Magazines Since 1900 (Peter Lang Publishing; 2010) 242 pages. Examines the rapid growth of magazines throughout the 20th century and analyzes the form's current decline.
  • Tebbel, John, and Mary Ellen Zuckerman. The Magazine in America, 1741–1990 (1991), popular history
  • Wood, James P. Magazines in the United States: Their Social and Economic Influence (1949) online Архивирано 19 новембар 2016 на сајту Wayback Machine
  • Zuckerman, Mary Ellen. A History of Popular Women's Magazines in the United States, 1792–1995 (Greenwood Press, 1998) online Архивирано 20 новембар 2016 на сајту Wayback Machine

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Часопис&oldid=27934077”