Пређи на садржај

Čikaški metro

С Википедије, слободне енциклопедије
karta metro sistema

Čikaški metro ili L voz (engl. L train) je ime metro-sistema u Čikagu. Veći deo sistema je iznad zemlje.[1]

Vozilo od zelene linije u centralnom delu grada

Čikaški metro je otvoren 1892. Do 1900. godine su napravljene četiri linije i centralni deo zvani „lup“. Prvi vozovi su koristili ugalj, ali je posle 1895. godine izvršen prelaz na elektrovuču. Ove rane linije su bile u privatnom vlasništvu. Jedan od glavnih vlasnika je bio Jerks, koji je bio proteran iz grada posle 1900. Nakon toga, dodato je još nekoliko linija.

Između ratova sistem se nije mnogo proširivao, ali je uglavnom bio cilj da se ujedine kompanije za tramvaje i za metro. Nije bilo moguće u 1920-tim godinama, a u 1930-tim je ekonomska kriza poremetila metro, tako da nije bilo proširivanja. Takođe, pojava automobila je smanjila broj putnika gradskog prevoza. U kasnijim tridestim godinama se popravilo brojno stanje putnika, i tokom Drugog svetskog rata je broj putnika došao do najvećeg broja. U to vreme je bio cilj štednja benzina i gume, tako da je to bio jak razlog za korišćenje gradskog prevoza. 1943. godine je prvi podzemni deo metroa otvoren javnosti.

Posle Drugog svetskog rata

[уреди | уреди извор]

Tokom rata je upotreba bila veoma velika. U isto vreme nije se ulagalo u sistem. Veoma veliki rast predgrađa, u broju automobila, kao i auto-puteva, je uslovilo da prevoz naglo opadne. Nekoliko grana metroa su bile uništene. Sistem se polako proširivao, ali mnogo sporije nego u velikim evropskim gradovima. Još jednan tunel je bio otvoren za promet 1954. godine. Takođe, nekoliko delova metroa je napravljeno između traka auto-puta. 1993. godine je otvorena narandžasta linija, koja je najnovija.

  1. ^ „Monthly Ridership Reports: Annual 2011” (PDF). Chicago Transit Authority. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2012. 


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]