Пређи на садржај

Џенифер Џоунс

С Википедије, слободне енциклопедије
Џенифер Џоунс
Лични подаци
Пуно имеФилис Ли Ајсли
Датум рођења(1919-03-02)2. март 1919.
Место рођењаТалса, Оклахома, САД
Датум смрти17. децембар 2009.(2009-12-17) (90 год.)
Место смртиМалибу, Калифорнија, САД
Породица
СупружникРоберт Вокер (1939—1944)
Дејвид О. Селзник (1949—1965)
Нортон Сајмон (1971—1993)
Веза до IMDb-а

Џенифер Џоунс (енгл. Jennifer Jones; Талса, 2. март 1919 — Малибу, 17. децембар 2009) је била америчка филмска глумица. Добитница је Оскара за најбољу главну глумицу у филму Бернадетина песма. Током своје тридесетогодишње каријере још четири пута је била номинована за ову награду.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Филис Ли Ајсли, једино дете Флоре Меј и Филипа Роса Ајслија.[1] Одгајана је као католикиња, те је похађала школу за католичку децу.[2] Уписала је Академију драмских уметности у Њујорку, где се заљубила у свог колегу Роберта Вокера, и удала се за њега почетком 1939. године.[3] Исте године добила је мале улоге у два мања филма, али је филмски студио Парамунт није примио на једној аудицији. Разочарана, престаје да покушава да добије ангажман у другим пројектима. Ипак, пар година касније, пријављује се за аудицију за улогу у филму Клаудија, међутим бежи из продуцентове канцеларије у сузама. Дејвид О. Селзник јој наиме рекао да је лоше читала текст. Касније се предомислио и затражио од своје секретарице да потражи девојку која је била на аудицији. Предложио јој је седмогодишњи уговор, на шта је она радо пристала. Године 1943. добила је насловну улогу у филму Бернадетина песма, победивши у кокуренцији од преко сто других девојака. Већ следеће године, на свој двадесетпети рођендан, добила је Оскара за најбољу главну глумицу у поменутом филму. То је значило да је њена пријатељица Ингрид Бергман, која је те године такође била номинована за Оскара, изгубила. Џоунсова јој се на додели извинила за победу. Бергманова јој је одговорила: „Не, Џенифер. Твоја Бернадета је боља од моје Марије!“ Следеће године, Џенифер је представила Ингрид, када је позната глумица добила свог Оскара за улогу у филму Плинска светлост.

Године 1944. играла је у филму Откад си отишао, и за своје извођење била номинована за Оскара за најбољу споредну глумицу. Наредне две деценије наставила је да игра у филмовима које је за њу пажљиво бирао Селзник, њен супруг од 1949.[3] Међу њеним најпознатијим остварењима се издвајају филмови Двобој на сунцу, Љубавна писма, Клани Браун, Џејнин портрет, Госпођа Бовари, Били смо странци, Удри ђавола, Човек у сивом оделу са Грегоријем Пеком и Збогом оружје. Џенифер је 1952. са Лоренсом Оливијеом снимила хит филм Кери. Последњу велику улогу одиграла је 1974. године у филму Паклени торањ.

Након Селзникове смрти 1965. године, Џоунсова се на неко време повукла са филма. Међутим, шест година касније удала се за мултимилионера Нортона Сајмона, те се на кратко вратила глуми. Са првим супругом је добила двоје деце, а са Селзником ћерку, Мери Џенифер Селзник. Умрла је мирном смрћу, окружена породицом.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Џенифер Џоунс
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1952. Кери
1953. Удри ђавола
1974. Паклени торањ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Isley family genealogy page, which shows Jennifer Jones's paternal ancestry dating back generations
  2. ^ Luther, Claudia (18. 12. 2009). „Jennifer Jones dies at 90; Oscar-winning actress”. Los Angeles Times. Приступљено 8. јул 2012. „Jones, who was Catholic and had gone to a convent school,...” 
  3. ^ а б „Jennifer Jones (I) - Biography”. Приступљено 8. 7. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џенифер_Џоунс&oldid=28532463”