Пређи на садржај

Акиле Лауро

С Википедије, слободне енциклопедије
Лауро Де Маринис
Датум рођења(1990-07-11)11. јул 1990. (34 год.)
Место рођењаВерона, Италија

Лауро Де Маринис (итал. Lauro De Marinis; Верона,11. јул 1990), професионално познат као Акиле Лауро, је италијански певач, репер и текстописац. [1] [2] Популарност је стекао на италијанској хип хоп сцени и представљао је Сан Марино на Песми Евровизије 2022. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лауро Де Маринис је рођен 11. јула 1990. године у Верони, Италија. [3] Његов отац, Никола Де Маринис, је професор и судија за прекршаје у Врховном касационом суду. [4] Његова мајка, Кристина Замбон, сада је администратор холдинг компаније De Marinis Mgmt S.r.l. [4] [5] Одрастао је у Риму и са 14 година живео је са својим старијим братом, Федериком, након што су се његови родитељи преселили у други град. [6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Брат Акилеа Лаура, Федерико, био је продуцент и увео Лаура у свет андерграунд реп музике. [7] Де Маринис је одлучио да користи уметничко име Акиле Лауро након што су људи његово име Лауро повезивали са Акилеом Лауром, власником истоименог брода за крстарење који је отет 1985. и потонуо 1994. године, током његовог детињства. [8]

Након потписивања уговора са Roccia Music, Лауров дебитантски студијски албум Achille Idol Immortale објављен је 27. фебруара 2014. године. [9]

У октобру 2017, Лауро је потписао уговор са продукцијском кућом Сони Мјузик. [10] Следеће године, 22. јуна, објавио је свој четврти студијски албум Pour l'amour. [11]

2020. године објављено је да ће Акиле Лауро постати главни креативни директор Elektra Records/Warner Music Италија. [12] Дана 24. јула те године, Лауро је објавио шести студијски албум 1990, који је био његов први албум који је достигао прво место на италијанским топ листама. [13] [14]

У децембру 2021. године објављено је да ће се Лауро по трећи пут такмичити на музичком фестивалу у Санрему са песмом „Domenica“. [15] Године 2022. такмичио се заједно са Харлем Госпел Хором и завршио на четрнаестом месту. [16] Неколико дана након Санрема 2022, објављено је да ће Лауро учествовати као афирмисани уметник у финалу Una voce per San Marino, националном финалу Сан Марина како би се одредио њихов представник за Песму Евровизије 2022. године [17] Са песмом "Stripper", Лауро је победио. [18]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Санремо 2019. године

[уреди | уреди извор]

На музичком фестивалу у Санрему 2019, Лаурова песма "Rolls Royce" изазвала је контроверзу јер је Striscia la notizia спекулисала да је песма о дроги, тачније о екстазију, због референци познатих извођача за које се знало да су узимали дрогу, укључујући Ејми Вајнхаус и Џима Моррисона. [19]

Санремо 2022. године

[уреди | уреди извор]

На музичком фестивалу у Санрему 2022, Лаурово извођење „Domenica“ изазвало је контроверзу пошто је током свог наступа извео лажно крштење, што је довело до тога да бискуп Санрема, Антонио Суета, протестује због наступа. [20]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
Назив Година
Achille Idol Immortale 2014
Dio c'è 2015
Ragazzi madre 2016
Pour l'amour 2018
1969 2019
1990 2020
1920
Lauro 2022

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „La recensione di 1969 di Achille Lauro, la trap si rinnova con un disco che non innova”. Optimagazine (на језику: италијански). 13. 4. 2019. Архивирано из оригинала 25. 01. 2020. г. Приступљено 12. 05. 2022. 
  2. ^ „Achille Lauro, da venerdì 8 giugno il nuovo singolo Ammò feat. Clementino e Rocco Hunt”. socialartist.it (на језику: италијански). 7. 6. 2018. 
  3. ^ „Achille Lauro, da venerdì 8 giugno il nuovo singolo Ammò feat. Clementino e Rocco Hunt”. Social Artist (на језику: италијански). 2018-06-07. Приступљено 2022-02-27. 
  4. ^ а б Stragapede, Carlo. „Achille Lauro, la Puglia non solo nella tutina: il papà ha origini gravinesi”. www.lagazzettadelmezzogiorno.it (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  5. ^ Giacobino, Andrea (11. 3. 2021). „La holding di Achille Lauro è un business da 3,2 milioni”. www.iltempo.it (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  6. ^ Agazzi, Davide (2014-03-28). „Intervista: Achille Lauro - Rumore” (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  7. ^ Agazzi, Davide (2014-03-28). „Intervista: Achille Lauro - Rumore” (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  8. ^ Nicolazzo, Marta (19. 10. 2019). „Achille Lauro: 'Della mia vita non cancello nulla'”. tg24.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  9. ^ „Il rapper Achille Lauro presenta "Immortale", ecco il nuovo disco Roccia Music firmato Marracash”. Il Giorno (на језику: италијански). 2014-02-26. Приступљено 2022-02-27. 
  10. ^ „Achille Lauro entra in SONY Music e Boss Doms lancia le magliette "Mi aggrada"”. Mondo Rap. 19. 10. 2017. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 27. 2. 2022. 
  11. ^ „italiancharts.com - Achille Lauro - Pour l'amour”. italiancharts.com. Приступљено 2022-02-27. 
  12. ^ „Achille Lauro è Creative Director di Elektra/Warner. Update: Sony risponde”. Billboard Italia (на језику: италијански). 2020-02-17. Архивирано из оригинала 31. 03. 2022. г. Приступљено 2022-02-27. 
  13. ^ „italiancharts.com - Achille Lauro - 1990”. italiancharts.com. Приступљено 2022-02-27. 
  14. ^ „Certificazioni - FIMI”. www.fimi.it (на језику: италијански). Приступљено 2022-02-27. 
  15. ^ Santos, Pedro (2021-12-04). „Italy: Artists for Sanremo 2022 revealed”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  16. ^ van Lith, Nick (2022-02-06). „RAI reveal full Festival di Sanremo results”. ESCXTRA.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  17. ^ Adams, William Lee (2022-02-08). „Achille Lauro among 10 Established Artists confirmed for 'Una voce per San Marino'”. wiwibloggs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  18. ^ Smith, David (2022-02-24). „A narrow victory: Achille Lauro won Una Voce Per San Marino by just one point”. wiwibloggs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  19. ^ Severini, Chiara (2021-06-21). „Achille Lauro: Multifaceted, Glamorous, Unashamed”. Italics Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  20. ^ Winfield, Nicole (2022-02-02). „Vatican, Italy bishop slam 'profane' Sanremo performance”. CTVNews (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акиле_Лауро&oldid=28537341”