Антиепилептик
Антиепилептици (Антиконвулсанти) су лекови који се користе у лечењу епилепсије.[1] [2] До данас је познат велики број супстанци које су након адекватних клиничких студија заузеле своје место у палети лекова против епилепсије. Међу најчешће коришћеним лековима налазе се фенобарбитон, валпроинскаа киселина и њени соли валпроати, карбамазепин, примидон, клобазам и други. У последњој декади дведесетог века на фармацеутском тржишту су се појавили тзв. нови антиепилептици који по својој ефикасности не премашују своје претходнике, али имају значајније мање нежељених дејстава.
У групи нових антиепилептика налазе се ламотригин, топирамат, леветирацетам, зонисамид, прегабалин и неки ређе коришћени лекови (вигабатрин, окскарбамазепин).[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 05. 2010.
- ^ Група аутора (2007). Ивановић, Љиљана, ур. Регистар лекова 2008. Београд. ISSN 0354-8236.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 05. 2010.
- Група аутора (2007). Ивановић, Љиљана, ур. Регистар лекова 2008. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
