Пређи на садржај

Арчер Мартин

С Википедије, слободне енциклопедије
Арчер Мартин
Арчер Мартин
Лични подаци
Датум рођења(1910-03-01)1. март 1910.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти28. јул 2002.(2002-07-28) (92 год.)
Место смртиЛиангарон, Велс, Уједињено Краљевство
ОбразовањеПетерхаус Кембриџ
Научни рад
Пољехемија
Познат погасна хроматографија
НаградеНобелова награда за хемију (1952)

Арчер Џон Портер Мартин (1. март 1910 – 28. јул 2002) био је британски хемичар који је 1952. године поделио Нобелову награду за хемију за проналазак партитивне хроматографије са Ричардом Сингом.[1] [2]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Мартинов отац је био лекар опште праксе. Мартин се школовао у школи Бедфорд, и у Петерхаусу, Универзитет Кембриџ.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Радио је прво у Лабораторији за физичку хемију, а затим прешао у Одељење за људску исхрану Дан (Dunn Human Nutrition Unit) Универзитета у Кембриџу, а 1938. преселио се у Истраживачку установу индустрије вуне у Лидсу. Био је шеф одељења за биохемију компаније Boots Pure Drug Company од 1946. до 1948. године, када се придружио Савету за медицинска истраживања. Тамо је постављен за шефа одсека за физичку хемију Националног института за медицинска истраживања 1952. године и био је хемијски саветник од 1956. до 1959. године.

Специјализовао се за биохемију, за неке аспекте витамина Е и Б2 и за технике које су поставиле темеље за неколико нових врста хроматографије.[3] Развио је партитивну хроматографију док је радио на раздвајању аминокиселина[4] а касније је развио гасно-течну хроматографију.[5] Међу многим одликовањима, добио је Нобелову награду 1952.[6]

Објавио је много мање радова од типичних Нобеловаца - свега 70 - али његов девети рад ће му донети Нобелову награду. Универзитет у Хјустону отпустио га је са хемијског факултета 1979. године (када је имао 69 година) јер није објављивао довољно.[7]

Награде

[уреди | уреди извор]

Арчер Мартин поделио је 1952. године са Ричардом Сингом Нобелову награду за хемију за изум партитивне хроматографије.[8] [9]

Рад Арчера Мартина са А.Т. Џејмсом из 1954. године, „Гасно-течна хроматографија: техника за анализу и идентификацију испарљивих материјала“, објавио је откриће гасно-течне хроматографије. Ова публикација је почаствована наградом Одсека за историју хемије Америчког хемијског друштва која је 2016. године уручена Институту Френсис Крик.[10] [11]

Истраживање је заправо обављено у Националном институту за медицинска истраживања у Мил Хилу, који је постао Институт Френсис Крик 2015. [12]

Мартин је изабран за члана Краљевског друштва 1950, а члан Реда британског царства (СВЕ) је постао 1960.[13] [14]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

1943. оженио се Јудит Багенал (1918–2006) и заједно су добили два сина и три ћерке.[13] У последњим годинама свог живота боловао је од Алцхајмерове болести.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jones, Mark. „Gas Chromatography-Mass Spectrometry”. American Chemical Society. Приступљено 19. 11. 2019. 
  2. ^ „Nobel Winner Archer Martin Dies”. AP NEWS. Приступљено 2020-06-26. 
  3. ^ Martin, A J P (1950). „Partition Chromatography”. Annual Review of Biochemistry. 19 (1): 517—542. PMID 14771840. doi:10.1146/annurev.bi.19.070150.002505. 
  4. ^ Martin, A J P; Synge, R L M (1941). „A new form of chromatogram employing two liquid phases A theory of chromatography. 2. Application to the micro-determination of the higher monoamino-acids in proteins”. Biochemical Journal. 35 (12): 1358—1368. PMC 1265645 Слободан приступ. PMID 16747422. doi:10.1042/bj0351358. 
  5. ^ Ettre, C. (2001). „Milestones in Chromatography: The Birth of Partition Chromatography” (PDF). LCGC. 19 (5): 506—512. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  6. ^ Nobel Media. „Archer J.P. Martin – Facts”. Приступљено 27. 2. 2016. 
  7. ^ O'Connor, Anahad (2002-08-06). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-06-26. 
  8. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1952 Archer J.P. Martin, Richard L.M. Synge”. Nobel Foundation. Приступљено 12. 3. 2018. 
  9. ^ O'Connor, Anahad (6. 8. 2002). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times. Приступљено 12. 3. 2018. 
  10. ^ „Citations for Chemical Breakthrough Awards 2017 Awardees”. Division of the History of Chemistry. Приступљено 12. 3. 2018. 
  11. ^ JAMES, AT; MARTIN, AJ (1954). „Gas-liquid chromatography; a technique for the analysis and identification of volatile materials.”. British Medical Bulletin. 10 (3): 170—6. PMID 13199288. doi:10.1093/oxfordjournals.bmb.a069416. Приступљено 12. 3. 2018. 
  12. ^ „Mill Hill History”. The Francis Crick Institute. Приступљено 12. 3. 2018. 
  13. ^ а б Wright, Pearce (5. 8. 2002). „Obituary: Archer Martin”. The Guardian. Приступљено 19. 3. 2018. 
  14. ^ Lovelock, J. (2004). „Archer John Porter Martin CBE. 1 March 1910 -- 28 July 2002: Elected F.R.S. 1950”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 50: 157—170. PMID 15754473. doi:10.1098/rsbm.2004.0012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арчер_Мартин&oldid=28545590”