Босански вилајет
Босански вилајет | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1867.—1878. (1908) | |||||||||||
Званична територија Босанског вилајета осамдесетих година 19. вијека (фактички аустроугарски кондоминијум) | |||||||||||
Главни град | Сарајево | ||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||
Становништво | 1.232.000 (1871)[1] | ||||||||||
Догађаји | |||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||
Владавина | |||||||||||
• Облик | Вилајет | ||||||||||
Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||||
• Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине | 1878. | ||||||||||
• Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине | 1908. | ||||||||||
• Укинуто | 1878. (1908) | ||||||||||
|
Овај чланак је део серије о историји Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије, Црне Горе и Турске |
Босански вилајет је бивша покрајина Османског царства. Основан је 1867. године након велике територијалне реорганизације османске државе. Званично је постојао све до аустроугарске анексије 1908. године, а фактички свега 11 година, до окупације 1878. Прије оснивања вилајета, највећи дио овог простора је припадао Босанском ејалету (пашалуку).
Административна подјела
[уреди | уреди извор]Босански вилајет је био подијељен на седам санџака:
- Босански санџак,
- Херцеговачки санџак,
- Зворнички санџак,
- Бихаћки санџак,
- Травнички санџак,
- Бањалучки санџак и
- Новопазарски санџак (до 1877. године, када је припојен Косовском вилајету).
Границе
[уреди | уреди извор]Од 1877. године границе овог вилајета се нису мијењале. У истим границама је Аустроугарска формирала своју провинцију (прво кондомонијум, а након анексије колонију) под називом Босна и Херцеговина. Босна и Херцеговина је у тим границама постојала и као привремена покрајина Краљевине СХС до 1922. године. Након Другог свјетског рата основана је Народна Република Босна и Херцеговина у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије у приближно истим границама, с тим што је НРБиХ имала само један излаз на море, у општини Неум, а насељена мјеста Суторина и Крушевице су припале НР Црној Гори.
Валије
[уреди | уреди извор]- Шериф Осман-паша
- Сафвет-паша
- Акиф Мехмед-паша
- Мехмед Асим-паша
- Мехмед Рашид-паша
- Мустафа Асим-паша
- Дервиш Ибрахим-паша
- Ахмед Хамди-паша
- Реуф-паша
- Ибрахим-паша
- Мехмед Назиф -паша
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Palairet, Michael R. „The Balkan Economies c.1800-1914: Evolution without Development”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.