Брусни папир
Брусни папир, шмиргл папир (њем. Schmirgelpapier - брусни папир) или само шмиргла, шмиргло је врста крутог папира чија је једна или обје стране обложена абразивом. Користи се да се уклоне мале количине материјала са површина да би се учиниле глатким (при бојењу или завршној обради дрвета), да се уклони слој материјала (стара боја) или да се површина учини грубљом, као припрема прије лијепљења.
Историја
[уреди | уреди извор]Прва забиљежена употреба шмиргл папира сеже у 13. вијек када су се мрвљене шкољке, сјеменке и пијесак мијешали с природном гумом и лијепили на пергамент.[1] У Библији се помиње да је краљ Соломон користио мистериозни абразив зван шамир дозвољавајући краљу да изгради свој храм (нпр. сече огромне камене блокове) без употребе гвозденог алата, пошто је храм требало да буде место мира, а гвожђе је било коришћено у рату. У хебрејском предању Шамир је такође сматран магичним црвом способним да разбије стакло када се на њему одмара.[2][3]
У сличне сврхе као шмиргл папир користила се и кожа ајкуле.[4] На Коморским острвима домороци су користили грубе крљушти живог фосила целаканта.[5] У Јапану је кориштен скувани и исушени коњски реп, који је као материјал за полирање давао боље резултате од шмиргл папира.
Шмиргл папир је у почетку био познат као стакласти папир пошто је садржавао дијелиће стакла. Пошто су дјелићи стакла били оштрији од пијеска давали су боље резултате. Јефтини фалсификати од пијеска су продавани као стакласти папир све до 17. вијека[6].
До 1833. стакласти папир је израђиван ручно у компанији Џона Оакеја. Он је развио нове врсте адхезива и процесе који су омогућили масовну производњу. Процес прављења шмиргл папира је патентирао Ајзак Фишер Џуниор из Спрингфилда у Вермонту 14. јуна 1834.
Године 1921, 3М је осмислио шмиргл папир са водонепропусном подлогом, познат као мокросуви шмиргл папир. Тиме је омогућено кориштење с водом која служи као лубрикант који односи честице које би без тога прекриле површину папира наносећи му штету. Овакав папир је прво кориштен код фарбања аутомобила[7].
Типови шмиргл папира
[уреди | уреди извор]Постоји много типова шмиргл папира које се разликују по подлози, материјалу који се користи за абразивну површину, величини честица површинског материјала и љепилу којим се повезују.
Подлога
[уреди | уреди извор]Поред папира, подлога за шмиргл папир укључује и тканину (памук, полиестер, вјештачку свилу), полиетиленску (PET) фолију и влакно или гуму. Тканина се користи за траке и дискове папира, док се PET фолија користи код финих абразива. Влакно или вулканизовано влакно је чврсти материјал за подлогу са мноштвом слојева полимера утиснутих у папир.
Маса подлоге се означава словом. За папирне подлоге најлакше су означене са A, а најтеже са F. За подлоге с тканином ознаке се J, X, Y, T, и M, од најлакше до најтеже.
Савитљива подлога омогућава да шмиргл папир може да прати контуре материјала. Мање савитљиве подлоге се користе за правилне и равне површине.
Подлога може бити залијепљена на папир или бити одвојена као код трака и дискова шмиргл папира. Јачи папир или подлога повећава једноставност при обради дрвета. Што је јачи материјал подлоге, брже је брушење, хабање папира и грубља је површина која се обрађује.
Материјал абразива[8]
[уреди | уреди извор]Материјали који се користе за крупице абразива су:
- кремен, који се данас ријетко користи
- гранит, користи се при обради дрвета
- корунд, при брушењу и полирању метала
- алуминијум оксид, најчешће коришћен и најфетинији. Користи се на металу (аутомобилских каросерија) или дрвету
- силикон карбид, од најситнијих до најкрупнијих грубих гранула, често се користи код влажних материјала
- алуминјим циркон, користи се код машина за брушење
- хром(III) оксид, користи се код најситнијих микрометарских гранула
- керамички алуминијумов оксид, користи за рад при великом притиску на подлогу и код абразива за тканином и оних са љепилом
Шмиргл папир се може стерилисати додавањем сувог лубриканта абразиву. Овакви папири су корисни код завршном брушењу слоја и боје пошто спречавају зачепљења подлоге и продужавају животни вијек папира.
Што је грубљи абразивни материјал лакше је шмирглање површина као што је дрво. Абразив за полирање гранита мора бити грубљи од гранита.
Величина гранула абразива[8]
[уреди | уреди извор]Постоји неколико стандарда који се користе за означавање величине гранула абразива. Означава се не само просјечна величина гранула, већ и варијације у величини. Најчешће скале су CAMI (енгл. Coated Abrasive Manufacturers Institute) која се користи у Сједињеним Државама и FEPA (енгл. Federation of European Producers of Abrasives), позната као и P систем. FEPA систем се поклапа са ISO 6344 стандардом. У Јапану се користи JIS (енгл. Japanese Industrial Standards Committee), који се најчешће користи за микрогрануле. Ought систем ({0, 00, 000, ...} или {1/0, 2/0, 3/0, ...}) се у прошлости користио у САД. Јефтинији шмиргл папири често садрже ознаке као што су: груби, средњи и фини.
Табела ознака
[уреди | уреди извор]ISO/FEPA систем | CAMI систем | Просјечна величина гранула абразива у микрометрима | |
---|---|---|---|
Макрогрануле | |||
Најгрубљи (веома брзо уклањају материјал, почетно шмирглање паркета) | P12 | 1815 | |
P16 | 1324 | ||
P20 | 1000 | ||
P24 | 764 | ||
24 | 708 | ||
P30 | 642 | ||
30 | 632 | ||
36 | 530 | ||
P36 | 538 | ||
Груби (брзо уклањање материјала) | P40 | 40 | 425 |
50 | 348 | ||
P50 | 336 | ||
Средњи (шмирглање голог дрвета при припреми за завршно полирање, за њежно уклањање лака) | 60 | 265 | |
P60 | 269 | ||
P80 | 201 | ||
80 | 190 | ||
Ситни (шмирглање дрвета у припреми за полирање, неодговарајуће за уклањање лака или боје са древета, користити се за уклањање мрља од гипса и воде с дрвета) | P100 | 162 | |
100 | 140 | ||
P120 | 125 | ||
120 | 115 | ||
Веома ситни (шмирглање обичног дрвета) | P150 | 100 | |
150 | 92 | ||
P180 | 180 | 82 | |
P220 | 220 | 68 | |
Микрогрануле | |||
Веома ситни (завршно шмирглање између слојева) | P240 | 58.5 | |
240 | 53.0 | ||
P280 | 52.2 | ||
P320 | 46.2 | ||
P360 | 40.5 | ||
Изузетно ситни (почетно полирање дрвета) | 320 | 36.0 | |
P400 | 35.0 | ||
P500 | 30.2 | ||
360 | 28.0 | ||
P600 | 25.8 | ||
Суперситни (завршно полирање слојева и дрвета) | 400 | 23.0 | |
P800 | 21.8 | ||
500 | 20.0 | ||
P1000 | 18.3 | ||
600 | 16.0 | ||
P1200 | 15.3 | ||
Најситнији (завршно шмирглање и полирање дебљих слојева) | P1500 | 800 | 12.6 |
P2000 | 1000 | 10.3 | |
P2500 | 8.4 |
Љепила
[уреди | уреди извор]За лијепљење абразива на папир користе се разне врсте адхезива. Природна љепила од животињских ткива се још увијек користе, али све мање јер не подносе превелику топлоту нити су водонепропусна. Водонепропусни шмиргл папири користе љепила од смоле и водонепропусну подлогу.
Постоје и шмиргла код којих су грануле међусобно раздвојене да би папир био савитљивији. Тиме се смањује запушење папира.
Облици шмиргл папира[8]
[уреди | уреди извор]Шмиргле се праве у велико броју различитих облика.
- лист, најчешће димензија 25-30 центиметара
- трака (каиш), најчешће с тканином у подлози
- диск, направљен да би се уколпио на разне облике машина са ротирајућом главом
- колут (табак)
- спужва, за уска мејста
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Casey, Don (3. 5. 2016). „Know How: Sandpapers and Sanding”. Sail Magazine. Приступљено 1. 2. 2019.
- ^ Stories Behind Everyday Things. United States of America: Reader's Digest. 1982. стр. 293. ISBN 0-89577-068-7.
- ^ „Abrasive | material”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-10.
- ^ Thomson, Keith Stewart (1992). Living Fossil: The Story of the Coelacanth. W. W. Norton & Company Limited. ISBN 978-0-393-30868-6. Архивирано из оригинала 2014-06-27. г.
- ^ Thomson 1992
- ^ Stalker & Parker (1971) [1688]. A Treatise of Japaning and Varnishing. Tiranti.
- ^ Jeffrey, Kirk (1989). „The Major Manufacturers: From Food and Forest Products to High Technology”. Ур.: Clark, Clifford Edward. Minnesota in a Century of Change: The State And Its People Since 1900. Minnesota Historical Society Press. стр. 234. ISBN 978-0-87351-238-1.
- ^ а б в „Brusni papir (šmirglanje)”. krstarica.com. Архивирано из оригинала 01. 07. 2013. г. Приступљено 10. 09. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stalker & Parker (1971) [1688]. A Treatise of Japaning and Varnishing. Tiranti.
- Michael Dresdner (1992). The Woodfinishing Book. Taunton Press. ISBN 1-56158-037-6
- Bob Flexner (2005). "Understanding Wood Finishing — How to Select and Apply the Right Finish". Fox Chapel Publishing. ISBN Hardcover:978-1-56523-548-9. ISBN Paperback:978-1-56523-566-3
- R D Dean & R A Dalrymple, Coastal Processes with Engineering Applications (Cambridge University Press, 2002)
- W C Krumbein & L L Sloss, Stratigraphy and Sedimentation, 2nd edition (Freeman, San Francisco, 1963).
- Udden, J. A. (1914). „Mechanical composition of clastic sediments”. Geological Society of America Bulletin. 25 (1): 655—744. Bibcode:1914GSAB...25..655U. doi:10.1130/GSAB-25-655.
- Wentworth, C. K. (1922). „A Scale of Grade and Class Terms for Clastic Sediments”. The Journal of Geology. 30 (5): 377—392. Bibcode:1922JG.....30..377W. JSTOR 30063207. S2CID 128682870. doi:10.1086/622910.
- Hill, Ray (јул 1977), „PS guide to sandpaper and other coated abrasives”, Popular Science, 211 (1): 106, ISSN 0161-7370
- Parker, Jerry (април 1962), „How to choose the right coated abrasive”, Popular Science, 180 (4): 159, ISSN 0161-7370
- Chris Baylor. „Belt Sanders - Woodworking Tools - How to Use a Belt Sander”. thesprucecrafts. Приступљено 2014-03-06.
- „Woodwork Machinery Every Workshop Needs”. The UK Time. 11. 2. 2022.
- Michael Pollak (2000-02-03). „A Sport for Purists: Belt-Sander Races”. New York Times. Приступљено 2014-03-06.
- A. R. Ennos and J. A. Ventura Oliveira (20. 11. 2017). „The Mechanics of Splitting Wood and the Design of Neolithic Woodworking Tools”. EXARC Journal (EXARC Journal Issue 2017/4). Приступљено 2020-12-03.
- Howard Grivna. „Why your sander can’t hold close thickness tolerance”. Woodworking Network (на језику: енглески).
- „The Wide Best Sander - School of the Art Institute of Chicago” (PDF). School of the Art Institute of Chicago. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 08. 2022. г. Приступљено 08. 10. 2023.
- „Homag technology takes planing, profiling, moulding and sanding to a new level”. www.furnitureproduction.net (на језику: енглески).
- „Guide to wide belt sanders (overview)”. wtp.hoechsmann.com.