Вирица
| Вирица Вы́рица | |
|---|---|
 Виричка црква Казањске иконе Мајке Божије | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Гатчињски рејон |
| Основан | први помен 1676. |
| Варошица од | 1938. |
| Стара имена | Дверници, Виресица, Виросица |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 12.493 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 24′ 40″ С; 30° 20′ 50″ И / 59.411111° С; 30.347222° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Вирица Вирица на карти Русије | |
 Вирица Вирица на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 188380–188382 |
| Позивни број | +7 81371 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 218 554 |
| ОКТМО код | 41 618 154 051 |
| Веб-сајт | |
| vyritsa-adm.ru/ | |
Вирица (рус. Вы́рица) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 12.493 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1938. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Вирица је смештена у источном делу Гатчињског рејона, на обалама реке Оредеж. Налази се на око 32 километра југоисточно од административног центра рејона Гатчине, и на око 84 километра јужно од историјског центра Санкт Петербурга.
Код вароши се налази и мање вештачко Виричко језеро (на реци Оредеж).
Варошица је друмским саобраћајницама повезана са Гатчином, Волосовом, Тосном и Павловском.
Историја
[уреди | уреди извор]
У писаним изворима насеље се први пут помиње на карти Ингерманландије Августа Бергенхајма из 1676. године, као село Веректа (карта је састављена према шведским документима, те отуда шведски назив Werektca).[1] На шведској карти провинције Ингерманландије из 1704. године насеље је означено као село Дорница (швед. Duårnitza).[2]
Као село Виресица (рус. Выресица) први пут се помиње 1844. године на карти западних делова Русије, Ф. Ф. Шуберта.[3] Према подацима из 1838. у селу су живела укупно 83 становника (34 мушкарца и 49 жена).[4]
Средином 19. века земља западно од савременог насеља називана је „Књажевом долином”, пошто су се ту налазила имања књажева из породице Витгенштајн. Савремено насеље настало је почетком 20. века спајањем неколико мањих околних насеља, а 1906. отворене су и прва сеоска школа и железничка станица. Прва црква у насељу подигнута је 1908. године, могла је да прими око 1.500 верника и била је посвећена светим апостолима Петру и Павлу.[5] Пет година касније саграђена је и црква посвећена чудотворној Казањској икони Мајке Божије (саграђена у класичном руском стилу). Према подацима из 1913. године, село Вирицу је чинило 27 домаћинстава.[6].
Године 1925. Вирица је добила званичан административни статус одмаралишта, а одлуком Президијума врховног совјета Русије од 27. новембра 1938. године добија званичан административни статус радничке варошице.[7]
Према подацима из 1935. године, у ансељу је живело 5.430 становника.[8] Током Другог светског рата насеље је било под окупацијом фашистичких јединица.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 11.884 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 12.493 становника.[9]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 11,497 | 13,669 | 14,554 | 13,637 | 12,656[10] | 11,163[11] | 11,884[12] | 12,493 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [http://www.aroundspb.ru/maps/ingermanland/1676/1676_inger4.jpg Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2018) «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г.]
- ^ «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.
- ^ Спецкарта западной части России Ф. Ф. Шуберта. 1844 г.
- ^ Описание Санкт-Петербургской губернии по уездам и станам, 1838 г.
- ^ Православные храмы Ленинградской области
- ^ «Карта района манёвров» 1913 г.
- ^ „Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 08. 11. 2015.
- ^ Административно-экономический справочник по Ленинградской области. — Л., 1936, стр. 23
- ^ „Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 08. 11. 2015.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
.jpg){kind=link}