Врли нови свијет

Brave New World преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Brave New World (вишезначна одредница).

Врли нови свијет (енгл. Brave New World) је роман Олдуса Хакслија написан 1931, а објављен 1932. године. Радња се одвија у Лондону 2540. године (632. године Фордове ере, по роману). Роман предвиђа развој репродуктивне технологије и учења у сну који у споју доводе до стварања новог друштва. Друштво будућности је отјелотворење идеала који чине основу футуризма. Хаксли је као одговор на ову књигу написао и есеј, Brave New World Revisited (1958) и своје завршно дјело, роман под насловом Острво (Island, 1962. године)

Историја

Врли нови свијет је најпознатији Хакслијев роман. Ироничан назив (Brave New World) је изведен из ријечи лика Миранде из Шекспировог дјела Бура, чин V, сцена I:

„O wonder!

How many goodly creatures are there here! How beauteous mankind is! O brave new world!

That has such people in't!"

Исти израз се јавља и у енглеском преводу дјела „Жерминал“ од Емила Золе (из 1885. године):

„He laughed at his earlier idealism, his schoolboy vision of a brave new world in which justice would reign and men would be brothers.“

(По преводу Роџера Парсона)

Новије и блискије помињање истог израза јавља се у пјесми The Gods of the Copybook Headings Радјарда Киплинга, из 1919. године:

"And that after this is accomplished, and the brave new world begins "When all men are paid for existing and no man must pay for his sins ..."

Преводи назива романа на другим језицима такође понекад алудирају на сличне изразе кориштене у језику превода.

Олдус Хаксли је написао Врли нови свијет 1931. године, док је још живио у Француској и Енглеској (Хаксли је британски писац који се 1937. године преселио у Калифорнију). До тог времена Хаксли се већ истакнуо као писац и сатиричар друштвених односа. Већ је писао је за часописе Ванити фер и Вог, објавио збирку поезије (The Burning Wheel, 1916. године) и четири успјешна сатирична романа: Crome Yellow 1921. године, Antic Hay 1923. године, Those Barren Leaves 1925. године и Контрапункт 1928. године. Врли нови свијет је Хакслијев пети романи прво дјело на тему дистопије.

На писање романа Врли нови свијет Хакслија је подстакнуо утопијски роман Х. Џ. Велса Men Like Gods. Велсов оптимистички поглед на свијет код Хакслија је створио замисао да напише пародију на тај роман, која је постала Врли нови свијет. Насупрот најпопуларнијим оптимистичким романима тог времена, Хаксли је хтио да пружи застрашујућу слику будућности. Хаксли је Врли нови свијет називао „негативном утопијом“ (погледајте појам „дистопија“). Неки сматрају да је роман „Ми“ Јевгенија Замјатина (завршен десет година раније, 1921. године) такође имао утицаја на Хакслија, али Хаксли је изјавио да у то вријеме није био чуо за ту књигу.

Хаксли је посјетио тада новоотворена и технолошки напредна постројења Brunner and Mond која су била дио Imperial Chemical Industries и описао је до у појединости процесе које је тамо видио. Уводи у најновијим издањима романа Врли нови свијет наводе да је Хаксли за писање романа био надахнут посјетом тој творници.

Иако је радња романа постављена у будућност, он садржи проблеме и питања из раног 20. стољећа. Индустријска револуција је управо доносила огромне промјене у свијету. Масовна производња је омогућила да аутомобили, телефони и радио-уређају буду јевтини и лако доступни у цијелом развијеном свијету. Октобарска револуција и Први свјетски рат су још увијек одјекивали свијетом. Многи ликови из романа су названи по људима који су утицали на промјене у свијету у том времену, као на примјер Бенито Хувер или Бернард Маркс.

Хаксли је у дешавањима и ликовима свог научно-фантастичног романа изразио нека општа размишљања, нарочито страх од губљења личног идентитета. Један његов ранији пут у Сједињене Америчке Државе је умногоме допринио роману. Осим што је био изненађен културом младалачке комерцијалне живости, сексуалног промискуитета и самосвојне нарави многих Американаца, Хаксли је на броду за Америку дошао до једне књиге Хенрија Форда. У Европи је постојао страх од америчког утицаја, тако да су поглед на Америку из прве руке и прочитане замисли и планови једног од њених најистакнутијих грађанина подстакли Хакслија да Врли нови свијет повеже са Америком. „Тактилоскоп“ (feelies) је његов одговор на „биоскоп“ (talkie), а жвакаћа гума са полним хормонима је пародија на свеприсутну жвакаћу гуму, која је била нека врста симбола Америке у то вријеме. У једном чланку од 4. маја 1935. године у новинама Illustrated London News, Џ. К. Честертон је објаснио да је Хакслија револтирало „доба утопија“, углавном пред Први свјетски рат, инспирисано дјелима Х. Џ. Велса и Џорџа Бернарда Шоа о социјализму и Свјетској држави.

„Након доба утопија наступило је оно што можемо да назовемо добом Америке, који је трајао колико и експлозија. За људе као што су Форд или Монд чинило се да их је превише да би ријешили друштвену загонетку и да би учинили капитализам општим добром. Али нама оно није било урођено; оно је ишло уз течан, ако не и бучан оптимизам, што наш нехајни или негативни оптимизам није. Много више него викторијанска правичност или чак викторијанска самосвојност, тај оптимизам је повукао људе у песимизам. Јер, рецесија је довела до много више разочарења него рат. Нова горчина и нова збуњеност су прожимале цјелокупан друштвени живот, а одражавале се се у цјелокупној књижевности и умјетности. Презирала је не само стари капитализам, већ и стари социјализам. Врли нови свијет је више револт против Утопије него против Викторије.”

За Врли нови свијет Хакслија су негативно оцијенили скоро сви оновремени критичари, мада је роман касније прихваћен. Чак су и они малобројни којима се свидио његов роман углавном ублажавали своје хвале омаловажавајућим примједбама.

Ликови

Редослиједом појављивања

• Томас „Томи“, алфа, Директор „Центра за инкубаторску производњу и систематску обраду“ за Лондон; касније откривен као отац Џона Дивљака.
• Хенри Фостер, алфа, Администратор у Центру и Ленинин партнер.
• Ленина Краун, бета-плус, носи зелено али јој је свеједно драго што је изнад гама; Радница на вакцинацији у Центру; у њу је заљубљен Џон Дивљак.
• Мустафа Монд, алфа-двоструко плус, Свјетски управљач за западну Европу (постоји још 9 управљача, за разне дијелове свијета).
• Помоћник директора одсјека за предоређивање.
• Бернард Маркс, алфа-плус, психолог (специјалиста за хипнопедију).
• Фани Краун, бета, радница на флаширању ембриона; Ленинина пријатељица.
• Бенито Хувер, алфа, Ленинин пријатељ; Бернард га није волио.
• Хелмхолц Вотсон, алфа-плус, предавач у Вишој школи за емоционалну технологију (Одсјек за писање текстова), пријатељ Бернарда Маркса и Џона Дивљака.

На Миси солидарности

• Моргана Ротшилд, Херберт Бакунин, Фифи Бредло, Џим Бокановски, Клара Детердинг, Џоана Дизел, Сароџини Енгелс, и „онај грмаљ“ Том Кавагучи.

• Госпођица Кит, управитељица високотехнолошког колеџа у Итону.
• Архипојац, квази-религијска личност са сједиштем у Кентерберију.
• Примо Мелон, извјештач за Радио-новости за више касте, који покуша да добије интервју од Џона Дивљака и кога Џон нападне због ометања.
• Дарвин Бонапарте, папарацо који извјештава свијет о Џоновом пустињаштву.

У Малпаису

• Џон Дивљак („Господин Дивљак“), син Линде и Томаса (Томија, Директора), странац и у примитивном и у цивилизованом друштву.
• Линда, бета-минус. Мајка Џона Дивљака, а давно нестала дјевојка Томасова (Томијева, Директорова). Она је из Енглеске и била је трудна носећи Џима када се одвојила и изгубила од Томаса на једном путу у Нови Мексико. Не воле је дивљаци због њеног „цивилизованог“ понашања, а ни цивилизовани људи јер је дебела и изгледа стара.
• Попе, домородац из Малпаиса. Иако подстиче Линдино понашање због ког је дивљаци мрзе у Малпаису он, спава са њом и доноси јој мескал, свеједно се држи традиционалних вјеровања свог племена. Џон је као младић покушао да га убије.

Позадински ликови

Они су измишљени ликови или стварни ликови који су умрли прије догађаја из романа, али се помињу у њему:

• Хенри Форд, који је постао месијанска фигура за Свјетску државу. Израз „Господ Форд“ се користи умјесто „Господ Бог“, као почаст за изум серијске траке.
• Зигмунд Фројд, израз „Господ Фројд“ се понекад користи умјесто „Господ Форд“ као асоцијација на Фројдову психоанализу и одгој људи, и Фројдову популаризацију схватања да је сексуална активност од суштинског значаја за човјекову срећу. Становници Свјетске државе вјерују да су Фројд и Форд једна те иста особа.
• Х. Џ. Велс, „Др Велс“, британски писац и утопијски социјалиста чија књига „Men Like Gods“ је била један од подстицаја за „Врли нови свијет“.
• Иван Петрович Павлов, чије технике условљеног рефлекса се користе за одгајање дјеце.
• Вилијам Шекспир, чија забрањена дјела Џон Довљак цитира у роману. Цитирани комади укључују Магбета, Буру, Ромеа и Јулију, Хамлета, Краља Лира, Мјеру за мјеру и Отела. Мустафа Монд их такође познаје јер он, као свјетски управљач, има приступ одређеним историјским књигама, као што је Библија.
• Томас Роберт Малтус, чијим именом се описују контрацептивне технике (Малтусов опасач) које примјењују жене у Свјетској држави.
• Рубен Рабинович, лик код ког је први пут забиљежено дејство хипнопедије (учења у сну).

Извори имена

Ограничени избор имена која Свјетска држава додјељује својим грађанима одгојеним из флаша може да се повеже са особама из политике и културе који су имали утицаја у бирократији, привреди и технологији Хакслијевог доба, а тиме и системима из Врлог новог свијета:

• Бернард Маркс, по Клоду Бернару (или можда по Бернару од Клервоза или по Бернарду Шоу) и по Карлу Марксу.
• Ленина Краун, по Лењину, бољшевичком вођи током Октобарске револуције.
• Фани Краун, по Дори Каплан, познатој по неуспјешном атентату на Лењина. У роману су, иронично, Ленина и Фани пријатељице.
• Поли Троцки, мање значајан лик. По Лаву Троцком, вођи октобарске револуције.
• Бенито Хувер, по Бениту Мусолинију, италијанском диктатору; и по Херберту Хуверу, тадашњем предсједнику САД.
• Хелмхолц Вотсон, по њемачком љекару и физичару Херману фон Хелмхолцу и по америчком бихевиористи Џону Б. Вотсону.
• Дарвин Бонапарте, по Наполеону Бонапарти, вођи првог француског царства, и по Чарлсу Дарвину, аутору Поријекла врста.
• Херберт Бакуњин, по Херберту Спенсеру, енглеском филозофу и дарвинисту друштва, и по Михаилу Бакуњину, руском филозофу и анархисти.
• Мустафа Монд, по Мустафи Кемалу Ататурку, оснивачу Турске након Првог свјетског рата, који је модернизовао земљу; а Монд по Брунер Монд, једном одјељењу Imperial Chemical Industries.
• Примо Мелон, по Мигелу Приму де Ривери, шпанском премијеру и диктатору (1923—1930), и по Томасу Мелону, банкару.
• Сароџини Енгелс, по Фридриху Енгелсу, ко-аутору Комунистичког манифеста (са Карлом Марксом); и по Сароџини Наидуу, индијком политичару.
• Моргана Ротшилд, по познатој европској банкарској породици Ротшилдових.
• Фифи Бредло, по британском политичком активисти и атеисти Чарлу Бредлоу.
• Џоана Дизел, по Рудолфу Дизелу, њемачком инжењеру проналазачу дизел-мотора.
• Клара Детердинг, по Хенрију Детердингу, једном од оснивача Холандске краљевске нафтне компаније.
• Том Кавагучи, по јапанском будистичком монаху Екаију Кавагучију, првом забиљеженом јапанском посјетиоцу Тибета и Непала.
• Жан-Жак Хабибула, по француском филозофу Жан-Жаку Русоу; и по Хабибула Кану, који је почетком 20. стољећа био афганистански емир.
• Госпођица Кит, управитељица колеџа у Итону, по управитељу Џону Киту из деветнаестог стољећа.
• Архипојац, пародија на архиепископа из Кантерберија и одлуку англиканске цркве из августа 1930. године којом се одобрава ограничена употреба контрацепције.
• Попе, по Попеу, америчком урођенику побуњенику који је оптужен за сукоб познат као Pueblo Revolt.

Фордизам и друштво

Свјетска држава је изграђена на начелима покретне производне траке Хенрија Форда—масовна производња, хомогеност, предвидивост и потрошња расположивих потрошачких добара. У исто вријеме, Свјетској држави недостаје било какав облик вјере засноване на натприродним појавама. Према самом Форду се односи као према божанству, а ликови славе Фордовдан и куну се у његово име (нпр, „Форда ми!“). У том смислу, присутни су неки дјелићи традиционалне вјере, као што су хришћански крстови, којима је горњи крак уклоњен како би били измијењени у слово Т. Календар Свјетске државе године броји као године Фордове ере, гдје је 1. година једнака 1908. години наше ере, што је година када је први Фордов модел аутомобила T изашао из производње. Према томе, година дешавања радње у роману је 2540. наше ере, јер се у књизи означава као 632 Ф. е.

Од рођења, члановима сваке касте се понављајућим снимљеним гласовима у току сна усађују одређена вјеровања и слогани. Било какво нерасположење које преостане лијечи се антидепресивом и халуциногеним средством које се назива сома (грчка ријеч за „тијело“).

Контроверзе

• Књига је у Ирској забрањена 1932. године
• Године 1980. роман је повучен из школа у Милеру у Мисурију. Године 1993. био је покушај да се роман повуче из обавезне лектире школа у Калифорнији јер се „средишња радња романа бави негативном активношћу“.
• Удружење америчких библиотека роман „Врли нови свијет“ ставља на 52. мјесто у списку књига које изазивају најопречније ставове.
• Неки пољски критичари сматрају да је Хакслијев роман плагијат два научно-фантастична романа из 1924. године - Miasto swiatlosci и Podroz poslubna pana Hamiltona, пољског аутора Мјечислава Смоларског.

Извори

Имена, називи и изрази су коришћени према преводу Владе Стојиљковића