Пређи на садржај

Гаел Монфис

С Википедије, слободне енциклопедије
Гаел Монфис
Гаел Монфис на турниру у Вашингтону 2023.
Лични подаци
НадимакЛа Монф (La Monf)[1] Слајдермен (Sliderman)[2]
Датум рођења(1986-09-01)1. септембар 1986. (38 год.)
Место рођењаПариз, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,93 m
Маса85 kg
ПребивалиштеТрелекс, Швајцарска
Информације о каријери
Проф. каријера2004–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерТијери Шампион (2004–2006)
Тарик Бенабилес (2007–2008)
Роџер Рашид (2008–2011)[3]
Патрик Шамањ (2011–2012)[4]
Јан де Вит (2015)[5]
Лијам Смит (2018–2020)[6]
Гинтер Брезник (2021–2023)[7][8]
Рихард Рикелсхаузен (2021–2023)[9][8]
Микаел Тилстрем (2015–2018, 2023–)[10][11][12]
Питер Лукасен (2023–)[12]
Зарада21.433.306 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/gael-monfils/mc65/overview
Појединачно
Победе—порази533—310 (63,23% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири11 (6 челенџера, 1 фјучерс)
Изгубљена финала22
Најбољи пласманБр. 6 (7. новембар 2016)
Тренутни пласманБр. 163 (21. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (2016, 2022)
Ролан ГаросПФ (2008)
Вимблдон4К (2018)
ОП САДПФ (2016)
Остали турнири
Финале турнејеГФ (2016)
Олимпијске игреЧФ (2008, 2016)
Парови
Победе—порази28—83 (25,23% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и на Летњим олимпијским играма)
Освојени турнири0
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 155 (8. август 2011)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије1K (2006, 2014)
Ролан Гарос2K (2007, 2010)
Вимблдон–
ОП САД1K (2005, 2010, 2011)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре2К (2020)
Мешовити парови
Победе—порази2—4 (33,33% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије2К (2006)
Ролан Гарос2K (2008)
Вимблдон–
ОП САД–
Екипна такмичења
Дејвис купФ (2010, 2014)
АТП купГФ (2020, 2021)
Ажурирано: 21. август 2023..

Гаел Монфис (фр. Gaël Monfils; Париз, Француска, 1. септембра 1986) француски је тенисер. Освојио је једанаест титула у појединачној конкуренцији, док му је најбољи пласман на АТП листи шесто место које је остварио 7. новембра 2016. године. Био је вицешампион на мастерсу у Паризу 2009. и 2010. и на мастерсу у Монте Карлу 2016. На гренд слем турнирима најбољи резултати су му полуфинала Ролан Гароса 2008. и Отвореног првенства САД 2016. Средином 2016. дошао је до своје прве АТП титуле из серије 500, на турниру у Вашингтону. У финалу је био бољи од Хрвата Ива Карловића, против кога је спасао једну меч лопту.[13]

Тениска каријера

[уреди | уреди извор]

Као јуниор

[уреди | уреди извор]

Као јуниор Монфис је имао однос победа и пораза у појединачној конкуренцији 83:22, а завршио је и 2004. годину као први јуниор света, освојивши Отворено првенство Аустралије, Ролан Гарос и Вимблдон. На Отвореном првенству САД је изгубио од Виктора Троицког у 3 колу.[14] Проглашен је за јуниорског светског шампиона од стране Међународне тениске федерације.[15]

Турнир 2002. 2003. 2004.
Јуниорски гренд слемови
Аустралија ОП Аустралије Н ЧФ П
Француска Ролан Гарос 1К 2К П
Уједињено Краљевство Вимблдон Н 2К П
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Н 2К 3К

2003: Први АТП бодови

[уреди | уреди извор]

Освојио је прве АТП бодове на фјучерсу у Француској где је стигао до другог кола. Те године је учествовао на укупно девет фјучерса. Стигао је до четвртфинала Отвореног првенства Аустралије у јуниорској конкуренцији. Годину је завршио као 21. јуниор на свету.

2004: Трофеји на три јуниорска гренд слема

[уреди | уреди извор]

Годину је завршио као први јуниор света, успут освојивши 3 од 4 јуниорска гренд слема (Отворено првенство Аустралије, Ролан Гарос, Вимблдон).[16] У јуниорској конкуренцији је имао скор 31:2. У априлу је стигао до првог финала на фјучерсима (у Италији), а недељу дана касније је освојио први фјучерс (у Великој Британији). На АТП листи је напредовао више од 700 позиција. У октобру је добио вајлд карту за учешће на турниру у Мецу где је остварио прву АТП победу против Гзавје Малиса и где је стигао до четвртфинала изгубивши од сународника Ришар Гаскеа.[17] Квалификовао се за мастерс у Паризу где је победио бившег ТОП 10 играча Томаса Енквиста, пре него што је у другој рунди изгубио од тадашњег броја 3 Лејтона Хјуита.[18] Имао је скор 14:6 на фјучерсима и 3:5 на челенџерима у 2004. години. На АТП туру је имао скор 3:2.[19]

2005: Прва АТП титула

[уреди | уреди извор]

У 2005. напредовао је за више од 200 места на АТП листи и ушао је међу најбољих 50 играча света. На крају године је био трећи најбоље рангирани француски тенисер (иза Ришара Гаскеа на 16. месту и Себастијан Грожана на 26. месту) и освојио је своју прву АТП титулу на турниру у Сопоту победивши у финалу Флоријана Мајера са 7:6 (6), 4:6, 7:5.[20] Освојио је челенџере у Безансону и Тунису, а стигао је и до 4. кола мастерса у Мајамију, као и до најбољег резултата на Вимблдону где је стигао до 3. кола (изгубио је од Марија Анчића).

Крајем године је стигао до финала на два турнира која су се одиграла у Француској. У Мецу је изгубио од Љубичића, а у Лиону од Родика. Ову годину је обележила и прва победа над тенисером који је био у првих 10 на АТП листи. Десило се то на турниру у Дохи где је победио Гастона Гаудија, који је тада био на 10. месту. Годину је завршио на 30. месту.[21]

2006: Полуфинале на мастерсу у Риму

[уреди | уреди извор]

На првом турниру ове године је стигао до финала на Отвореном првенству Катара у Дохи где је изгубио од првог играча света Роџера Федерера са 3:6, 6:7.[22] Следећи велики резултат остварио је на мастерсу у Риму где је дошао до полуфинала у којем га је поразио будући шампион Рафаел Надал. На путу до полуфинала је победио бившег броја 1 Енди Родика. На мастерсу у Хамбургу је изгубио у првом колу од Енди Мареја, којег је касније победио на Ролан Гаросу у пет сетова у првом колу. У другом колу је играо са Диком Норманом. Овај меч је такође отишао у пет сетова у којем је Монфис изашао као победник. Следећи противник му је био Џејмс Блејк, који је на том турниру био 8. носилац. Иако је Блејк био фаворит, Монфис је изашао као победник у још једном мечу који је трајао пет сетова. После овог меча Блејк је изјавио да је "Монфис најбржи човек на туру".[23] У четвртом колу је изгубио од Новака Ђоковића са 6:7(5), 6:7(5), 3:6.[24]

Због успешног резултата на Ролан Гаросу напредовао је 5 места на АТП листи до позиције 23, што му је у том тренутку био рекорд каријере. То му је омогућило да буде најбоље рангирани француски тенисер. На турниру у Квинсу је дошао до четвртфинала где је због повреде леђа морао да преда меч Блејку. Због повреде је морао да одустане од турнира у Нотингему. На Вимблдону је изненађујуће испао од Игора Куњицина у првом колу са 5:7, 7:6(7), 6:3, 6:4.

До краја године није имао запаженијих резултата. Сезону је завршио са скором 20:19.[25]

2007: Проблеми са повредама

[уреди | уреди извор]

На Отвореном првенству Аустралије је стигао до трећег кола где је изгубио од Гаскеа. После првог гренд слема сезоне освојио је челенџер у Санрајзу победивши на путу до финала Душана Вемића и Ненада Зимоњића. У финалу је савладао Андреаса Сепија.[26] На АТП турниру у Аустрији је стигао до четвртог финала у каријери где је изгубио од Хуан Монака са 6:7(3), 0:6. На Ролан Гаросу је стигао до трећег кола где га је у четири сета елиминисао Давид Налбандијан. На Вимблдону је без изгубљеног сета стигао до трећег кола. Тамо је бољи од њега био Николај Давиденко. На турнирима у Вашингтону и Букурешту је стизао до полуфинала. Због повреде тетиве, повукао се са Отвореног првенства САД.[27] Годину је завршио као 38. тенисер света и са скором 21:21.[28][29]

2008: Полуфинале на Ролан Гаросу

[уреди | уреди извор]

Прескочио је Отворено првенство Аустралије због исте повреде због које није играо од септембра 2007. и Отвореног првенства САД.[30] Први запаженији резултат у 2008. години му је било освајање челенџера у Маракешу. На Ролан Гаросу је остварио најбољи резултат у каријери пласманом у полуфинале где је изгубио од Федерера са 2:6, 7:5, 3:6, 5:7. Због повреде рамена је морао да се повуче са Вимблдона.[31] Изабран је да представља Француску на Олимпијским играма у Пекингу где је изгубио у четвртфиналу од Ђоковића са 6:4, 1:6, 4:6. На Отвореном првенству САД је стигао до четврте рунде где је изгубио од Мардија Фиша. Четврту сезону узастопно је стигао до финала неког АТП турнира. Било је то у Бечу где је у финалу изгубио од Филипа Печнера са 4:6, 4:6. На мастерсу у Мадриду је изгубио од Мареја у четвртфиналу, а у Паризу од Надала у трећем колу. Ове сезоне је имао скор против играча из топ 10 5:7, а однос победа и пораза му је био најбољи у каријери до тада 30-17.[32]

2009: Финале на мастерсу у Паризу

[уреди | уреди извор]
Монфис на Отвореном првенству Аустралије 2009.

Монфис је сезону започео на турниру у Дохи где је у полуфиналу изгубио од Родика. На путу до полуфинала први пут у каријери је победио првог тенисера света. Било је то у четвртфиналу против Надала са 6:4, 6:4. На Отвореном првенству Аустралије је предао меч четврте рунде Жилу Симону због повреде зглоба.[33] Стигао је до финала на турниру у Акапулку где је изгубио од Николаса Алмагра. То му је било шесто узастопно изгубљено финале на АТП турнирима. Испао је у другом колу на турниру у Индијан Велсу и у четвртом колу Мајамија. Сезону шљаке почео је у Монте Карлу где је изгубио од Јанка Типсаревића у првом колу. После тога је пропустио мастерсе у Риму и Мадриду због повреде колена. Ипак, стигао је да се опорави до Ролан Гароса и тамо је направио велики успех пласманом у четвртфинале где га је, као и претходне године, победио Федерер, који је касније освојио и титулу.

Као и претходне сезоне, опет се морао повући са Вимблдона. Овог пута због повреде зглоба.[34] На Отвореном првенству САД је стигао до четвртог кола у којем је бољи био трећи тенисер света Надал са 7:6(3), 3:6, 1:6, 3:6. Монфис је потом освојио своју другу титулу у каријери и прву од 2005. године. Десило се то на турниру у Мецу где је у финалу победио Филипа Колшрајбера, као први носилац, са 7:6(1), 3:6, 6:2.[35] На Малезија опену је стигао до четвртфинала где га је поразио Давиденко. На турниру у Јапану је стигао до петог полуфинала те сезоне где је бољи од њега био сународник Жо-Вилфрид Цонга. Следећи турнир му је био мастер у Шангају. У трећем колу је био принуђен да преда меч Љубичићу. На мастеру у Паризу Монфис је стигао до свог првог финала на неком Мастерс турниру. У финалу је од њега био бољи Ђоковић са 2:6, 7:5, 6:7(3). Сезону је завршио са скором 42:19[36] и као други најбоље рангирани француски тенисер на 13. месту (Цонга је био 10.).[37]

2010: Најуспешнија сезона

[уреди | уреди извор]

Први турнир му је био у Бризбејну на којем је стигао до полуфинала где га је савладао Радек Штјепанек. Повукао се са турнира у Сиднеју због проблема са раменом. На Отвореном првенству Аустралије је изгубио у трећој рунди од Џона Изнера после четири сета. Учествовао је на турниру у Јоханезбургу као први носилац, али није успео да га освоји. У полуфиналу га је победио Фелисијано Лопез са 6:3, 1:6, 6:7(1). На следећа два турнира је изгубио у четвртфиналу. У Ротердаму од Михаила Јужног, а у Марсељу од Жилијен Бенетоа. Монфис се повукао са мастерса у Мајамију, Монте Карлу и Риму. Требало је да се врати на турниру у Есторилу где су му понудили специјалну позивницу, али се повукао због стомачних проблема. Вратио се на терен на мастерсу у Мадриду где је изгубио у четвртфиналу од каснијег шампиона Надала. Следећи турнир му је био у Ници где је, такође у четвртфиналу, изгубио од Потито Старачеа.

На Ролан Гаросу је изгубио у другом колу од Фабио Фоњинија у мечу који је трајао два дана и у којем је имао два сета и брејк предности у трећем. Меч је прекинут код резултата 5:5 у трећем сету увече у 21:55, што га сврстава у најкасније одигране мечеве на Ролан Гаросу.[38] Монфис је на крају изгубио са 6:2, 6:4, 5:7, 4:6, 7:9. То је проузроковало пад на АТП листи за 5 позиција (на 20. место), јер је бранио четвртфинале од прошле сезоне.

Сезону на трави је започео у Квинсу где је изгубио од Рајнера Шитлера у три сета. Први пут после 2007. повреде га нису омеле да наступи на Вимблдону. Тамо је стигао до 3. кола у којем га је савладао бивши Вимблдонски шампион Лејтон Хјуит са 3:6, 6:7(9), 4:6. На турниру у Штутгарту је стигао до првог финала у сезони где је због повреде чланка предао меч Алберту Монтањесу почетком другог сета.[39]

На Отвореном првенству САД је дошао четвртфинала чиме је остварио најбољи резултат у Њујорку. Изгубио је од Ђоковића са 6:7(2), 1:6, 2:6. Био је први француски четвртфиналиста на Отвореном првенству САД од 2000. када је то пошло за руком Арно Клеману. У Јапану је стигао до другог финала сезоне у којем је изгубио од, светског броја један, Рафаела Надала са 1:6, 5:7. После пораза на мастерсу у Шангају у другом колу од Гаскеа, освојио је прву титулу те сезоне у свом трећем финалу. Десило се то у Монпељеу где је у финалу победио Љубичића са 6:2, 5:7, 6:1 и тако стигао до треће титуле у каријери.[40] Задњи турнир сезоне му је био мастерс у Паризу на којем је поновио успех из прошле сезоне стигавши до финала. На путу до финала је први пут у каријери победио Федерера. Десило се то у полуфиналу после три тај-брејка и пет спашених меч лопти. Резултат је био 7:6(7), 6:7(1), 7:6(4).[41] У финалу је изгубио од Швеђанина Робина Седерлинга са 1:6, 6:7(1).

Монфис је био члан француске репрезентације која је 2010. стигла до финала Дејвис купа. У марту је донео Француској један бод у мечу првог кола у победи над Немачком. Био је бољи од Колшрајбера са 6:1, 6:4, 7:6(5). У четвртфиналу је у дуелу Француске са Шпанијом у првом мечу победио Давида Ферера после пет сетова са 7:6(3), 6:2, 4:6, 5:7, 6:4. У полуфиналу је у мечу са Аргентином донео важан бод победом над Налбандијаном са 6:4, 2:6, 6:4, 6:3. У финалу је донео први бод својој репрезентацији против Србије победом над Типсаревићем 6:1, 7:6(4), 6:0. Могао је донети трофеј својој екипи у четвртом мечу дуела, јер је Француска у том тренутку водила са 2:1, али је изгубио од Ђоковића са 2:6, 2:6, 4:6.[42] Француска је касније поражена, јер је у одлучујућем мечу Троицки победио Микаела Љодру.[43]

2011: Пробој у првих десет

[уреди | уреди извор]
Гаел Монфис - Ролан Гарос 2011.

Монфис је био постављен за 12. носиоца на Отвореном првенству Аустралије. Изгубио је у трећем колу од Станисласа Вавринке 6:7, 2:6, 3:6. У Сан Хозеу је стигао до полуфинала где је због повреде левог зглоба, која га је мучила месец и по дана, морао да се повуче са турнира.[44] Због повреде је пропустио и мастерсе у Индијан Велсу и Мајамију.

На Ролан Гаросу је стигао до четвртфинала где је изгубио од Федерера са 4:6, 3:6, 6:7(3). На путу до четвртфинала је победио Шпанца Давида Ферера, који је био седми тенисер света у том тренутку, са 6:4, 2:6, 7:5, 1:6, 8:6. Монфису је та победа била једина над Топ 10 играчима те сезоне. После сезоне на шљаци, Монфис је учествовао на турниру у Халеу где је стигао до полуфинала. Бољи је био Филип Колшрајбер са 3:6, 3:6. На Вимблдону је био постављен за деветог носиоца.[45] Поражен је у трећем колу од Лукаша Кубота. После Вимблдона је остварио најбољи ренкинг у каријери, пошто је био седми тенисер света. У јулу је играо за Француску против Немачке у Дејвис купу. Помогао је у укупној победи од 4:1, победом над Колшрајбером од 7:6(3), 7:6(5), 6:4.

До првог финала у сезони је стигао у Вашингтону где је изгубио од Радека Штјепанека са 4:6, 4:6. Скор у финалима му је опао на 3:11. На путу до финала Монфис је спасао меч лопту у полуфиналу против Изнера.[46] Дошао је до четвртфинала на мастерсима у Синсинатију и Монтреалу, где га је оба пута избацио први тенисер света Новак Ђоковић. На Отвореном првенству САД бољи од њега у другом колу је био Хуан Карлос Фереро после тешке борбе у пет сетова 6:7(5), 7:5, 7:6(5), 4:6, 4:6. Меч је трајао 4 сата и 48 минута.[47] У октобру је освојио четврту титулу у каријери. То се догодило у Стокхолму где је на путу до финала победио Бернарда Томића, Кевина Андерсона и Милоша Раонића. У финалу је победио Јарка Нијеминена са 7:5, 3:6, 6:2. На мастерсу у Паризу није успео да понови добар резултат из претходне две сезона када је дошао до финала, пошто га је у другом колу избацио Фелисијано Лопез у два сета. Пао је за пет места на АТП листи, а сезону је завршио као 16. тенисер света.[48]

2012: Сезона пуна повреда

[уреди | уреди извор]

Ову сезону му је обележила повреда колена због које је учествовао само на једном од четири гренд слема и због које се морао повући са бројних турнира.[49] Први турнир му је био у Дохи где је стигао до 16. финала у каријери. Није успео да га освоји, јер је бољи био његов сународник Цонга. На путу до финала је победио другог тенисера света, Рафаела Надала.[50] На Отвореном првенству Аустралије стигао је до трећег кола у којем га је поразио Михаил Кукушкин са 2:6, 5:7, 7:5, 6:1, 4:6. У Монпељеу је стигао до финала где је изгубио од Томаша Бердиха са 2:6, 6:4, 3:6. Био му је то 13. пораз у каријери у 17. финалу.[51] у мечу Дејвис купа против Канаде је обновио повреду колена која га је удаљила од терена на месец дана. Вратио се на мастерсу у Мајамију где је у трећој рунди био бољи Хуан Монако. У трећем колу је испао и у Мадриду, на турниру мастерс серије, од Бердиха. Због повреде колена, која је била проузрокована Озгуд-Шлатеровом болешћу,[49] пропустио је четири месеца сезоне. Пропустио је Ролан Гарос, Вимблдон и Олимпијске игре у Лондону.[52][53] Вратио се у септембру на турниру у Мецу, где је стигао до полуфинала изгубивши од Андреаса Сепија. Пошто није успео добро да санира повреду морао се повући и са Отвореног првенства САД.[49] До краја сезоне је стигао до четвртфинала на Тајланду где је изгубио од Симона. На крају ове сезоне је прву пут од 2007. испао из најбољих 20. тенисера света.

2013: Пад на листи

[уреди | уреди извор]

Монфис се пробао вратити после повреде на турниру у Дохи, где је успео доћи до четвртфинала у којем је изгубио од Данијела Брандса. У Окланду је стигао до првог полуфинала у сезони. Савладао га је Ферер са 1:6, 2:6. На Отвореном првенству Аустралије је стигао до трећег кола, где га је у исцрпљујућем мечу победио Симон са 4:6, 4:6, 6:4, 6:1, 6:8. Меч је обележио и поен који је имао 71 размену удараца.[54] После овога је имао период лоших резултата на турнирима АТП категорије. На седам узастопних турнира није успео проћи даље од другог кола, што је проузроковало пад на 119. место на АТП листи у мају.[55] У циљу враћања самопоуздања, тражио је специјалну позивницу за челенџер у Бордоу, који је успео и да освоји победом на Љодром у финалу са 7:5, 7:6(5).[56] После финала на турниру у Ници, у којем је изгубио од Монтањеса, поново је био међу најбољих 100 играча света. Добио је и специјалну позивницу за Ролан Гарос на којем је успео да избаци Бердиха, који је био пети носилац, у првом колу. Изгубио је од Томија Робреда у трећој рунди са 6:2, 7:6(5), 2:6, 6:7(3), 2:6, иако је имао два сета предности и четири меч лопте које није успео да искористи.[57]

У Умагу је стигао до четвртфинала у којем је бољи био Фабио Фоњини. У Винстон-Сејлему је успео да стигне до другог финала те сезоне и 19. у каријери. У финалу је предао меч Јиргену Мелцеру. На Отвореном првенству САД је изгубио у другом колу од Изнера. До краја сезоне је губио у првим колима Токија, Беча и Валенсије. На мастерсу у Шангају је остварио победу над Федерером, пре него што га је у четвртфиналу поразио Новак Ђоковић. Сезону је завршио међу 50 најбољих светских играча.

2014: Пета АТП титула

[уреди | уреди извор]
Монфис на Ролан Гаросу 2014.

И ову сезону је, као и прошлу, започео у Дохи. У финалу је поражен од првог тенисера света, Рафаела Надала са 1:6, 7:6(5), 2:6. Надал је био бољи од њега и на Отвореном првенству Аустралије у трећем колу. У Монпељеу је успео да стигне до 5 титуле у каријери, друге на том турниру и прве после 2011. У финалу је победио сународника Гаскеа са 6:4, 6:4. После финала је захвалио медицинском особљу, јер је мислио да неће ни учествовати на турниру због повреде.[58] На турниру у Букурешту се повредио у мечу са Григором Димитровом, па је узео паузу до Ролан Гароса, на којем је у четвртфиналу изгубио од Мареја са 6-0 у петом сету.[59] На Вимблдону је дошао до другог кола, где га је поразио Јиржи Весели са 6:7(3), 3:6, 7:6(1), 7:6(3), 4:6. На Отвореном првенству САД је поновио најбољи резултат из 2010. када је стигао до четвртфинала. Тамо је, после борбе у пет сетова, победио Федерер са 6:4, 6:3, 4:6, 5:7, 2:6, иако је Монфис имао два сета предности и две меч лопте у четвртом сету на сервис противника.[60] До краја сезоне је одиграо још два турнира. У Мецу је стигао до четвртог полуфинала те сезоне у којем је изгубио од Жоаа Соузе, док га је на на мастерсу у Паризу добио каснији победник Новак Ђоковић.

И ове сезоне је помогао француској репрезентацији да стигне до финала Дејвис купа, првом после 2010. У априлу је у одлучујућем мечу четвртфинала донео победу против Немачке, победом над Петером Гојовчиком са 6:1, 7:6(0), 6:2. У финалу је донео једини поен Француској у мечу против Швајцарске и то победом над Федерером у три сета 6:1, 6:4, 6:3. Француска је поражена укупним резултатом 3:1.[61]

Сезону је завршио са скором 36:15, једном победом над играчем из Топ 10 (против Федерера у финалу Дејвис купа), једном титулом (у Монпељеу) и успео је да се врати у најбољих 20 тенисера света, први пут од 2011. године.[62]

2015: Полуфинале у Монте Карлу

[уреди | уреди извор]

Први турнир му је био на Отвореном првенству Аустралије где га је у другом колу елиминисао Јежи Јанович са 4:6, 6:1, 7:6(3), 3:6, 3:6. До првог полуфинала сезоне је стигао у Монпељеу. Победио га је Гаске. У Ротердаму га је победио Бердих у четвртфиналу. У Марсеју је стигао до финала, 11. сезону узастопно на АТП турнеји и првог на том турниру. Изгубио је од сународника Жила Симона са 4:6, 6:1, 6:7(4) и стигао до скора од 5:17 у финалима.[63] Повукао се са турнира у Индијан Велсу због повреде колена.[64] Одмах после тога је играо у Мајамију, али је после победа над Крајиновићем и Цонгом, морао да преда меч четвртог кола Бердиху због неугодног пада у којем је повредио кук.[65]

Сезону на шљаци је почео одлично пласманом у полуфинале на мастерсу у Монте Карлу где га је трећи пут те сезоне победио Бердих. У Букурешту је стигао до још једног полуфинала, али је бољи био Гарсија-Лопез. На мастерсу у Мадриду је изгубио у другом колу од Гранољерса.[66]

Почетком марта је у првом колу Дејвис купа освојио за Француску један поен победивши Филипа Колшрајбера са 6:4, 7:5, 7:6(4), чиме је помогао својој репрезентацији да уђе у четвртфинале Светске групе Дејвис купа шесту годину узастопно.

Стил игре и опрема

[уреди | уреди извор]

Монфис је играч који највише игра са основне линије и ретко излази не мрежу, игра десном руком и има дворучни бекхенд. Веома је познат због својих атлетских способности и способности покривања терена, као и по томе што редовно клиже по терену да би стигао лоптицу.[67] Има могућност да се брзо пребаци из одбране у напад, што зна изненадити његове противнике. Познат је и почестим акробацијама и атрактивним поенима на терену.[68] Током својих сервис гемова покушава што пре да заврши поен са основне линије. Такође, зна и плесом на терену да прослави победу на терену. Поседуј и снажан сервис који зна да иде преко 220 km на сат, али више се концентрише на прецизност током сервиса. Монфиса је спонзорисао Најк за одећу и обућу, али је 2010. прешао у K-Swiss. 2013. је почео да носи и облачи обућу и одећу код Asics-а . Што се рекета тиче, Монфиса је спонзорисао Head до 2009. када је кренуо да користи Prince- ове рекете. 2012. је почео да користи Wilson-ове рекете. 15. новембра 2012. Монфис се растао са својим дотадашњим тренером Патриком Шамањом.[69]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Монфис је карибијског порекла. Његов отац Руфин, који је бивши фудбалер и који ради у француском телекому, је рођен на Гваделупеу. Мајка Силвета има порекло са Мартиника и ради као медицинска сестра. Има млађег брата који игра тенис. Учествовали су заједно у дубловима на турниру у Монпељеу 2012.[70] Надимак му је "La Monf", а понекад и "Sliderman", јер има необичну технику клизања, поготово на шљаци.[15] Омиљени играч му је Артур Еш, воли да слуша музику и да игра покер.[15] Да није играо тенис, играо би кошарку.[71]

Монфис је сматран за великог талента у атлетици у школи и освојио је француски шампионат на тркама од 100 метара за децу до 13 и 14 година. Само због љубави према тенису није наставио да се бави атлетиком. Његов тадашњи тренер је рекао да је имао толико талента да би стигао до финала на 100 метара на Олимпијским играма да је наставио са тренирањем атлетике.[72]

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 3 (0:3)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2009. Париз Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 2:6, 7:5, 6:7(3:7)
Финалиста 2. 2010. Париз (2) Тврда (д) Шведска Робин Седерлинг 1:6, 6:7(1:7)
Финалиста 3. 2016. Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал 5:7, 7:5, 0:6

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 33 (11:22)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:3)
АТП 500 (3:5)
АТП 250 (8:14)
Финала по подлози
Тврда (10:15)
Шљака (1:5)
Трава (0:1)
Тепих (0:1)
Финала по локацији
Отворено (4:12)
Дворана (7:10)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 7. август 2005. Сопот, Пољска Шљака Њемачка Флоријан Мајер 7:6(8:6), 4:6, 7:5
Финалиста 1. 9. октобар 2005. Мец, Француска Тврда (д) Хрватска Иван Љубичић 6:7(7:9), 0:6
Финалиста 2. 30. октобар 2005. Лион, Француска Тепих (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик 3:6, 2:6
Финалиста 3. 7. јануар 2006. Доха, Катар Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 6:7(5:7)
Финалиста 4. 26. мај 2007. Перчах, Аустрија Шљака Аргентина Хуан Монако 6:7(3:7), 0:6
Финалиста 5. 12. октобар 2008. Беч, Аустрија Тврда (д) Њемачка Филип Печнер 4:6, 4:6
Финалиста 6. 1. март 2009. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Николас Алмагро 4:6, 4:6
Победник 2. 27. септембар 2009. Мец, Француска Тврда (д) Њемачка Филип Колшрајбер 7:6(7:1), 3:6, 6:2
Финалиста 7. 15. новембар 2009. Париз, Француска Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 2:6, 7:5, 6:7(3:7)
Финалиста 8. 18. јул 2010. Штутгарт, Немачка Шљака Шпанија Алберт Монтањес 2:6, 2:1 (предаја)
Финалиста 9. 10. октобар 2010. Токио, Јапан Тврда Шпанија Рафаел Надал 1:6, 5:7
Победник 3. 31. октобар 2010. Монпеље, Француска Тврда (д) Хрватска Иван Љубичић 6:2, 5:7, 6:1
Финалиста 10. 14. новембар 2010. Париз, Француска (2) Тврда (д) Шведска Робин Седерлинг 1:6, 6:7(1:7)
Финалиста 11. 7. август 2011. Вашингтон, САД Тврда Чешка Радек Штјепанек 4:6, 4:6
Победник 4. 23. октобар 2011. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Финска Јарко Нијеминен 7:5, 3:6, 6:2
Финалиста 12. 7. јануар 2012. Доха, Катар (2) Тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 5:7, 3:6
Финалиста 13. 5. фебруар 2012. Монпеље, Француска (2) Тврда (д) Чешка Томаш Бердих 2:6, 6:4, 3:6
Финалиста 14. 25. мај 2013. Ница, Француска Шљака Шпанија Алберт Монтањес 0:6, 6:7(3:7)
Финалиста 15. 24. август 2013. Винстон-Сејлем, САД Тврда Аустрија Јирген Мелцер 3:6, 1:2 (предаја)
Финалиста 16. 4. јануар 2014. Доха, Катар (3) Тврда Шпанија Рафаел Надал 1:6, 7:6(7:5), 2:6
Победник 5. 9. фебруар 2014. Монпеље, Француска (2) Тврда (д) Француска Ришар Гаске 6:4, 6:4
Финалиста 17. 22. фебруар 2015. Марсеј, Француска Тврда (д) Француска Жил Симон 4:6, 6:1, 6:7(4:7)
Финалиста 18. 14. фебруар 2016. Ротердам, Холандија Тврда (д) Словачка Мартин Клижан 7:6(7:1), 3:6, 1:6
Финалиста 19. 17. април 2016. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал 5:7, 7:5, 0:6
Победник 6. 24. јул 2016. Вашингтон, САД Тврда Хрватска Иво Карловић 5:7, 7:6(8:6), 6:4
Финалиста 20. 1. јул 2017. Истборн, Велика Британија Трава Србија Новак Ђоковић 3:6, 4:6
Победник 7. 6. јануар 2018. Доха, Катар Тврда Русија Андреј Рубљов 6:2, 6:3
Финалиста 21. 21. октобар 2018. Антверпен, Белгија Тврда (д) Уједињено Краљевство Кајл Едмунд 6:3, 6:7(2:7), 6:7(4:7)
Победник 8. 17. фебруар 2019. Ротердам, Холандија Тврда (д) Швајцарска Станислас Вавринка 6:3, 1:6, 6:2
Победник 9. 9. фебруар 2020. Монпеље, Француска (3) Тврда (д) Канада Вашек Поспишил 7:5, 6:3
Победник 10. 16. фебруар 2020. Ротердам, Холандија (2) Тврда (д) Канада Феликс Оже-Алијасим 6:2, 6:4
Финалиста 22. 3. октобар 2021. Софија, Бугарска Тврда (д) Италија Јаник Синер 3:6, 4:6
Победник 11. 9. јануар 2022. Аделејд 1, Аустралија Тврда Русија Карен Хачанов 6:4, 6:4

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 2 (0:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман 		Србија Новак Ђоковић
Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић 		2:3 [73]
Финалиста 2. 21–23. новембар 2014. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д) Француска Жо-Вилфрид Цонга
Француска Жилијен Бенето
Француска Ришар Гаске 		Швајцарска Роџер Федерер
Швајцарска Станислас Вавринка
Швајцарска Марко Кјудинели
Швајцарска Михаел Ламер 		1:3 [74]

Егзибициони турнири: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 15. јануар 2011. Мелбурн, Аустралија Тврда Аустралија Лејтон Хјуит 5:7, 3:6 [75]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру 		Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Турнир 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н 2К 1К 3К Н 4К 3К 3К 3К 3К 3К 2К ЧФ 4К 2К 2К 4К 1К ЧФ Н 0 / 17 33:17 66%
Француска Ролан Гарос КВ1 1К 4К 3К ПФ ЧФ 2К ЧФ Н 3К ЧФ 4К Н 4К 3К 4К 1К 2К Н 2К 0 / 16 38:15 72%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н 3К 1К 3К Н Н 3К 3К Н Н 2К 3К 1К 3К 4К 1К НО 2К Н Н 0 / 12 17:12 59%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н 1К 2К Н 4К 4К ЧФ 2К Н 2К ЧФ 1К ПФ 3К 2К ЧФ Н 3К Н 0 / 14 31:14 69%
Поб:пор на г. с. 0:0 3:4 4:4 6:3 8:2 10:3 9:4 9:4 2:1 5:3 11:4 6:4 9:3 10:4 7:4 8:4 3:2 4:4 4:1 1:0 0 / 59 119:58 67%
Завршни турнир сезоне
Мастерс куп Није се квалификовао ГФ НСК З НСК 0 / 1 0:2 0%
Репрезентација
Олимпијске игре Н НО ЧФ НО Н НО ЧФ НО 1K НО 0 / 3 6:3 67%
АТП куп НО ГФ ГФ Н НО 0 / 2 1:2 33%
Дејвис куп Није учествовао 1К Ф ПФ ЧФ Н Ф ЧФ ПФ Н Н ГФ НО Н Н 0 / 8 12:3 80%
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 0:0 3:1 0:1 4:1 1:0 1:0 0:0 4:0 1:0 4:1 0:0 0:0 0:1 1:1 0:2 0:0 0:0 0 / 13 19:8 70%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н 2К 3К 1К 1К 2К 2К Н Н Н 3К Н ЧФ 4К 3К ЧФ НО 4К 4К 1К 0 / 14 17:13 57%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н 4К 2К 1К 2К 4К Н Н 3К Н 2К 4К ЧФ Н Н Н НО Н 3К 1К 0 / 11 13:11 54%
Монако Монте Карло Н 1К 1К 1К 3К 1К Н 3К Н 1К 2К ПФ Ф Н Н Н НО Н Н Н 0 / 10 13:10 57%
Шпанија Мадрид Н 1К 1К Н ЧФ Н ЧФ 2К 3К Н Н 2К 2К 1К 2К 3К НО Н 2К Н 0 / 12 15:12 56%
Италија Рим Н Н ПФ 1К КВ2 Н Н Н 2К Н Н Н 1К Н 1К 1К 2К 1К Н Н 0 / 8 5:8 38%
Канада Канада Н Н Н Н 1К 2К 3К ЧФ Н Н 2К 2К ПФ 3К Н ПФ НО ЧФ 3К ЧФ 0 / 12 24:11 69%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н 3К 2К Н 2К 1К 1К ЧФ Н Н 3К 1К 3К Н Н 1К Н 3К Н 3К 0 / 12 14:11 56%
Кина Шангај Није турнир мастерс серије 3К 2К Н Н ЧФ Н Н 3К Н 1К 2К НО 0 / 6 8:6 57%
Француска Париз 2К Н 1К Н 3К Ф Ф 2К Н Н 3К 1К Н Н Н ЧФ Н 3К Н 0 / 10 16:9 64%
Њемачка Хамбург Н Н 1К Н Н Није турнир мастерс 1000 серије 0 / 1 0:1 0%
Поб:пор на м. т. 1:1 6:5 6:8 0:4 8:7 9:7 10:6 6:5 4:3 3:2 7:6 8:6 19:7 4:3 3:4 12:5 0:1 8:4 6:4 5:4 0 / 96 125:92 58%
Пласман на крају године 239 30 46 38 14 13 12 16 77 31 18 24 7 46 29 10 11 21 52 21.433.306 $

Однос победа и пораза са тенисерима из првих 10

[уреди | уреди извор]

Резултати са тенисерима који су током каријере били међу најбољих десет тенисера света:

Подаци унесени: 14. мај 2015.

Противник Најбољи пласман Број мечева Побједе Порази Проценат Тврда Шљака Трава
Русија Марат Сафин 1 4 4 0 100% 4-0 0-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Енди Родик 1 8 5 3 62,5% 2-3 3-0 0-0
Аустралија Лејтон Хјуит 1 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Швајцарска Роџер Федерер 1 12 4 8 33,33% 2-4 2-4 0-0
Шпанија Рафаел Надал 1 12 2 10 16,67% 2-6 0-4 0-0
Шпанија Хуан Карлос Фереро 1 3 0 3 0% 0-2 0-1 0-0
Србија и Црна Гора/Србија Новак Ђоковић 1 16 0 16 0% 0-10 0-1 0-0
Њемачка Томи Хас 2 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Уједињено Краљевство Енди Мари 2 6 2 4 33,33% 1-2 1-2 0-0
Аргентина Давид Налбандијан 3 4 3 1 75% 3-0 0-1 0-0
Шпанија Давид Ферер 3 5 3 2 60% 1-2 2-0 0-0
Швајцарска Станислас Вавринка 3 4 2 2 50% 2-2 0-0 0-0
Русија Николај Давиденко 3 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
Хрватска Иван Љубичић 3 7 3 4 42,86% 1-3 1-0 1-1
Шведска Томас Енквист 4 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
Француска Себастијан Грожан 4 3 2 1 66,67% 2-1 0-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 4 5 3 2 60% 1-0 2-1 0-1
Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4 2 0 2 0% 0-2 0-0 0-0
Шведска Робин Седерлинг 4 3 0 3 0% 0-3 0-0 0-0
Аргентина Гастон Гаудио 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
Чиле Фернандо Гонзалез 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
Шпанија Томи Робредо 5 5 2 3 40% 1-1 1-2 0-0
Француска Жо-Вилфрид Цонга 5 6 2 4 33,33% 2-4 0-0 0-0
Чешка Томаш Бердих 5 7 1 6 14,29% 0-4 1-2 0-0
Јапан Кеј Нишикори 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
Њемачка Рајнер Шитлер 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
Канада Милош Раонић 6 2 2 0 100% 1-0 0-0 1-0
Француска Жил Симон 6 6 1 5 16,67% 1-4 0-1 0-0
Шпанија Фернандо Вердаско 7 3 3 0 100% 2-0 1-0 0-0
Шведска Томас Јохансон 7 1 1 0 100% 0-0 0-0 1-0
Француска Ришар Гаске 7 12 7 5 58,34% 6-5 1-0 0-0
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 7 1 0 1 0% 0-1 0-0 0-0
Хрватска Марио Анчић 7 2 0 2 0% 0-1 0-0 0-1
Хрватска Марин Чилић 8 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
Аустрија Јирген Мелцер 8 5 4 1 80% 0-1 3-0 1-0
Бугарска Григор Димитров 8 4 3 1 75% 2-0 1-1 0-0
Чешка Радек Штјепанек 8 9 6 3 66,67% 5-2 1-1 0-0
Србија и Црна Гора/Србија Јанко Типсаревић 8 6 4 2 66,67% 4-1 0-1 0-0
Кипар Маркос Багдатис 8 2 1 1 50% 1-1 0-0 0-0
Русија Михаил Јужни 8 4 1 3 25% 0-3 1-0 0-0
Аргентина Гиљермо Кањас 8 1 0 1 0% 0-0 0-1 0-0
Сједињене Америчке Државе Џон Изнер 9 8 4 4 50% 4-4 0-0 0-0
Шпанија Николас Алмагро 9 5 2 3 40% 2-0 0-3 0-0
Француска Арно Клеман 10 2 2 0 100% 1-0 1-0 0-0
Летонија Ернестс Гулбис 10 1 1 0 100% 0-0 1-0 0-0
Аргентина Хуан Монако 10 7 2 5 28,57% 1-4 1-1 0-0
Укупно –– 213 94 12₩ 45,19% 63-79 27-27 4-8

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „It's a thing: players' nicknames” (на језику: енглески). Roland-Garros (official website). 3. 6. 2015. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  2. ^ „Slider Man is coming to Brisbane” (на језику: енглески). Brisbane International. 8. 10. 2009. Приступљено 20. 11. 2017. 
  3. ^ „France`s Monfils splits with coach Roger Rasheed” (на језику: енглески). Zee News. 9. 7. 2011. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Struggling Monfils splits from coach Chamagne” (на језику: енглески). Eurosport. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  5. ^ „Gaël Monfils quitte son entraineur Jan De Witt” (на језику: француски). Eurosport. 20. 8. 2015. Приступљено 20. 12. 2015. 
  6. ^ „Gaël Monfils a choisi son nouveau coach, Liam Smith” (на језику: француски). L'Équipe. 1. 12. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  7. ^ „Gael Monfils Appoints Dominic Thiem’s Ex-Coach Ahead of Australian Open 2021” (на језику: енглески). Essentially Sports. 24. 1. 2021. Приступљено 11. 1. 2022. 
  8. ^ а б „Gael Monfils announces changes after rough start to comeback”. Tennis World. 22. 5. 2023. Приступљено 25. 8. 2023. 
  9. ^ „Frankreich-Teamchef Ruckelshausen - „Besondere“ Aufgabe gegen Thiem und Co.” (на језику: немачки). Tennis net. 26. 1. 2021. Приступљено 11. 1. 2022. 
  10. ^ „Tennis: Mikael Tillström, nouveau coach de Gaël Monfils” (на језику: француски). Le Parisien. 14. 10. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  11. ^ „Gael Monfils Splits With Swedish Coach Tillström” (на језику: енглески). Ubitennis. 15. 6. 2018. Приступљено 10. 7. 2018. 
  12. ^ а б „Gael Monfils Makes Successful Coaching Change: Tillström and Lucassen in Place of Bresnik”. Archysport. 11. 8. 2023. Приступљено 25. 8. 2023. 
  13. ^ „Monfils Outlasts Karlovic For D.C. Crown” (на језику: енглески). ATP World Tour. 24. 7. 2016. Приступљено 26. 7. 2016. 
  14. ^ (језик: енглески) Отворено првенство САД 2004: Жреб јуниора, Приступљено 9. 2. 2015.
  15. ^ а б в (језик: енглески) Профил: "Profile: Gaël Monf The next Noah?" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015), The Connexion. Мај 2012. Приступљено 9. 2. 2015.
  16. ^ (језик: енглески) "Record ninth title at SW19 for Woodbridge", Scotsman. 5. јул 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  17. ^ (језик: енглески) "Mathieu wins in straight sets", ESPN. 15. октобар 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  18. ^ (језик: енглески) "Hewitt blocks Gael force", The Age. 4. новембар 2004. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  19. ^ (језик: енглески) Гаел Монфис 2004, ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  20. ^ (језик: енглески) "Monfils wins breakthrough title", BBC. 7. август 2005. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  21. ^ (језик: енглески) АТП листа 26.12.2005., ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  22. ^ (језик: енглески) "Federer shows he will still be the force in 2006", The Age. 9. јануар 2006. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  23. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils - One of tennis's greatest mysteries", SportsKeeda. 19. децембар 2013. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  24. ^ (језик: енглески) Монфис на Ролан Гаросу 2006. Steve G. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  25. ^ (језик: енглески) Монфис - 2006. ATP. Приступљено: 9. фебруар 2015.
  26. ^ (језик: енглески) Санрајз челенџер 2007., Steve G. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  27. ^ (језик: енглески) "Monfils pulls out of US Open with hamstring injury", USA Today. 23. август 2007. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  28. ^ (језик: енглески) АТП листа 31.12.2007. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  29. ^ (језик: енглески) Монфис 2007., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  30. ^ (језик: енглески) "Monfils out of Australian Open", ABC. 8. јануар 2008. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  31. ^ (језик: енглески) "Monfils withdraws from Wimbledon with injured shoulder", ESPN. 23. јун 2008. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  32. ^ (језик: енглески) Монфис 2008., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  33. ^ (језик: енглески) "Sorry Simon sees friend Monfils retire in pain" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2015), Reuters. 26. јануар 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  34. ^ (језик: енглески) "Wimbledon 2009: Gael Monfils withdraws with wrist injury" Telegraph. 18. јун 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  35. ^ (језик: енглески) "Monfils wins in Metz to claim second title", ABC. 28. септембар 2009. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  36. ^ (језик: енглески) Монфис 2009., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  37. ^ (језик: енглески) АТП листа 28.12.2009., ATP. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  38. ^ (језик: енглески) "When late becomes too late", ESPN. 27. мај 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  39. ^ (језик: енглески) "Montanes takes Mercedes Cup after Monfils retires" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2015), NewsOK. 18. јул 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  40. ^ (језик: енглески) "Monfis captures third career title", ATP. 31. октобар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  41. ^ (језик: енглески) "Monfils saves 5 M.P. to stun Federer", ATP. 13. новембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  42. ^ (језик: енглески) "After Djokovic pummels Monfils, Serbia and France are tied 2-2" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2015), France 24. 5. децембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  43. ^ (језик: енглески) "Serbia claim Davis Cup after Troicki heroics in Belgrade", CNN. 5. децембар 2010. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  44. ^ (језик: енглески) "Wrist injury rules Monfils out for up to six weeks" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2015), NDTV Sports, 12. фебруар 2011. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  45. ^ (језик: енглески) Носиоци на Вимблдону 2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2012), 15. јун 2011. Приступљено: 11. фебруар 2015.
  46. ^ (језик: енглески) "Stepanek defeats Monfils to win Washington title", CBC, 7. август 2011. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  47. ^ (језик: енглески) ""Ferrero upsets Monfils at US Open in 5 sets Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2015), NDTV Sports. 2. септембар 2011. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  48. ^ (језик: енглески) "АТП листа 26.12.2011", Приступљено: 12. фебруар 2015.
  49. ^ а б в (језик: енглески) "Monfils offers no knee jerk response to 2012 knee injury" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), TenniShorts, 2. јануар 2013. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  50. ^ (језик: енглески) "Monfils upsets Nadal to set up all-French Qatar final" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2012), Reuters. 6. јануар 2012. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  51. ^ (језик: енглески) "Berdych topples Monfils in Montpellier", Geo TV. 6. фебруар 2012. Приступљено: 12. фебруар 2015.
  52. ^ (језик: енглески) "France's Monfils pulls out of French Open" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), Reuters. 24. мај 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  53. ^ (језик: енглески) "Olympics-Monfils withdraws from tennis competition" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), Reuters. 20. јул 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  54. ^ (језик: енглески) "Simon Outlasts Monfils in the Third Round" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), NY Times. 19. јануар 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  55. ^ (језик: енглески) АТП листа 13.05.2013., Приступљено: 13. фебруар 2015.
  56. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils wins ATP Challenger title in Bordeaux", Tennis World USA, 20. мај 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  57. ^ (језик: енглески) "Tennis-Iron man Robredo completes third great escape" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), Chicago Tribune. 2. јун 2013. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  58. ^ (језик: енглески) "Monfils wins Open Sud title", IOL Sport. 9. фебруар 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  59. ^ (језик: енглески) "Andy Murray wins bizarre French Open quarter-final with Gaël Monfils", Guardian. 4. јун 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  60. ^ (језик: енглески) "Roger Federer beats Gael Monfils in five sets in US Open quarter-final", ABC. 5. септембар 2014. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  61. ^ (језик: енглески) "Резултат финала Дејвис купа 2014. ", Davis Cup. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  62. ^ (језик: енглески) "Монфис 2007.", ATP. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  63. ^ (језик: енглески) "Simon beats Monfils in third-set tiebreaker to win Marseille", Tennis. 22. фебруар 2015. Приступљено: 23. фебруар 2015.
  64. ^ (језик: енглески) "Del Potro, Monfils And Goffin Withdraw From Indian Wells", Tennis-X. 9. март 2015. Приступљено: 11. март 2015.
  65. ^ (језик: енглески) "Monfils Crashes Out With Injury" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015), Miami Open. 31. март 2015. Приступљено: 6. април 2015.
  66. ^ (језик: енглески) "Result: Gael Monfils crashes out of Madrid Open at second-round stage", SportsMole, 6.5.2015. Приступљено: 14. мај. 2015.
  67. ^ (језик: енглески) "I'm more of an artist", Carmen Renee Thompson ESPN, 13. јул 2010. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  68. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils and Losing In Style" Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2014), Reeves Wiedman The New Yorker, 2. септембар 2011. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  69. ^ (језик: енглески) "Struggling Monfils splits from coach Chamagne", Eurosport. 15. новембар 2012. Приступљено: 13. фебруар 2015.
  70. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils Bio", Tennis X. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  71. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils's Equipment, Gear, and Accessories", Tennis Expres. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  72. ^ (језик: енглески) "Gael Monfils: 5 Fast Facts You Need to Know" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2015), Heavy. 4. септембар 2014. Приступљено: 10. фебруар 2015.
  73. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2018. 
  74. ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 14. 09. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2018. 
  75. ^ (језик: енглески) „Hewitt wins Kooyong Classic”. Tennis. 15. 1. 2011. Приступљено 2. 4. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаел_Монфис&oldid=28564087”