Грације

Грације (лат. Gratiae) у римској митологији или Харите (грч. Χάριτες) у грчкој митологији.^[1]

Грације

Грације (лат. Гратиае) у римској митологији назив за нижа божанства, којима је грчка митологија дала име Харите (грч. Χάριτες). Оне су кћери Зевса и Еуриноме,^[2]^[3] а персонификују својства богиње Афродите, чије су пратиље. Често се јављају и као пратња Ероса и Диониса.^[4]

Обично се помињу три Грације:

Аглаја - Лепота
Еуфросина - Радост
Талија - Цват, блаженство

Постојао је и посебан култ у њихову част (старо светилиште у Орхомену у Беотији), а антички песници често су их опевавали. Од ренесансе надаље, многи су их уметници сликали: Рафаел, Сандро Ботичели, Петер Паул Рубенс и други.

Харите

Харите (грч. Χάριτες) или Khárites у грчкој митологији су богиње љупкости и лепоте, људског шарма и плодности. Харитама су пандан у римској митологији (лат. Gratiae) Грације. Харите су сматране кћеркама Зевса и Еуриноме, мада неки извори говоре да су то кћерке Диониса и Афродите или Хелија и нимфе Егле.

Прве три Харите:

Аглаја (грч. Ἀγλαΐα) - Лепота
Еуфросина (грч. Εὐφροσύνη) - Радост
Талија (грч. Θαλία) - Задовољство

Према Спартанцима трећа је била Клета.

Млађе Харите, кћерке Хефеста и Аглаје:

Спомињу се и остале Харите:

Ауксо
Харита
Хегемона
Фена
Паситеја

Паузаније пише да није успео да открије ко је Харите први приказао без одеће, што је постало традиција у представи о Харитама - Приказиване су најчешће као лепе, голе младе девојке.

Хомер их је повезивао и сматрао их Афродитиним помоћницама, а повезиване су и с подземљем и елеузинским мистеријима. Харитама је била посвећена река Кефис близу Делфа.

Он су биле су заштитнице љупкости и шарма, као помоћнице Афродите, богиње љубави.

Три наге Харите позната су скулптура из хеленистичко доба, од које је сачувано неколико копија.^[1]

Галерија

Три Грације
Рафаело
Три Грације
Сандро Ботичели
Три Грације
Рубенс
Три Грације
Ван Ло
Три Грације
Лука Кранах
Три Грације
Помпеји
Три Грације
Џејмс Прајдер
Три Грације
Жан Рене

Референце

^ ^а ^б Larson, Jennifer (Jennifer Lynn) (2007). Ancient Greek cults : a guide. Library Genesis. New York : Routledge. ISBN 978-0-415-32448-9.
^ Nonnus, Dionysiaca, 15.87 & 48.530
^ Pausanias, Description of Greece, 9.35.5.
^ Cornutus, Compendium of Greek Theology, 15

Спољашње везе

Харите у класичној литератури и уметности

[:0-1] а ^б Larson, Jennifer (Jennifer Lynn) (2007). Ancient Greek cults : a guide. Library Genesis. New York : Routledge. ISBN 978-0-415-32448-9.

[2] Nonnus, Dionysiaca, 15.87 & 48.530

[:2-3] Pausanias, Description of Greece, 9.35.5.

[4] Cornutus, Compendium of Greek Theology, 15

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2
Државне	Француска BnF подаци Немачка
Остале	IdRef