Пређи на садржај

Дебора Кер

С Википедије, слободне енциклопедије
Дебора Кер
Лични подаци
Пуно имеДебора Џејн Кер-Тример
Датум рођења(1921-09-30)30. септембар 1921.
Место рођењаГлазгов, Уједињено Краљевство
Датум смрти16. октобар 2007.(2007-10-16) (86 год.)
Место смртиБотесдејл, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникЕнтони Бартли (1945—1959)
Питер Виртел (1960—2007)
Веза до IMDb-а

Дама Дебора Кер (енгл. Deborah Kerr; Глазгов, 30. септембар 1921 — Ботесдејл, 16. октобар 2007) је била шкотско–америчка филмска и телевизијска глумица. Шест пута је била номинована за Оскара, али никада није награђена. Ипак, 1994. је добила Почасног Оскара за животно дело. Њени најпознатији филмови су Црни нарцис, Кво вадис, Одавде до вечности, Краљ и ја и Афера за памћење. Дебора је била звезда блокбастера и једна од најпопуларнијих јунакиња љубавних драма.

Детињство

[уреди | уреди извор]

Рођена је као Дебора Џејн Кер Тример, у приватној болници у Глазгову (Шкотска),[1][2] као једино дете Кетлин Роуз и капетана Артура Чарлса, пилота у Првом светском рату.[3] Прве три године провела је оближњем градићу Хеленсборгу, где су њени родитељи живели са Артуровим оцем и мајком. Касније је добила и брата Едварда, који је убијен 2004. у тучи насталој после саобраћајне несреће.[4][5] Дебора је у Клифтону завршила школу Northumberland House, а у Вестону Rossholme School. Пошто је дуго година учила балет, врло рано је добила ангажман у позоришту Sadler's Wells Theatre. У слободно време ишла је на часове глуме код своје тетке Филис, која је у Бристолу водила школу за глуму.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Дебора је први филм снимила 1940. године, али њене сцене су избрисане са тог филма. У филму Живот и смрт пуковника Блимпа из 1943. играла је троструку улогу, и почела да се забавља са режисером, Мајклом Пауелом. Након неколико неуспелих филмова у Британији, Керова је 1947. оставила љубавника и преселила се у Сједињене Државе, где је потписала уговор са компанијом Метро-Голдвин-Мејер. Већ први наредни филм који је снимила у САД постигао је велики комерцијални успех, а заслужио је и похвалу критике. Била је то драма Црни нарцис, где је играла опатицу једног католичког манастира у Хималајима. Њени манири и елеганција, као и привидна емоционална хладноћа, учинили су да Дебора врло брзо у Холивуду постане једно од најтраженијих глумица за извођење улога хладних британских дама. Међутим, неретко излазила је из тог шаблона играјући отмене госпође веома спремне за авантуру, као на пример у авантуристичком филму Рудници краља Соломона, снимљеном у Африци, и љубавној драми Одавде до вечности (1953), која је постала њен најпознатији филм, и за који је била предложена да добије Оскара за најбољу главну глумицу. Овде јој је партнер био Берт Ланкастер, а сцена у којој су водили љубав на плажи Халона на Хавајима сматра се једном од најромантичнијих сцена свих времена. Амерички филмски институт је овај филм ставио на двадесето место на листи 100 најбољих љубавних драма 20. века. Пре овог филма, Дебора је остварила запажене улоге у филмовима Едварде, сине (номинована за Оскара), Кво вадис, Јулије Цезар, где јој је партнер био Марлон Брандо, и филм Краљица девица, где је играла Елизабету I.

Дебора је у филму Кво вадис играла Лигију, прву крштену жену у историји.

Године 1953. дебитовала је и на Бродвеју са представом Tea and Sympathy, и ту је повремено радила наредне две године. После 1955. двадесет година није наступала, али је увек говорила да је позориште њена највећа љубав.[7] Дебора је наставила да игра у блокбастерима, и постала је позната као јунакиња љубавних филмова. Најпознатији од тих филмова су Крај једне љубавне приче, мјузикл Краљ и ја, у коме јој је партнер био Јул Бринер, Небо зна, господине Алисон, где је поново играла опатицу. Године 1957. снимила је љубавну драму Афера за памћење са Керијем Грантом, која је постигла велики комерцијални успех и учврстила њену позицију у Холивуду. Амерички филмски институт је ову драму прогласио за пети најлепши љубавни филм свих времена. Следеће године је глумила у такође успешном филму Одвојени столови, а 1960. у драми Трава је зеленија. Постала је најстарија Бондова девојка 1967. када је прихватила улогу у Казино Ројалу. Две година касније се први и једини пут у каријери појавила гола у филму. Била је то драма The Gypsy Moths, а разлог за ту одлуку лежао је у чињеници да се Дебора тешко мирила са постепеним падом популарности.[8] Крајем шездесетих у потпуности је напустила филм и повремено радила у серијама и ТВ-филмовима, и у позоришту. Након филма Одавде до вечности била је номинована за још четири Оскара, али није добила ни једног – за улоге у филмовима Небо зна, господине Алисон, Краљ и ја, Одвојени столови и Луталице (1960).

Керова је 1998. проглашена за даму Уједињеног Краљевства, а четири године пре, добила је Оскара за животно дело, односно „за беспрекорну грациозност и лепоту... каријеру током које се залагала за савршеност, дисциплину и елеганцију.“[9]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Керова се венчала са извесним Антонијем Бартлијем 1945. године, а развели су четрнаест година касније, будући да је био невероватно љубоморан на њену славу и финансијску надмоћ у браку.[8] Добили су две ћерке – Мелани Џејн (1947) и Франческу Ен (1951).

Други пут се удала 1960, за сценаристу Питера Виртела, а имала је леп однос са његовом ћерком из првог брака.[10] Берт Ланкастер је тврдио да је спавао са Дебором за време снимања Одавде до вечности.[11]

Дебора је оболела од Паркинсонове болести и умрла 16. октобра 2007. године, у Сафоку (Енглеска).[12][13] Виртел је умро три недеље касније.[14]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Српски назив Оригинални назив Улога
1940 Contraband Бит (у избрисаним сценама)
1941 Major Barbara Џени Хил
Love on the Dole Сали
1942 Penn of Pennsylvania Gulielma Maria Springett
Hatter's Castle Мери Броди
The Day Will Dawn Kari Alstad
A Battle for a Bottle Линда
1943 Живот и смрт пуковника Блимпа The Life and Death of Colonel Blimp Едит Хантер/Барбара Вин/Џони Кенон
1945 Perfect Strangers Катрин Вилсон
1946 I See a Dark Stranger Bridie Quilty
1947 Црни нарцис Black Narcissus сестра Клода
Пропагандисти The Hucksters Кеј Доранс
If Winter Comes Нона Тибар
1949 Edward, My Son Evelyn Boult
1950 Please Believe Me Alison Kirbe
King Solomon's Mines Елизабет Кертис
1951 Кво вадис Quo Vadis Лигија
1952 The Prisoner of Zenda принцеза Флавија
Thunder in the East Joan Willoughby
1953 Краљица девица Young Bess Катрин Пар
Јулије Цезар Julius Caesar Portia
Dream Wife Effie
Одавде до вечности From Here to Eternity Карен Холмс
1955 The End of the Affair Сара Мајлс
1956 The Proud and Profane Ли Ешли
Краљ и ја The King and I Ана Лионовенс
Tea and Sympathy Лора Рејнолдс
1957 Heaven Knows, Mr. Allison сестра Анџела
Афера за памћење An Affair to Remember Тери Макеј
Kiss Them for Me Гвинет Ливингстон
1958 Bonjour Tristesse Ен Ларсон
Одвојени столови Separate Tables Сибил Рејлтон-Бел
1959 The Journey Дајана Ешмор
Count Your Blessings Грејс Олингам
Beloved Infidel Шила Грејам
1960 The Sundowners Ајда Кармоди
Трава је зеленија The Grass Is Greener Хилари (грофица од Рајала)
1961 The Naked Edge Martha Radcliffe
Невиност The Innocents Miss Giddens
1964 On the Trail of the Iguana Herself
The Chalk Garden Miss Madrigal
The Night of the Iguana Hannah Jelkes
1965 Marriage on the Rocks Valerie Edwards
1967 Casino Royale Agent Mimi / Lady Fiona McTarry
Eye of the Devil Catherine de Montfaucon
1968 Prudence and the Pill Prudence Hardcastle
1969 The Gypsy Moths Elizabeth Brandon
The Arrangement Florence Anderson
1982 BBC2 Playhouse Carlotta Gray
Witness for the Prosecution Nurse Plimsoll
1984 A Woman of Substance Emma Harte
1985 The Assam Garden Helen
Reunion at Fairborough Sally Wells Grant
1986 Hold the Dream Emma Harte

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ The Herald. „Deborah Kerr”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2007. г. Приступљено 19. 11. 2007. 
  2. ^ Donald Fullarton. „Deborah Kerr and Helensburgh”. Приступљено 14. 1. 2011. 
  3. ^ Filmreference.com. „Deborah Kerr Biography (1921–2007)”. Приступљено 29. 10. 2007. 
  4. ^ „'Road rage' killer's appeal win”. BBC News. 30. 3. 2006. 
  5. ^ „Killer's term cut”. Worcester News. 5. 4. 2006. Архивирано из оригинала 22. 7. 2009. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  6. ^ Sater, Richard (2000). „Kerr, Deborah”. International Dictionary of Film and Filmmakers. FindArticles.com. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  7. ^ „Deborah Kerr”. The Daily Telegraph. London. 19. 10. 2007. Приступљено 20. 10. 2007. 
  8. ^ а б Braun 1978
  9. ^ „Legacy Matters: Deborah Kerr, "an artist of impeccable grace and beauty."”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  10. ^ Press, Associated (19. 10. 2007). „Actress Deborah Kerr Dies At 86”. CBS News. Приступљено 10. 5. 2010. 
  11. ^ Buford, Kate (2001). Burt Lancaster: An American Life. New York, New York: Knopf. ISBN 978-0-679-44603-3. 
  12. ^ Clark, Mike. "Actress Deborah Kerr dies at age 86". USA Today. 18 October 2007.
  13. ^ "From Here to Eternity actress Kerr dies." Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2008) CNN. 18 October 2007
  14. ^ "Peter Viertel, writer and scriptwriter, passed away yesterday in Marbella at 86 years." Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2009) La Tribuna de Marbella. (c/o — Erik E. Weems — translated and paraphrased from Spanish). 6 November 2007. Retrieved: 2007-11-19.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дебора Кер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дебора_Кер&oldid=28571206”