Динара
| Динара | |
|---|---|
 Поглед на парк природе Динара у Хрватској и највиши врх исте државе | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 1913 m |
| Координате | 44° 03′ 22″ С; 16° 22′ 52″ И / 44.056° С; 16.381° И 44° 03′ 22″ С; 16° 22′ 52″ И / 44.056° С; 16.381° И |
| Географија | |
  Динара | |
| Државе |  Хрватска  Босна и Херцеговина |
Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Хрватске.
На североистоку се граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km.
Највиши врх је Троглав (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.
Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м).
Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци.
Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137 м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.
На карти Петера Фрајлендера (Peter Freiländer) Quinta Europa Tabula из 1520. године, назначено је да на простору планине Динаре живе планински Срби - Srby Montes.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Жутић, Никола (2021). Мато Топаловић, славонски Илир. Београд: Велика Србија. стр. 37. ISBN 978-86-80900-09-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
