Египатски календар

Одељак хијероглифског календара у храму Ком Омбо, који приказује прелаз из месеца XII у месец I без помињања пет епагоменалних дана.

Горњи Египат]]; факсимил сачуван у Метрополитенском музеју уметности.

Богиња неба Нут и људске фигуре које представљају звезде и сазвежђа са звездане карте у гробници Рамзеса VI.

Древни египатски календар познатији као Annus Vagus или „Помична година“ је имао годину подијељену у 12 мјесеци по 30 дана, а на крају сваке године се додавало пет дана. Мјесеци су били груписани у три годишња доба, односно три пољопривредна циклуса: време поплаве (Akhet), сетве (Proyet) и жетве (Shomu).

Календар се сваке сунчеве године разликовао за један дан, па се више није подударао с годишњим раздобљима.

Тек после 1460 година (тзв. Сотис-периода) би година опет почела у право доба. То је исправљено давањем једног дана сваке четврте године (преступна година).

Римски писац Цензорин је тврдио да је египатска Нова година почела 20. 7. по јулијанском календару 139. године п. н. е. када је забележено хелијакално уздизање Сириуса. На темељу тога се израчунало да је пре тога Нова година почела у тај дан 1322. п. н. е., а пре тога 2782. п. н. е. Сматра се да је управо тада измишљен календар, али неки аутори тврде да се користио од године 4442. п. н. е.

Почеци календара

За једну таблицу из времена владавине краља Дјера (Прва династија) из око 3000. п. н. е., први египтолози су претпоставили да указује на то да су Египћани већ установили везу између хелијакалног изласка Sothis-а (Сиријуса) и почетка године. Међутим, новија анализа сликовне сцене на овој таблици је довела у питање да ли она уопште упућује на Сотхис. Наше познавање овог периода остаје више ствар шпекулације него утврђене чињенице.

Врсте календара

У старом Египту су знали за грађанску годину (дужине 365 дана, без изузетка) и два лунисоларна календара - један регулисан појавом Сиријуса и други шематски, усклађен са грађанском годином.

Египћани су у ранијем периоду могли користити лунарни календар, али када су открили несклад између лунарног календара и смене годишњих доба, вероватно су прешли на календар заснован на изливању Нила. Прво изливање према овом календару је опажено у првој египатској престоници, Мемфису, у исто време када и хелијакални излазак Сиријуса (египатски Sopdet, грчки Sothis). Египатска година је била подељена у три сезоне (годишња доба): akhet (Изливање или Поплава), peret (Раст - Зима) и shemu (Жетва - Лето).

Разлика између сезонске и грађанске године је била око 1 дан сваке 4 године, па се хелијакални излазак Сотхиса враћао на исту тачку календара сваких око (4×365=) 1460 година (Сотис-период). Пошто је ово лутајућа година, ипак је задржан и лунарни календар, регулисан изласцима Сиријуса, за верске, пољопривредне и свакодневне сврхе, док је грађански 365-дневни календар коришћен у управи и администрацији. Египћани су такође знали да је 309 лунација скоро једнако 9125 дана, или 25 египатских година, што је вероватно коришћено у конструкцији секундарног лунарног календара, на који је пренесено одређивање верских прослава и дужности. Преступни месец је уметан онда када би лунарна година почињала пре грађанске.

Бројање година

Није постојала нека универзална календарска ера, већ само владавина фараона, нпр. „Година 1 Краља Н. Н.". Бројање се враћало на Један са сваким новим устоличењем.

Месеци и дани

Већим делом египатске историје, месеци нису називани појединачним именима, већ нумерисани унутар три сезоне. Али, већ у Средњем краљевству, сваки месец је имао сопствено име. Ова су се развила у називе из Новог краљевства, од којих су касније настала хеленизована имена која је, између осталих, Птолемеј користио за хронологију у Алмагесту. Конвенција међу модерним египтолозима је да се месеци редом нумеришу римским бројевима.

Дани у месецу грађанске године су такође били редом набројани, па би грађански датум могао гласити: „Владарска година 1, четврти месец Поплаве, дан 5, под величанством Краља Н. Н.". У лунарном календару је сваки дан био именован, а биле су препознате и четири Месечеве мене, мада није постојала подела на мање јединице попут недеља. За разлику од већине других народа који су користили лунарни календар, Египћани су дан започињали изласком Сунца, јер се почетак месеца (а тиме и дана) рачунао од нестанка старог Месеца пред зору. Обданица и ноћ су били подељени на по 12 часова, чија се дужина мењала током године и који су мерени воденим (клепсидра) и сунчаним сатовима

Месеци

Бр.	Имена сезона	Средње краљевство	Ново краљевство	Грчки	Коптски	Египатски арапски
I	Први Akhet-a	Tekh	Dhwt	Thoth	Thout	Tout
II	Други Akhet-a	Menhet	Pa-n-ip.t	Phaophi	Paopi	Baba
III	Трећи Akhet-a	Hwt-hwr	Hwt-hwr	Athyr	Hathor	Hatour
IV	Четврти Akhet-a	Ka-hr-ka	Ka-hr-ka	Choiak	Koiak	Kiahk
V	Први Peret-a	Sf-bdt	Ta-'b	Tybi	Tobi	Touba
VI	Други Peret-a	Rekh wer	Mḫyr	Mechir	Meshir	Amshir
VII	Трећи Peret-a	Rekh neds	Pa-n-amn-htp.w	Phamenoth	Paremhat	Baramhat
VIII	Четврти Peret-a	Renwet	Pa-n-rnn.t	Pharmouthi	Paremoude	Baramouda
IX	Први Shemu-a	Hnsw	Pa-n-ḫns.w	Pachon	Pashons	Bashans
X	Други Shemu-a	Hnt-htj	Pa-n-in.t	Payni	Paoni	Ba'ouna
XI	Трећи Shemu-a	Ipt-hmt	Ipip	Epiphi	Epip	Abib
XII	Четврти Shemu-a	Wep-renpet	Msw-r'	Mesore	Mesori	Mesra

Птолемејски и римски период

Према римском писцу Цензорину, дан египатске нове године је пао 20. јула 139. н. е. по јулијанском календару, када је у Египту био и хелијакални излазак Сиријуса. Из овога је могуће израчунати да се ово поклапање претходно догодило 1322. п. н. е., а пре тога 2782. п. н. е. Овај други датум је постулиран као време када је календар измишљен, али горе поменута Дјерова владавина претходи тому. Други историчари померају почетак календара за још један циклус, до 4242. п. н. е.

Птолемејски владари Египта су 238. п. н. е. декретирали да ће свака четврта година бити дугачка 366 дана уместо 365, али то није заживело. Реформа ће ступити на снагу тек када Октавијан Август уведе „Александријски календар“ 26/25. п. н. е., који је укључивао шести епагоменални дан и то 22. п. н. е. по први пут. Овим је скоро заустављено померање првог дана године (1 Тхотх) у односу на годишња доба, остављајући га фиксираним на 29. августу по јулијанском календару, одн. 30. пред јулијанску преступну годину.

Реформисани календар

Овај реформисани египатски календар се и данас користи у Египту као коптски календар египатске цркве, а и шире египатске популације, нарочито земљорадника (fellah) за рачунање пољопривредних сезона. Савремени египатски фармери, попут њихових древних предака, деле годину у три сезоне: зиму, лето и поплаву. Календар је такође повезан са локалним фестивалима попут годишњег Изливања Нила и старим пролећним фестивалом sham en nisim.

Астрономи у средњем веку су користили египатски календар због његове математичке правилности — Коперник је нпр. конструисао своје таблице кретања планета на основу египатске године.

Етиопски календар је заснован на овом календару, само што користи амхарска имена за своје месеце и користи другачију еру. Француски револуционарни календар је имао исту структуру (12×30+ 5 или 6 дана), али је започињао годину јесењом равнодневицом. Британски творац планетаријума John Gleave је представио египатски календар у реконструкцији Антикитерског механизма.

Литература

• Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell Publishers, 1997.
• Shaw, Ian. ed. The Oxford Illustrated History of Ancient Egypt. Oxford: Oxford University Press, 2000.
• Watterson, Barbara. The Egyptians. Oxford: Blackwell Publishers. 1997.
• Youssef, Ahmad Abdel-Hamid. From Pharaoh's Lips: Ancient Egyptian Language in the Arabic of Today. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
• Clagett, Marshall (1995), Ancient Egyptian Science: A Source Book, Vol. II: Calendars, Clocks, and Astronomy, Memoirs of the APS, No. 214, Philadelphia: American Philosophical Society, ISBN 9780871692146 .
• Everson, Michael (1999), Encoding Egyptian Hieroglyphs in Plane 1 of the UCS (PDF), Unicode .
• Forisek, Péter (2003), Censorinus and His Work De Die Natali (PDF), Debrecen: University of Debrecen . (Full Hungarian version.)
• Grafton, Anthony Thomas; et al. (1985), „Technical Chronology and Astrological History in Varro, Censorinus, and Others”, The Classical Quarterly, Vol. XXXV, No. 2, стр. 454—465 .
• Høyrup, Jens, „A Historian's History of Ancient Egyptian Science” (PDF), Physis , a review of Clagett's Ancient Egyptian Science, Vols. I & II.
• Jauhiainen, Heidi (2009), Do Not Celebrate Your Feast without Your Neighbors: A Study of References to Feasts and Festivals in Non-Literary Documents from Ramesside Period Deir el-Medina (PDF), Publications of the Institute for Asian and African Studies, No. 10, Helsinki: University of Helsinki .
• Krauss, Rolf; et al., ур. (2006), Ancient Egyptian Chronology, Handbook of Oriental Studies, Sect. 1, Vol. 83, Leiden: Brill .
• Luft, Ulrich (2006), „Absolute Chronology in Egypt in the First Quarter of the Second Millennium BC”, Egypt and the Levant, Vol. XVI, Austrian Academy of Sciences Press, стр. 309—316 .
• Neugebauer, Otto Eduard (1939), „Die Bedeutungslosigkeit der 'Sothisperiode' für die Älteste Ägyptische Chronologie”, Acta Orientalia, No. 16, стр. 169 ff .
• O'Mara, Patrick F. (јануар 2003), „Censorinus, the Sothic Cycle, and Calendar Year One in Ancient Egypt: The Epistemological Problem”, Journal of Near Eastern Studies, Vol. LXII, No. 1, Chicago: University of Chicago Press, стр. 17—26 CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Parker, Richard Anthony (1950), The Calendars of Ancient Egypt (PDF), Studies in Ancient Oriental Civilization, No. 26, Chicago: University of Chicago Press .
• Schaefer, Bradley Elliott (2000), „The Heliacal Rise of Sirius and Ancient Egyptian Chronology”, Journal for the History of Astronomy, Vol. XXXI, Pt. 2, 31, стр. 149–155, Bibcode:2000JHA....31..149S, S2CID 118433565, doi:10.1177/002182860003100204 .
• Spalinger, Anthony (јануар 1995), „Some Remarks on the Epagomenal Days in Ancient Egypt”, Journal of Near Eastern Studies, Vol. 54, No. 1, стр. 33—47 CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Tetley, M. Christine (2014), The Reconstructed Chronology of the Egyptian Kings, Vol. I, Архивирано из оригинала 2017-02-11. г., Приступљено 2017-02-09 .
• Winlock, Herbert Eustis (1940), „The Origin of the Ancient Egyptian Calendar”, Proceedings of the American Philosophical Society, No. 83, New York: Metropolitan Museum of Art, стр. 447—464 .
• Vygus, Mark (2015), Middle Egyptian Dictionary (PDF) .

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Египатски календар
• Date Converter for Ancient Egypt (језик: енглески)
• CIVIL4.0 On this page CIVIL4.0 may be found, a tiny DOS program (Zipped, 25kB) to convert Egyptian Civil dates into Julian and Gregorian dates, B.C. and A.D. (језик: енглески)
• Detailed information about the Egyptian calendars, including lunar cycles (језик: енглески)
• Detailed information about the Egyptian calendars, including lunar cycles
• Date Converter for Ancient Egypt
• Calendrica Includes the Egyptian civil calendar with years in Ptolemy's Nabonassar Era (year 1 = 747 BC) as well as the Coptic, Ethiopic, and French calendars.
• Civil, ver. 4.0, is a 25kB DOS program to convert dates in the Egyptian civil calendar to the Julian or Gregorian ones