Пређи на садржај

Елизабета Валоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Елизабета Валоа
Лични подаци
Датум рођења(1545-04-02)2. април 1545.
Место рођењаФонтенбло,
Датум смрти3. октобар 1568.(1568-10-03) (23 год.)
Место смртиАранхуез,
Породица
СупружникФилип II од Шпаније
ПотомствоIsabella Clara Eugenia, Infanta Catherine Michelle of Spain
РодитељиАнри II Валоа
Катарина Медичи
ДинастијаВалоа
ПретходникМери I Тјудор
НаследникАна од Аустрије (шпанска краљица)

Елизабета Валоа, или Елизабета Француска (Фонтенбло, 2. април 1545 - Аранхуез, 3. октобар 1568) је била трећа супруга Филипа II и краљица Шпаније. Била је најстарија ћерка Анрија II и Катарине Медичи.[1]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Елизабета је рођена у дворцу Фонтенбло 2. априла 1545. године и одгајана је под надзором гувернера и гувернанте краљевске деце.

Одрасла је и делила своју собу са Мери Стјуарт, краљицом Шкотске, са којом је остала пријатељица до краја живота.

Елизабета је описивана као стидљива и пуна страхопоштовања према својој мајици.

Њен отац Анри II је 1550. године започео преговоре о њеном браку са Едвардом VI од Енглеске. Овај договор је осудио папа Јулије III који је рекао да ће изопштити обоје уколико до тог венчања дође. Анри није хтео да одустане и пристао је на мираз у износу од 200.000 екуса, али је договор постао ирелевантан након Едвардове смрти 1553. године.[2]

Краљица Шпаније

[уреди | уреди извор]

Елизабета се удала за Филипа II од. Шпаније 1559. године. Прво је венчана преко пуномоћника у Нотр Даму, пре него што је напустила Француску, а права церемонија јеодржана у Гвадалахари по њеном доласку у Шпанију. Његова друга жена Мери I је преминула пре тога, чиме је Елизабета постала Филипова трећа жена.

Брак је био део мировног договора који је склопљен те године како би се обуставила непријатељства између Француске и Шпаније.

Елизабета је на свом венчању упознала сликарку Софонизбу Ангвисола и Ану Мендозу, а Филип ће Софонизбу упослити као дворског сликара и она ћерадити са Елизабет која је радом са њом побољшала своје аматерске сликарске вештине. Филип је уживао у организовању витешких турнира како би забављао своју жену Елизабет којом је био очаран.

После два неуспела порођаја Елизабета је 1564. године родила Изабелу Клару Еугенију, 1 1567. и Каталину Микаелу.[3]

Елизабета је 3. октобра 1568. године имала још један подбачај и умрла је истог дана заједно са својом новорођеном ћерком. Шпански народ је оплакивао смрт краљице коју су волели коју су и називали краљица мира и доброте.[4]

Катарина је после смрти Елизабете понудила краљу Филипу да ожени њену млађу ћерку, Елизабетину сестру Маргарет, што је он одбио.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Жан од Орлеана, гроф од Ангулема
 
 
 
 
 
 
 
8. Шарл од Орлеана, гроф од Ангулема
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marguerite de Rohan
 
 
 
 
 
 
 
4. Франсоа I Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип II, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
9. Лујза од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Маргарета од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
2. Анри II Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Шарл од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
10. Луј XII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Клевска
 
 
 
 
 
 
 
5. Клод од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франсоа II, војвода Бретање
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана од Бретање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарита од Фоа
 
 
 
 
 
 
 
1. Елизабета Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Лоренцо де Медичи
 
 
 
 
 
 
 
12. Пјеро ди Лоренцо де Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Клариса Орсини
 
 
 
 
 
 
 
6. Лоренцо де Медичи, војвода Урбина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Роберто Орсини, гроф од Таљијакоца
 
 
 
 
 
 
 
13. Алфонсина Орсини
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Катарина Сансеверино
 
 
 
 
 
 
 
3. Катарина Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Бертран VI од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
14. Жан III од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Louise de La Trémoïlle
 
 
 
 
 
 
 
7. Мадлен де ла Тур од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Жан VIII, гроф Вендома
 
 
 
 
 
 
 
15. Jeanne de Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Isabelle de Beauveau
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]